НЕДЕЉА, 30.06. У 19:00
"ГОСТИ" / СРБИЈА
Аутор текста: Роналд Харвуд
Редитељ: Ивона Момировић
Глумац: Ивона Момировић
Костимограф: Ивона Момировић
Сарадници на пројекту: Јовица Павић, Филип Гајић, Наталија Гајић.
Продукција: ДНП Космодром
О ПРЕДСТАВИ: Монодрама ''Гости'' је прича о усамљености, изолацији, параноичном страху од самоће. Главна јунакиња овог петка, као и сваког претходног, приређује вечеру за своје цењене госте, без обзира на чињеницу да нико од њих не постоји, нити је икада постојао. Позивајући госте она се труди да буде добра домаћица, пријатна саговорница, привлачна жена, добра сестра. Жели да учини вече пријатним свим гостима на вечери, борећи се са њиховим нападима, увредама, осудама, подсмесима, лажима. А изнад свега, она жели да буде нормална и здрава у њиховим очима. Али, откуд ми знамо шта је нормално?
О ИЗВОЂАЧУ: Ивона Момировић, рођена 14.04.1992. године. Из Ниша, тренутно живи и ради у Београду. Завршила средњу медицинску школу, затим уписала Факултет уметности, Приштински универзитет, драмски одсек у Косовској Митровици на класи проф. Јовице Павића. Дипломирала 2016. године представом Уга Бетија Злочин на Козјем острву са просечном оценом 9,71. Мастерирала монодрамом Гости Роналда Харвуда 2017. године са просечном оценом 9,92. Тренутно је студент друге године докторских студија Академије уметности у Новом Саду. Говори енглески, француски и шпански језик, добро се служи италијанским, а познаје и основе грчког језика. У прошлости се бавила плесом и гимнастиком, а сада скијањем, фитнесом и афро-кубанским плесовима. Године 2014. освојила прво место на фестивалу беседништва Sirmium lux verbi у Сремској Митровици. На УРБАН фесту у Нишу 2017. године наступајући са монодрамом Гости освојила награду Царица Теодора за најбољу главну женску улогу. Године 2018. добила повељу поводом успешно завршеног драмског студиа Опере и театра Мадленианум.
О АУТОРУ: Рођен је у јеврејској породици у Кејп Тауну у Јужној Африци, 1934. године. Прелази у Лондон 1951. године и после завршетка студија на Краљевској академији за уметност, придружује се „Шекспировој компанији“ сер Доналда Волфита, једног од последњих глумаца-менаџера у британском театру педесетих. Штавише, од 1953. до 1958. Харвуд је лични гардеробер сер Волфита. На основу ових искустава он ће касније написати чувену драму Гардеробер, као и биографију Сер Доналд Волфит, живот и рад у старомодном позоришту. Роналд Харвуд започиње каријеру писца и драматичара 1960. и одмах се представља као профилисани писац романа и драма. Једна од основних Харвудових драмских преокупација потиче од фасцинираности сценом. Комади попут Гардеробера, Шта остане од лавова (посвећен Сари Бернар), На чијој страни (о ислеђивању Вилхелма Фуртвенглера шефа-диригента Берлинске филхармоније), Квартета (о остарелим оперским певачима), као и књиге који носе називе Све светске сцене и Општа историја позоришта, говоре о сталној и опсесивној везаности за „даске које живот значе“. Пошто је постигао светску славу као драмски писац и уз нобеловца Пинтера постао најпознатијим британским савременим драмским писцем, Харвуд се окренуо и писању сценарија. Посебно је запажена његова сарадња са славним редитељем Романом Поланским за кога је написао два сценарија за филмове Пијаниста (награда Оскар за најбољи прерађени сценарио) и Оливер Твист. Драме Роналда Харвуда играју се тренутно у преко двадесет земаља света, а драма Квартет на шест светских језика. Осим као писац Харвуд је активан и као председник Светског ПЕН Центра (1993-1997). Од ове године Роналд Харвуд је и дописни члан Српске академије наука и уметности.
Последњег, четвртог такмичарског дана публика је имала прилику да види три представе. Прва представа последњег дана фестивала била је “Гости" Ивоне Момировић. Млада девојка за трпезом дочекује посетиоце, драге пријатеље, са којима разговара. Са њима се и свађа, од њих се и плаши. Од њих и бежи, са њима је и интимна. Толико тога се дешава са гостима, за које ускоро схватамо да нису ту, нити долазе. Нажалост, ни не одлазе. Много је гостију, много мрака, светла, туге и очаја за овим столом пуним најгорих посетилаца на свету, својих сопствених.
Фотографије: Сања Вељковић