„Ноћни писац“ – Слободан Бештић, Народно позориште, Београд

4. јули у 19:00 Позориште Пинокио

plakat.jpgТраблејн / Јан Фабр

Народно позориште у Београду

НОЋНИ ПИСАЦ

Превод на српски Јелица Новаковић Лопушина

Редитељ Јан Фабр

Музика Стеф Камил Карленс

Драматург Мије Мартенс

Извршни продуцент Милорад Јовановић

Глумац Слободан Бештић


О ПРЕДСТАВИ

Ноћни писац је визионарска и разоружавајућа химна субверзивном и интригантном уметнику Јану Фабру. Њагови лични дневници представљају интимну и провокативну аутобиографију. Слободан Бештић нам доноси јединствени свет Фабровог Ноћног писца и изводи његов текст на сцени. Ово је изванредна прилика да се открију Фаброви занимљиви Ноћни дневници као и његови поетски (драмски) текстови. Овом приликом се публици не представља визуелни уметник и позоришни стваралац Фабр; уместо тога, Ноћни писац се фокусира на Фабров стваралачки аспект који често остаје у сенци – његове текстове. Попут Фабрових цртежа, и његови текстови осликавају његова интимна искуства, жеље, идеје и опсесије. Често их пише ноћу, када је све тихо и самоћа се спусти на човека, а пише их својим веома оригиналним језиком. Они отварају врата свету пуном фантазије и изненађујућих сазнања. То је путовање јаких боја, почевши од уметникове младости до данас. Публика ће чути мисли везане за дневне активности, обиље неодољивих идеја и амбициозних пројеката, као и о ноћном бивствовању, када се креативност стапа са бесом и промишљањем о животу, љубави и сексуалном аспекту телесне енергије.


О АУТОРУ

ЈАН ФАБР (Антверпен, 1958) се сматра једним од најинвентивнијих и најсвестранијих уметника данас. Током протеклих 30 година, радио је као визуелни уметник, позоришни уметник и писац. Његова дела, Ово је театар какав је требало очекивати и предвидети из 1982, као и Моћ позоришног лудила две године касније, су потресли темеље европског позоришног естаблишмента. Продукције попут Je suis sang, Анђео смрти, Quando l’uomo principale è una donna, Оргија толеранције, Preparatio Mortis и Прометеј-пејзаж II, су Фабру донеле међународну славу. Јан Фабр је 2005. године био уметник-сарадник на Фестивалу у Авињону. Том приликом је поставио Histoire des Larmes za Cour d’honneur, где је 2001. године већ изводио Je suis sang. Фабр је урадио Реквијем метаморфозе за Позориште у Салцбургу 2007. године. Неке од његових скоријих представа су: Планина Олимп. Славити култ трагедије, Представа од 24 часа, и Белгијска правила/Белгија влада.


О ИЗВОЂАЧУ

Слободан Бештић (27. март 1964, Панчево, Србија, Југославија) је српски глумац. Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1987. године у класи професора Предрага Бајчетића. Студирао је са Небојшом Бакочевићем, Драганом Мркић, Горданом Лукић, Ђорђем Давидом, Аријаном Чулиноми др. Запослен у Југословенском драмском позоришту од 1987. до 2001. године када прелази у Народно позориште где је и сада у сталном радном односу. Предавао је глуму и сценски покрет на ФДУ и БК Академији. Асистент проф. Фериду Карајици на предмету покрет од 1991. до 1998. год. Професор сценског покрета на БК Академији 1998. и 1999. год. Асистент Мирјани Карановић, БК Академија, предмет - глума, од 1995. до 1999. год. Асистент проф. Предрага Бајчетића, ФДУ Београд, предмет - глума, 2000. и 2001. год. Професор сценског покрета, ФДУ Цетиње 2004. и 2005. год. Професор покрета на Уметничкој академији у Осјеку, смер - глумац луткар, 2004. и 2005. год. Доцент на предмету Глума на Факултету савремених уметности у Београду од 2017. године. Добитник је бројних признања попут награде за најбољег младог глумца за улогу Морица у Буђењу пролећа, МЕС, Сарајево 1987, специјалне награде за најуспешније истраживање позоришног језика, на Малом Стеријином Позорју за улогу Нижинског, дебитантска награда на филмском фестивалу у Нишу, добитник је европске награде за глуму „Гордана Косановић“, као и награде за најбољу мушку улогу - Хамлет, југословенски фестивал у Ужицу 2004. и награде за најбољу мушку улогу, Хорват, Фестивал класике Вршац 2006. год.

"Ноћни писац", аутобиографско дело Јана Фабра рађено је на основу ноћних дневника које Фабр пише током ноћи док не спава. Преко приватних обичних дешавања карактеристичних за дневник па скроз ка далеким крајевима супротног спектра, од афирмације до констатације, кроз подсвесно и конвенционално, игра светлости и сенке презентује другачијег човека од оног којег гледамо. Питање телесног, интимног и јавног испитују сопствене баријере и границе, сударајући се са покретом и нарацијом, притом опонирајући истовремено и наводну скромност и чист егоизам. Уметничка визија ноћних сати је бескрајна, субјективна и недокучива, а граница је танка и лако се прелази.
Овим се завршио такмичарски програм и жири се повукао да донесе одлуку.