2. јули у 12,00 у ресторану Стара царинарница

На промоцији учествују:

Жељко Хубач, аутор књиге
Владимир Ђуричић, директор позоришта "Зоран Радмиловић" - Зајечар
Наташа Петровић, драмска уметница која говори одломке из књиге
Јелица Стевановић, театролог и модератор промоције

Чучук Стана
Ни Српкиња, ни Гркиња

    Писати књижевно дело инспирисано аутентичним личностима и историјским догађајима из наше не тако давне прошлости, поставља пред аутора немали изазов. Наиме, неопходно је поштовати чињенице, али истовремено не оптерећивати литерарно ткиво бројним фактографским подацима који би се могли негативно одразити на уметничко-естетски ниво дела. Ствари се додатно усложњавају ако је реч о драмској форми која је намењена сценској реализацији, односно подразумеваним и бројним позоришним условностима. Жељко Хубач се вешто изборио са овим проблемима у комаду „Чучук Стана – Српкиња и Гркиња“, луцидно и маштовито балансирајући између историје, мита, легенде и усменог предања. Околности да је уобличавао причу о овој трагичној хероини свог времена са свешћу да ће монодрама у изведби Наташе Петровић бити реализована на сцени Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ извесно су допринеле креативној инспирацији аутора. Стога је и Хубачева јунакиња добила вишедемензионалну структуру, како у карактерно-психолошкој сфери, тако и на мотивацијском плану. Чучук Стана је у овој монодрами и даље представљена као српска хероина, али без сувишних патетичних или моралистичко-едукативних опсервација. Користећи грађу из неколико различитих извора, Жељко Хубач отелотворује уверљив лик, истовремено осликавајући шири друштвено-историјски контекст с краја 18. и прве половине 19. века на овим просторима. Књижевно-драматуршка панорама занимљивих личности, осебујних патријархалних односа и бурних догађаја који су чинили непсредно животно окружење Чучук Стане, чврсто су укомпоновани у монолошко-исповедну форму. Трагични усуд јунакиње, чији ће неумитни крај у туђини показати судбину апатрида, односно немогућност припадања ни једном од два национална корпуса за чију је назависност и слободу жртвовала сопствену младост, на дискретан и суптилан начин проблематизује питања човековог идентитета, узвишених идеала и вечне релативности система вредности на којима почива људско друштво и цивилизација у целини. То су разлози зашто је могуће поднаслов монодраме „Српкиња и Гркиња“ поставити и као негацију, при томе не чинећи ни најмању грешку у значењском смислу.  Објављивање „Чучук Стане“ након врло успешне инсценације извесно ће заинтригирати и заинтересовати, поред позоришне, и читалачку публику, подсећајући је или тек упознавајући са хероином једног већ помало заборављеног времена.

Мирослав Мики Радоњић