Дипломирала 1985. године на Факултету драмских уметности у Београду, одсек драматургија. Исте године запослила се као драматург у Редакцији драмског програма Телевизије Нови Сад и наредних година ради као драматург, уредник домаће драме и серијског програма, уредник стране драме и серијског програма и главни уредник Редакције драмског програма. Током тог периода потписује четрдесетак ТВ драма, ТВ филмова и серија реализованих у Драмском програму телевизије Нови Сад (Балкан експрес – други део, Црни бомбардер, Највише на свету целом, Тито и ја, Вруће плате, Лето, Виолински кључ, Дивљи светац...)  Као представник ЈРТ-а  1989. године члан је међународног жирија  за ТВ филмове и драме Prixfutura у Берлину када ТВ филм Телевизије Београд Случај Хармс добија  Grand prix фестивала. Године 1990. је најмлађи учесник на конференцији драмских експерата (Drama experts conference 1990 ) у Антверпену. Године 1982 пошто је већ по њеном сценарију реализована ТВ драма Земља у режији Николе Лоренцина,  иста драма бива постављена и у Српском народном позоришту у Новом Саду у режији Радослава Дорића. Аутор је неколико радио-драма, комада за децу и неколико телевизијских адаптација текстова других аутора ( Љубавно писмо Косте Трифковића, Како забављати господина МартинаБорислава Пекића...). Кратко време је уредник у Играном програму Телевизије Београд, а од 2002. драматург Народног позоришта у Београду. На представама ради са низом значајних позоришних редитеља као што су Јиржи Менцл ( Веселе жене виндзорске), Вида Огњеновић ( Три сестре, Муке са слободом, Незвани гост, Цар Едип ) Јагош Марковић (Покондирена тиква, Др, Антигона, Свињски отац – Звездара театар) ,  Ивана Вујић (Хамлет), Никола Завишић ( Важно је звати се Ернест, Избирачица), Милан Нешковић ( Код вечите славине, Бела кафа ) Од 2003 до 2011. године уз посао драматурга ради и као помоћник директора Драме Народног позоришта у Београду. Од јуна 2011. до фебруара 2013 године  је директор Драме националног театра. У том периоду, у мају 2012.године Драма Народног позоришта је први пут у историји српског театра имала премијеру на даскама чувеног Глоб театра у Лондону (на Олимпијади културе) Шекспирове историјске хронике Хенри Шести у режији Никите Миливојевића и то на српском језику. Повремено се бави педагошким радом.