„Живојин Мишић“ – Бошко Пулетић, Позориште Славија, Београд

2. јули у 20:30 Позориште Пинокио

plakat.jpgАутор текста: Др Мића Живојиновић
Редитељ: Велимир Митровић
Глумац: Бошко Пулетић
Композитор: Бранислав Пиповић
,,Трећепозивачку,, пева : Јасмина Димитријевић
Инспицијент:  Тихомир Савић
1921 - поводом стогодишњице смрти великог војводе – 2021

О ПРЕДСТАВИ
Место догађаја је болесничка соба у Санаторијуму на Врачару. Временски оквир ове монодраме је ноћ између 19 и 20 Јануара 1921 године, од 11 часова увече до 5 и 30 часова ујутру. Тешко болесни Војвода Мишић прелистава своје успомене, догађаје,историске личности али и сасвим обичне људе, које је сусретао у значајним тренутцима свог живота.
Војводине успомене су наравно субјективне али како је целог свог живота имао чврст став и према времену и према људима и према догађајима, његове успомене, на сасвим нов начин осветљавају и време и људе и догађаје. Верујући да је урадио све што је било у његовој моћи, у 5 и 30 часова ујутру, на Јовандан, 20 Јануара 1921 године, заувек ће напустити овај свет.

О АУТОРУ
Мића Живојиновић, рођен 13.1.1952. у селу Петка, СО Лазаревац је написао збирке  афоризама „Дресура  вијуга“ и „Зона озона“, роман о војводи Живојину Мишићу „Живот преточен у памћење“; затим драме „За Србију“; „Време части и поноса“; „Чича“, „Кућа иза рова“; „Војвода Живојин Мишић“; „Певач Пурко“...Као новинар написао велики број репортажа, есеја, фељтона из области међународних односа, спољне политике, дипломатије и међународног права... Завршио Војну академију, Командно – штабну академију, Школу националне одбране. Докторирао на Правном факултету, Универзитета у Београду. Његови преци, под шајкачама и шубарама, по слову времена, зову слободе и закону човека, бунџије још из доба хајдучије, његове баке – тихозборке разговорке, човечице и кућедржнице, богомдарке и славочуварке – док су дедови роварили, јуришали, крварили, барјактарили и слободарили ратиштима и стратиштима, под теретом брига и оружја – и родитељи, који тешком борбом кроз рат и мир, досегоше небеске висине и анђеоску лепоту - дубоко су укорењени  у њему.

О ИЗВОЂАЧУ
Бошко Пулетић рођен је 29.12.1946 г.у Београду, где је завршио Академију за позориште, филм, радио и телевизију. Преко пола века, прво као студент, па као стални члан, играо у преко сто премијера Народног позориште у Београду. Играо је улоге у комадима и драматизацијама по текстовима, Шекспира, Молијера,Де-ла Барке,Лоренса,Чехова, Гогоља, Островског, Милована Глишића, Боре Станковића, Нушића, Вука Драшковића, Синише Ковачевића,Милице Новковић...   Играо на сценама у Народном Позоришту, Народном Позоришту Ужице, Зајечарском Позоришту Зоран Радмиловић,Позоришту Славија, Академији 28 из Београда, као и у слободним продукцијама. Тумачио је ликове и неколико познатих историјских личности: Вука Караџића, Бранислава Нушића, војводу Живојина Мишића, дјенерала Дражу Михајловића... Много је сарађивао, играјући разне улоге, на телевизији, највише у драмама и серијама у режији Саве Мрмка. Бави се драматургијом и адаптацијама за сопствене продукције, а његова оригинална драма "Букефал Александра Македонског" играна је у Народном позоришту у Нишу и четири сезоне у Народном позоришту у Београду. Бави се и режијом. Награђиван је више пута годишњим наградама за улоге у свом Народном позоришту, на фестивалу у Боре Станковића у Врању за улогу Вука Караџића (Куме и Књегиње); награда за најбољу представу  "Ноћ Ђенерала" Вука Драшковића (улога Ђенерала Драже)..........
Живи и ради у Београду

Као прави наставак монодрама о нашим историјским личностима, за крај другог дана публика је имала прилике да види представу "Живојин Мишић" у извођењу Бошка Пулетића! Искрено, емотивно и с'мером, Пулетићев војвода Мишић подсећа на један тежак период српске историје, али истовремено и упозорава и саветује, говори о најважнијим животним вредностима, које се у миру тако лако скрајну и забораве а у рату постају смернице за опстанак нације. Често прекидан аплаузима публике, Пулетић је обогатио сваког гледаоца дивним мудростима и снагом великог Живојина Мишића, да би на крају био испраћен дугим аплаузом и повицима браво.