1. јули у 19:00 Позориште Пинокио

Аутор текста: Матија Бећковић
Режија: Петар Божовић
Глумац: Петар Божовић

О ПРЕДСТАВИ
Монодрама Рече ми један чоек састављена је из више поема које говоре о животу у Ровцима, борбама и страдањима обичног човека. Овај изведбени текст обједињује поеме Смрт Перка Пушељина, Унук Алексе Маринкова плаче над Црног Гором, Шпијун у Ровцима и друге, док се стихови Рече ми један чоек, као централни мотив провлаче се кроз целу драму. Ћераћемо се још али мирним путем чисто правно-дипломатским средствима на демократски начин у институцијама система без употребе силе крајње опуштено полагиганом господском церанијом без имало претеривања и икакве журбе немају где побећи звиздуцуци и церетајуци...

О АУТОРУ
Матија Бећковић  је српски песник, књижевник, филолог, редовни члан Српске академије наука и уметности, члан Крунског савета престолонаследника Александра Карађорђевића, почасни члан Удружења за уметност, културу и међународну сарадњу „Адлигат” и друштвени радник. Матија је рођен 29. новембра 1939. године (на Св. апостола Матију) у Сенти, где му је отац Вук као краљевски официр службовао. Школске 1958/59, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и општу књижевност. Прву песму "Прелудиум" је штампао као гимназијалац 1957. године у „Младој култури“. Прву књигу, посвећену својој животној љубави, која носи наслов са њеним именом је објавио 1962. године. Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. У Народном позоришту у Београду је 1978. године изведена „Међа Вука Манитога“, а потом монодраме „Рече ми један чоек“ и „Не знаш ти њих“. Написао је две телевизијске драме и две једночинке за децу које је Телевизија Београд емитовала 1966. и 1967. године. За своје пјесништво Бећковић је добио награде: Милан Ракић, Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, Стефан Митров Љубиша, Велику Базјашку повељу, Одзиви Филипу Вишњићу, Библиос, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду, Жичку хрисовуљу итд. Матија Бећковић је 1989. године добио Седмојулску награду за књижевно стваралаштво. За поему „Ћераћемо се још“ добио је награде Типар, Златни бестселер, Јован Дучић и Лаза Костић.

О ИЗВОЂАЧУ
Петар „Пера“ Божовић, српски филмски, позоришни и телевизијски глумац je студирао италијански језик, а глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности, на класи проф. Предрага Бајчетића. Током вишедеценијске каријере одиграо је близу двеста филмских и ТВ улога, у сарадњи са најзначајнијим југословенским редитељима - од Здравка Велимировића, Пурише Ђорђевића, Душана Макавејева, Крста Папића, Лордана Зафрановића, Срђана Карановића, Горана Паскаљевића, Рајка Грлића, Горана Марковића, Срђана Драгојевића, Мирослава Момчиловића, Стевана Филиповића... Ипак, најупечатљивије ликове по којима га памти публика остварио је у филмовима Живка Николића. Остао је незабораван и ушао у филмске антологије као Зељо у Чуду невиђеном, Ђорђе “Жорж” у Лепоти порока, Начелник Максим у трагикомедији У име народа, доктор за љубавне проблеме у филму ‘Чекај ме, ја сигурно нећу доћи, Атифага у филму Нож, Слоба у филму Лепа села лепо горе и инспектор Тртовић у филму Бумеранг. Добитник је многобројних награда и признања, као што су: Награда Павле Вуисић за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму (2011.), Златни печат за изузетан допринос филмској уметности, две Стеријине награде за улоге у представама “Камен за под главу” (1978.) и “Каролина Нојбер” (1999.), Статуета Ћуран за улогу у представи “Хамлет из Мрдуше Доње” (1989.), и других. Године 2020. добио је престижну награду Добричин прстен.