И дошли смо и до краја овогодишњег фестивала! Последњи четврти фестивалски дан је био најпосећенији и сви су жељно очекивали да чују ко је носилац овогодишње златне колајне.

НОЋНИ ПИСАЦ

"Ноћни писац", аутобиографско дело Јана Фабра рађено је на основу ноћних дневника које Фабр пише током ноћи док не спава. Преко приватних обичних дешавања карактеристичних за дневник па скроз ка далеким крајевима супротног спектра, од афирмације до констатације, кроз подсвесно и конвенционално, игра светлости и сенке презентује другачијег човека од оног којег гледамо. Питање телесног, интимног и јавног испитују сопствене баријере и границе, сударајући се са покретом и нарацијом, притом опонирајући истовремено и наводну скромност и чист егоизам. Уметничка визија ноћних сати је бескрајна, субјективна и недокучива, а граница је танка и лако се прелази.
Овим се завршио такмичарски програм и жири се повукао да донесе одлуку.

ЧЕКАЈУЋИ НЕБО, КА' ЋЕ ВИШЕ?!

„Чекајући небо – ка' ће више?!“ у извођењу Марка Стојановића и Далије Иманић Савић се играла ван такмичарске конкуренције, а у част пантомиме! Настала на основу представе "Чекајући небо" која је одиграна на фестивалу пре двадесет пет година, истовремено је и омаж али и наставак, као прави сусрет балета и пантомиме и говори нам о томе шта двоје заљубљених људи мора да уради како би своје различитости помирили и како би све било на крају како треба.