„Хасанагиница“ – Марија Ђајић, Поетски театар БиТ, Требиње

3. јули у 20:30 Позориште Пинокио

plakat.jpgПоетски  театар  БиТ  
ХАСАНАГИНИЦА
Ауторски пројекат Марије Ђајић

О ПРЕДСТАВИ
Монодрама  се базира на адаптацији  епске пјесме и  три истоимене драме “Хасанагиница” које су написали Милан Огризовић, Алекса Шантић и Љубомир Симовић. Спајајући у једну цјелину различите визије о томе ко је заправо била Хасанагиница,  видимо да  Огризовић  највише говори о љубави,  Симовић  је концентрисан на губитак дјетета, док Шантић  по важности спаја обоје. Оно гдје се сви подудрају мање више,  јесте Хасанагиничин  епско-лирски  лик  који нам на симболичан начин казује шта је, ко је и какава је обесправљена  жена кроз вијекове.  Ми смо и данас скоро свакодневно,  кроз различите медије,  окружени  причама о несрећним судбинама  савремених  Хасанагиница. Много је мајки које без оправдања остају без своје дјеце. Много је Хасанага  и бегова Пинторовића који себи  дају за  право улоге  судија и богова. Навикли смо да наша жена  свашта мора.  Хајде да размислимо  „шта би било кад би било“ да она сада мора само једно, а то је да престане да мора. Стога вријеме је да  продише, да почнт живјети за себе, не за дјецу,не за мужа, не за комшије, већ прво за себе, па тек онда за све остале. Вријеме је да Хасанагинице коначно науче да се боре, а не да умиру!

О ИЗВОЂАЧУ
Марија Ђајић, рођена 19.11.1988. године у Требињу. Основне студије глуме завршила је на Академији умјетности у Бања Луци, а мастер студије на Факултету драмских уметности у Београду. Тренутно похађа завршну годину магистарских студија на катедри за режију на Театралном институту Бориса Шукина при Позоришту Јевгенија Вахтангова у Москви. Основала је Поетски  театар  БиТ  који  се бави његовањем и продукцијом  дјела писаних у стиху и који је замишљен тако да функционише по принципу копродукције  више градова и држава.

Друга представа јучерашњег дана је била "Хасанагиница" Марије Ђајић. Дубока, емотивна, тужна, ова литерарна и драмска конструкција неколико различитих литерарних предложака покушава да  из сваког доступног уметничког израза реконструише жив и искрен лик Хасанагинице, једне једине, оне праве, коју можемо да загрлимо, утешимо, пружимо подршку. Ону коју некако одувек познајемо. Тој снажној и моћној жени, која терет носи на грудима и у рукама и која поред свега носи лепу реч и нежну мудрост у својим плећима.