3. јули у 19:00 Позориште Пинокио
Продукција „Упалимо рефлекторе“
Подршка Битеф театар
ЧАЈ СА КУБЛАЈ КАНОМ
Аутор текста: Саша Радоњић
Aдаптација текста и драматург: Александар Милосављевић
Писац и Пишчев глас: Југослав Крајнов
Композитор: Саша Радоњић
Дизајн светла и видео: Ања и Борис Буторац
Извршни продуцент: Југослав Крајнов
О ПРЕДСТАВИ
Чај са Кублај - каном је интимна, џепна енциклопедија мојих искустава из вишемесечне борбе за живот која се одигравала 2009. године, а све у форми и руху монодраме. Као у свакој енциклопедији и овде су све одреднице до детаља веродостојне, односно представљене онако како су се стварно збиле, изузимајући завршну микроновелу која баца рефлекторско метафоричко светло по дубини и ширини тих стварних догађаја. Аутор се нада да његова на овај начин артикулисана искуства могу некоме некада у суочавању са сличним траумама бити од користи, односно представљати подстрек у непредавању стихији која би их изненада понела.
О АУТОРУ
Рођен у Травнику 1964, дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду. У себи
спаја неколико идентитета као песник, приповедач и прозаиста, сценариста, драмски писац, али и композитор, музичар, књижевни тумач, афирматор традиционалног
књижарства. Значајнија објављена дела: Лица, наличја (песме 1987), Тетовирање анђела (песме 1992), Приручник за пауна (омнибус новела 1993), Трактат о шеширима (роман 1995), Три украдена романа (роман 1999), Северно од романа (приче 2002), Клуб љубитеља СМЕНЕ 8 (роман 2008), Песме чудних лица (песме 2011), Шведски сто (проза 2014), Аутобиографске и друге нестварне приче (проза 2015), Вечерњи доручак (проза 2017), Рубикова коцка (роман 2019), Провихорило (песме 2020). Сачинио је Речник српске
путописне прозе (1995) и антологију фантастичарске прозе Сазвежђе Лем (2019). Аутор је
сценарија за телевизијски играни филм Приручник за пауна, драма Три украдена романа
(Народно позориште Кикинда) и Клуб љубитеља СМЕНЕ 8 (Шабачко позориште). Чај за
Кублај – кана је његова прва монодрама. Оснивач је и фронтмен музичке групе Соларис Блуес Банд са којом је снимио шест албума и двадесетак спотова, а као кантаутор је објавио три албума – Месечарска адреса (2016), Маховина и микрофонија (2018) и Кантауторски декамерон (2020). Оснивач је и сувласник издавачке куће и књижаре СОЛАРИС из Новог Сада.
О ИЗВОЂАЧУ
Рођен у Новом Саду 11. априла 1973. Студије глуме на Академији уметности у Новом
Саду, у класи професора Бранка Плеше и Ане Цвијановић Јајчанин, уписао је 1993, а
дипломирао 24. децембра 1997. Као најбољи дипломирани студент глуме добио је Награду „Предраг Пеђа Томановић“ 1998, да би му 2001. исто признање припало за најбоље улогу Пушкина у представи Евгеније Оњегин. Две сезоне је био ангажован у Народном позоришту „Тоша Јовановић“, Зрењанин, а стални члан Драме Српског народног позоришта је од 1999. године. Улогом Марка у представи Оставите поруку или Бегунци по тексту и у режији Виде Огњеновић обележио је 20 година уметничког рада новембра 2017.
Осим више од тридесет улога одиграних у СНП-у, играо је у више од двадесет предства на
сценама других театара, а остварио је низ улога у филмовима и ТВ серијама.
Чај са Кублај – каном је прва његова монодрама.
"Чај са Кублај каном" је била прва представа трећег дана. По речима аутора, ова биографска авантура говори о реалном тренутку живота током великог медицинског искушења, услед којих је дошло до невероватних халуцинација и асоцијација, које глумац Југослав Крајнов у интимној исповести фрагментарно дели са публиком. Кроз структуру биографског наратива, подржано визијама, дигресијама, сећањима и тривијалним разнородним информацијама, слушали смо и чекали причу о Кублај кану, који попут других ликова из драмске литературе које познајемо, дуго и полако путује до нас.
4. јули у 20:30 Позориште Пинокио
Фестивал монодраме и пантомиме
ЧЕКАЈУЋИ НЕБО, КА' ЋЕ ВИШЕ?!
Жизела - Далија Иманић
Живота - Марко Стојановић
По мотивима представе „Чекајући небо“
О ПРЕДСТАВИ
Живота и Жизела су ипак завршили у браку, што се у претходној представи није видело, али њихов брак није успео јер су упорно покушавали да буду неко други или нешто друго и да једно друго мењају, преваспитавају и то их је довело до отуђења. Она се због њега одрекла балетске каријера, он због ње се трудио да постане "менаџер". Она је изашла из својих балетских патика, а он из опанака. Ту је кренула њихова пропаст. То је уједно и стварна прича многих данашњих бракова који су остали без комуникације, искрености, толеранције и поштовања различитости. Развод је решење које изискује најмање труда.
Она му је спаковала кофер и избацује га из свог живота. Али ко ће од њих са собом понети албум са фотографијама? Почињу да га прелиставају и навиру сећања... да ли ће та сећања, то емотивно памћење да их врати њима самима, њиховим искреним и правим вредностима, ономе што они јесу, а не што покушавају да буду на друштвеним мрежама и у друштвеним токовима...Да ли ће крај бити срећан или не? У тренутку када је писан овај текст и сами аутори представе се двоуме, ни они не знају. У сваком случају очекујте пуно смеха и по коју сузу и "кнедлу у грлу"
О ИЗВОЂАЧИМА
Далија Иманић Савић рођена је 15. новембра 1974. године у Новом Саду. Нижу и прва три разреда средње балетске школе завршила је у Сарајеву; по доласку у Београд 1992. године, постаје стални члан Народног позоришта; диплому о завршеном школовању стиче, упоредо играјући целокупан репертоар ансамбла и поједине солистичке улоге, као ванредни ђак балетске школе Лујо Давичо у Београду. Године 2000. добија звање прве солисткиње, а од 2004. године је првакиња Балета.
Од 2001. до 2016. године, предаје као професор репертоара класичног балета у средњој балетској школи “Лујо Давичо”. Године 2013. је дипломирала на Факултету за медије и комуникације, Универзитета Сингидунум у Београду и стекла стручни назив - комуниколог. Крајем позоришне сезоне 2015/16. завршава играчку каријеру и наставља да ради са солистима Балета Народног позоришта као репетитор класичног балета у представама “Дон Кихот”, “Бајадера, “Лабудово језеро” и “Жизела”.
Од 2017. године је ангажована као педагог, кореограф и стручни сарадник у приватној балетској школи “Балетски центар Ана Пфлуг” из Београда, где ради са децом узраста од 3 до 15 година, рекреативног и професионалног нивоа (од 1. до 4. разреда основне балетске школе).
Марко Стојановић (Београд, 2. јануар 1971) српски је драмски уметник, културни, хуманитарни и спортски радник. Оснивач је и председник Светске организације пантомимичара (2004.године) и Краљевског карлинг клуба (2006.године) Националног савеза за карлинг Србије (2006.године) и самог карлинг спорта у Србији (2003.године). Иницијатор је обележавања Светског дана пантомиме 22.марта, на дан рођења његовог професора пантомиме Марсела Марсоа.
Дипломирао је на катедри за глуму београдског Факултета драмских уметности. Специјалистичко школовање је завршио у Међународној школи пантомиме Марсела Марсоа у Паризу 1994. године. Био је директор Дома омладине Београда од 2013. до 2015. године, један је од оснивача и председник „Светске организације пантомимичара“ и председник „Националног савеза за карлинг Србије“.
Био је доцент за предмете Глума и Сценски покрет и Шеф катедре за глуму Академије лепих уметности у Београду, а сада је ванредни професор за предмет Сценски покрет на катедри за глуму Универзитету Синергија у Бијељини у Републици Српској и сарадник за односе с јавношћу и гостујући предавач на Универзитету Сингидунум.
„Чекајући небо – ка' ће више?!“ у извођењу Марка Стојановића и Далије Иманић Савић се играла ван такмичарске конкуренције, а у част пантомиме! Настала на основу представе "Чекајући небо" која је одиграна на фестивалу пре двадесет пет година, истовремено је и омаж али и наставак, као прави сусрет балета и пантомиме и говори нам о томе шта двоје заљубљених људи мора да уради како би своје различитости помирили и како би све било на крају како треба.
2. јули у 19:00 Позориште Пинокио
Текст и режија: Жељко Хубач
Игра: Наташа Петровић
Асистент редитеља: Оливера Викторовић Ђурашковић
Дизајнер сцене: Жељко Хубач
Реализација сценографије: Мирко Стокић
Костим: Горица Илић и Мирјана Станојевић
Избор музике: Жељко Хубач и Оливера Викторовић Ђурашковић
Видео рад: Душан Пурешић
Дизајн светла: Драган Марковић
Звучни ефекти: Душан Пурешић
Реквизитер: Жељко Шоршокановић
Суфлер/ инспицијент: Сања Митић Јеленковић
Техника: Бобан Симоновић, Никола Ранђеловић
О ПРЕДСТАВИ
„Доста тога је ушло у литературу на нивоу легенди. Ја сам стекао утисак да је Чучук Стана била прва српска феминисткиња. Замислите жену која са 15 година узјаше коња и оде у Пореч и од локланог моћника потражи назад своју спрему. Жену коју ожењени мушкарац ожени са 15 година, која први пут остане удовица са 18, а други пут са 24 године остане и без мужа и без отаџбине и што је најстрашније остане без новца, без егзистенције након 6 година крварења.
Кад све то сублимирате схватите да је Стана изразито поносита жена која је јако добро схватала време у коме живи и која је са становишта дара заиста једно мало чудо. Иако из Сикола где није могла стећи неко образовање она је са 24 године говорила 5 језика, познавала етикецију понашања у високом друштву, спасила живот свом мужу Јоргаћу који је требало да оде у Радовањски луг где би био убијен као Крађорђе.
Била је супериорна у интелигенцији у мушком окружењу, посебно у односу на плаховитог Хајдук Вељка који је размишљао срцем. И Грци и Срби су јој обећавали да ће бити збринута, али то нису испунили. Чучук Стана је умрла сама, њен гроб је трајао онолико колико је трајао живот њене ћерке и ми данас само можемо да слутимо колико је Чучук Стана била оно што смо гледали у представи или нешто више или мање, јер иако је била релевантна историјска личност о њој нема довољно докумената“
Жељко Хубач
О АУТОРУ
Жељко Хубач је рођен у Тузли, 1967. године, а одрастао у Зеници и Лесковцу.
Као инжењер електротехнике и апсолвент београдског Природно-математичког факултета, уписао је Факултет драмских уметности у Београду, где је дипломирао 1996. на одсеку Драматургија. Његови драмски комади су до сада 44 пута премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Шабац, Ужице, Крушевац, Зрењанин, Кикинда, Зајечар, Косовска Митровица и Врање), у Бугарској (Пловдив, Видин и Крџали), Хрватској (Загреб), Босни и Херцеговини (Зеница), Шведској (Стокхолм), Јапану (Токио), Русији (Новоросијск) и репризирани више од 1000 пута.
Представе рађене по његовим драмама биле су у селекцији више од 40 домаћих и иностраних позоришних фестивала и освојиле су више од 50 награда.
За драмске текстове Жељко Хубач је награђиван 12 пута у земљи и иностранству (Награда за најбољи драмски текст на Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 1994, Награда „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије 1996. и 1998, Награда за најбољи текст на Фестивалу луткарских позоришта Србије 2002, Награда за најбољи комедиографски текст на Данима комедије 2004, Награда за најбољи савремени драмски текст на Сусретима позоришта/казалишта БиХ 2010, Награда за најбољи савремени драмски текст на Фестивалу праизведби 2015 и др.) Добитник је Награде Народног позришта у Београду за уметнички и радни допринос 2010. и Октобарске награде града Лесковца 2016. године.
Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски, пољски, шведски и јапански језик. У периоду од августа 2014. до октобра 2018. године био је вршилац дужности директора Драме Народног позоришта у Београду. Тренутно је запослен као драматург.
О ИЗВОЂАЧУ
Наташа Петровић је рођена у Зајечару. Дипломарала на Факултету драмских уметности у Приштини у класи професора Божидара Димитријевића 2000. године као стипендиста зајечарског позоришта. Ради у позоришту Зоран Радмиловић од 1998. Добитник је награде "Зоранов брк". Режирала бројне дечје представе и води школу глуме.
Након промоције и представа! Трећа фестивалска представа којом је започео други фестивалски дан је "Чучук Стана"! Наташа Петровић нас је снажно и уверљиво пренела у давни историјски период, у којем је живела чувена Чучук Стана, под кишом куршума, у шуми турских топова, говорила нам је о свом Хајдук Вељку, о младости, о храбрости, отаџбини, победи, љубави....
3. јули у 20:30 Позориште Пинокио
Поетски театар БиТ
ХАСАНАГИНИЦА
Ауторски пројекат Марије Ђајић
О ПРЕДСТАВИ
Монодрама се базира на адаптацији епске пјесме и три истоимене драме “Хасанагиница” које су написали Милан Огризовић, Алекса Шантић и Љубомир Симовић. Спајајући у једну цјелину различите визије о томе ко је заправо била Хасанагиница, видимо да Огризовић највише говори о љубави, Симовић је концентрисан на губитак дјетета, док Шантић по важности спаја обоје.
Оно гдје се сви подудрају мање више, јесте Хасанагиничин епско-лирски лик који нам на симболичан начин казује шта је, ко је и какава је обесправљена жена кроз вијекове. Ми смо и данас скоро свакодневно, кроз различите медије, окружени причама о несрећним судбинама савремених Хасанагиница. Много је мајки које без оправдања остају без своје дјеце. Много је Хасанага и бегова Пинторовића који себи дају за право улоге судија и богова. Навикли смо да наша жена свашта мора.
Хајде да размислимо „шта би било кад би било“ да она сада мора само једно, а то је да престане да мора. Стога вријеме је да продише, да почнт живјети за себе, не за дјецу,не за мужа, не за комшије, већ прво за себе, па тек онда за све остале. Вријеме је да Хасанагинице коначно науче да се боре, а не да умиру!
О ИЗВОЂАЧУ
Марија Ђајић, рођена 19.11.1988. године у Требињу. Основне студије глуме завршила је на Академији умјетности у Бања Луци, а мастер студије на Факултету драмских уметности у Београду. Тренутно похађа завршну годину магистарских студија на катедри за режију на Театралном институту Бориса Шукина при Позоришту Јевгенија Вахтангова у Москви. Основала је Поетски театар БиТ који се бави његовањем и продукцијом дјела писаних у стиху и који је замишљен тако да функционише по принципу копродукције више градова и држава.
Друга представа јучерашњег дана је била "Хасанагиница" Марије Ђајић. Дубока, емотивна, тужна, ова литерарна и драмска конструкција неколико различитих литерарних предложака покушава да из сваког доступног уметничког израза реконструише жив и искрен лик Хасанагинице, једне једине, оне праве, коју можемо да загрлимо, утешимо, пружимо подршку. Ону коју некако одувек познајемо. Тој снажној и моћној жени, која терет носи на грудима и у рукама и која поред свега носи лепу реч и нежну мудрост у својим плећима.
1. јули у 20:30 Позориште Пинокио
Аутор текста и режија: Николина Вујевић
Глумица: Николина Вујевић
Продуцент: Милица Милићевић
Дизајн светла: Стеван Лукић
Дизајн звука: Алекса Чолаковић
Костим: Николина Вујевић
Под менторством професора Никите Миливојевића и вишег стручног сарадника Јелене Ђулвезан
Сонг ,,Њујорк“
Текст: Николина Вујевић
Гитара: Срђан Омазић
Бубањ: Жељко Тубић
Труба: Драган Козарчић
Музичка продукција: Студио Room 4, Нови Сад
Сонг ,,Блуз балада’’
Текст: Николина Вујевић
Гитара: Срђан Омазић
Бубањ: Жељко Тубић
Труба: Драган Козарчић
Музичка продукција: Студио Room 4, Нови Сад
,,Бродвеј’’ (cover)
Гитара: Срђан Омазић
Бубањ: Жељко Тубић
Труба: Драган Козарчић
Саксофон: Филип Јовић Вујаковић
,,Нина’’ (cover)
Бети Јурковић
О ПРЕДСТАВИ
Борећи се са сопственим страховима, глумица Нина покушава да одигра и разуме лик Нине из Чеховљеве драме ,,Галеб“. Играјући ову улогу, схвата да није само име оно што им је заједничко, већ и многе друге особине, те прекида представу, мислећи да није довољно добра у ономе што ради. Тада заједно са публиком креће на путовање до Њујорка и Бродвеја где је доживела најлепшти и најтежи тренутак у свом животу.
Искрено се отвара публици и са њима на комичан, а опет емотиван начин дели своја искуства, проблеме и страхове, кроз музику и плес. На том путу покушава да схвати да ли је слава оно што је важно или љубав према себи и веровање у своје снове, као суштина живљења и бављења глумачким занатом. На том путу јој помаже Нина из Чеховљевог ,,Галеба“, али суштину ипак проналази уз помоћ мале Нина, оног детета у њој које и даље жели само да игра и које верује без икакве задршке.
О ИЗВОЂАЧУ
Николина Вујевић је рођена 1. 1. 1997. године у Београду, а одрасла је у Голубинцима, малом месту поред Старе Пазове. Тренутно живи и ради у Новом Саду. Од малих ногу се бави јавним наступима кроз плес, рецитовање, певање и манекенство. Нешто касније почиње аматерски да се бави глумом, у оквиру Словачког културног центра, са акцентом на покрет у сарадњи са Мирославом Бенком и Мирославом Кожиком. Завршава гимназију ,,Бранко Радичевић’’ у Старој Пазови, општи смер.
По завршетку средње школе уписује глуму на Академији уметности у Новом саду, у класи професора Никите Миливојевића. На трећој години студија са колегиницама са класе игра у својој првој професионалној представи ,,Вештице из Салема’’ у режији Никите Миливојевића, на сцени Српског народног позоришта.
У априлу месецу 2021. године премијерно игра једну од главних улога у представи Ивана Вање Алача ,,Београдска триологија’’, по истоименом тексту Биљане Србљановић, на сцени Југословенског драмског позоришта. Крајем маја 2021. године премијерно изводи свој дипломски, ауторски пројекат, монодраму ,,НИНА?’’ на сцени Новосадског позоришта у Новом Саду. Николина говори енглески језик, а поред глуме се бави и плесом, певањем, писањем и моделингом.
Тренутно је ангажована на пројектима синхронизације цртаних филмова и серија.
Друга представа првог такмичарског дана, "Нина" у ауторству и режији Николине Вујевић представља аутобиографски коментар ауторкиног алтерега под називом Нина.
Растројена, подељена између класике и модерног, приватног и драмског, открива нам бројне фрагменте личности, између еротике и емоције, уз песму и поезију, овај музичко драмски кабаретски вапај представља снажан и дрзак приказ бунта младе глумице данашњег доба, која уз тешку муку проналази снагу за разумевања једног Чехова, док се бројне друге ствари још увек не поклапају и не уређују.
На завршетку "видимо" и малу Нину, дете уметника које у данашњем свету мора да одрасте, и као особа и као уметник, иако одавно више а сада и додатно свет није место за децу и уметнике.
Овом сјајном представом се завршава први такмичарски дан!
4. јули у 19:00 Позориште Пинокио
Траблејн / Јан Фабр
Народно позориште у Београду
НОЋНИ ПИСАЦ
Превод на српски Јелица Новаковић Лопушина
Редитељ Јан Фабр
Музика Стеф Камил Карленс
Драматург Мије Мартенс
Извршни продуцент Милорад Јовановић
Глумац Слободан Бештић
О ПРЕДСТАВИ
Ноћни писац је визионарска и разоружавајућа химна субверзивном и интригантном уметнику Јану Фабру. Њагови лични дневници представљају интимну и провокативну аутобиографију. Слободан Бештић нам доноси јединствени свет Фабровог Ноћног писца и изводи његов текст на сцени. Ово је изванредна прилика да се открију Фаброви занимљиви Ноћни дневници као и његови поетски (драмски) текстови.
Овом приликом се публици не представља визуелни уметник и позоришни стваралац Фабр; уместо тога, Ноћни писац се фокусира на Фабров стваралачки аспект који често остаје у сенци – његове текстове. Попут Фабрових цртежа, и његови текстови осликавају његова интимна искуства, жеље, идеје и опсесије. Често их пише ноћу, када је све тихо и самоћа се спусти на човека, а пише их својим веома оригиналним језиком. Они отварају врата свету пуном фантазије и изненађујућих сазнања.
То је путовање јаких боја, почевши од уметникове младости до данас. Публика ће чути мисли везане за дневне активности, обиље неодољивих идеја и амбициозних пројеката, као и о ноћном бивствовању, када се креативност стапа са бесом и промишљањем о животу, љубави и сексуалном аспекту телесне енергије.
О АУТОРУ
ЈАН ФАБР (Антверпен, 1958) се сматра једним од најинвентивнијих и најсвестранијих уметника данас. Током протеклих 30 година, радио је као визуелни уметник, позоришни уметник и писац. Његова дела, Ово је театар какав је требало очекивати и предвидети из 1982, као и Моћ позоришног лудила две године касније, су потресли темеље европског позоришног естаблишмента.
Продукције попут Je suis sang, Анђео смрти, Quando l’uomo principale è una donna, Оргија толеранције, Preparatio Mortis и Прометеј-пејзаж II, су Фабру донеле међународну славу. Јан Фабр је 2005. године био уметник-сарадник на Фестивалу у Авињону. Том приликом је поставио Histoire des Larmes za Cour d’honneur, где је 2001. године већ изводио Je suis sang. Фабр је урадио Реквијем метаморфозе за Позориште у Салцбургу 2007. године. Неке од његових скоријих представа су: Планина Олимп.
Славити култ трагедије, Представа од 24 часа, и Белгијска правила/Белгија влада.
О ИЗВОЂАЧУ
Слободан Бештић (27. март 1964, Панчево, Србија, Југославија) је српски глумац. Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1987. године у класи професора Предрага Бајчетића. Студирао је са Небојшом Бакочевићем, Драганом Мркић, Горданом Лукић, Ђорђем Давидом, Аријаном Чулиноми др. Запослен у Југословенском драмском позоришту од 1987. до 2001. године када прелази у Народно позориште где је и сада у сталном радном односу. Предавао је глуму и сценски покрет на ФДУ и БК Академији. Асистент проф.
Фериду Карајици на предмету покрет од 1991. до 1998. год. Професор сценског покрета на БК Академији 1998. и 1999. год. Асистент Мирјани Карановић, БК Академија, предмет - глума, од 1995. до 1999. год. Асистент проф. Предрага Бајчетића, ФДУ Београд, предмет - глума, 2000. и 2001. год. Професор сценског покрета, ФДУ Цетиње 2004. и 2005. год. Професор покрета на Уметничкој академији у Осјеку, смер - глумац луткар, 2004. и 2005. год.
Доцент на предмету Глума на Факултету савремених уметности у Београду од 2017. године.
Добитник је бројних признања попут награде за најбољег младог глумца за улогу Морица у Буђењу пролећа, МЕС, Сарајево 1987, специјалне награде за најуспешније истраживање позоришног језика, на Малом Стеријином Позорју за улогу Нижинског, дебитантска награда на филмском фестивалу у Нишу, добитник је европске награде за глуму „Гордана Косановић“, као и награде за најбољу мушку улогу - Хамлет, југословенски фестивал у Ужицу 2004. и награде за најбољу мушку улогу, Хорват, Фестивал класике Вршац 2006. год.
"Ноћни писац", аутобиографско дело Јана Фабра рађено је на основу ноћних дневника које Фабр пише током ноћи док не спава. Преко приватних обичних дешавања карактеристичних за дневник па скроз ка далеким крајевима супротног спектра, од афирмације до констатације, кроз подсвесно и конвенционално, игра светлости и сенке презентује другачијег човека од оног којег гледамо. Питање телесног, интимног и јавног испитују сопствене баријере и границе, сударајући се са покретом и нарацијом, притом опонирајући истовремено и наводну скромност и чист егоизам. Уметничка визија ноћних сати је бескрајна, субјективна и недокучива, а граница је танка и лако се прелази.
Овим се завршио такмичарски програм и жири се повукао да донесе одлуку.
3. јули у 12,00 у ресторану Стара царинарница
Књига: “Комуникатор = Гладијатор”
Жанр: приручник за политичаре, менаџере и глумце
Издавач: D.R. Gilbert Books, Београд
Говориће: Драгиша Ристовски, директор D.R. Gilbert Center Books
и аутор
Приручник за вође и уметнике . Комуникација је вештина, оруђе и оружје!
Овладавањем својим телом и гласом можете учинити много више од победе убедљиве аргументације, можете стећи моћ. Ако имате таленат и харизму уз књигу ”Комуникатор = Гладијатор” ћете од комуникације направити моћну уметност, а и ако мислите да немате талента, ова књига ће вам доказати супротно и помоћи вам да постанете одличан комуникатор.
У данашњем конкурентном пословном свету, економској кризи, политичким променама, уметничким преипитивањима, луцидне и ефикасне комуникацијске вештине су важније него икада, од интерперсоналних, преговарачких, све до презентација, јавних наступа, сценских и медијских појављивања. То је основа на којој су граћене државе, компаније и каријере. Комуникација је кључна компонента трајног успеха.
Глас је најважнији алат за ефикасно комуницирање како у пословној, политичкој, медијској средини, тако и у уметности и друштву у целини. Важно је да глас буде јасан и сигуран, динамичан и изражајан. Када глас досегне ове квалитете постаје моћно оружје. Али, тада језик вашег тела може све да упропасти. Само ако владате 100% вербалном и 100% невербалном комуникацијом и 100% знате о чему говорите, можете бити 100% одличан комуникатор.
Без обзира на величину посла односно организације коју водите - од држава, великих корпорација, политичких партија, малих предузећа, или чак кућног бизниса - ефикасне комуникације су од суштинске важности за успех. Ако сте у потрази да изградите поверење, успоставите боље радне и међуљудске односе и постанете утицајни у пословном, политичком или уметничком окружењу, онда ова књига може да вам помогне да то и постигнете.
Књига ”Комуникатор = Гладијатор” је писана једноставно и са пуно примера и вежби да помогне унапређењу ваших вештина како бисте комуницирали са више самопоуздања и уверљивости.
Трећи дан фестивала је започео као и претходни - промоцијом књиге! “Комуникатор = Гладијатор”, приручник за политичаре, менаџере и глумце аутора Марка Стојановића је презентован у ресторану Стара царинарница, дугогодишњем пријатељу фестивала. О књизи су говорили Драгиша Ристовски, директор D.R. Gilbert Center Books и аутор.
1. јули у 12,00 у ресторану Стара царинарница
Промоција књиге Милована Здравковића "Анегдоте и цртице из позоришног
живота", друго, допуњено издање, 1. јули у 12,00 у ресторану Стара
царинарница
издавачи: Фестивал монодраме и пантомиме
Учествују:
Весна Станковић и Гојко Балетић, драмски уметници
др Јелена Перић, театролог
Радомир Путник, уредници издања
Милован Здравковић, аутор
Анегдоте на непретенциозан начин илуструју односе између људи у позоришту, њихов однос према локалној средини, али и средине према њима, посредно објашњавајући друштвено стање и дух тога доба. Приче у овој књизи сврстане су у 20 група: патриотско-родољубиве, о посвећености, однос према великим уметницима, о социјалном статусу глумаца, утицај политике на позориште, позориште и критика, анегдоте из кафане, глумци и надимци, однос према публици, о реклами и добротворима.
У свом основном значењу, анегдотски, хуморни приступ позоришту и његовим посленицима и просвештеницима има за сврху да изрази, или извргне критици, поједине естетичке, етичке или еротске приступе или претеривања која су се догогодила у нашем позоришту и позоришном животу у распону времена од Јоакима Вујића, па до Петра Краља.
Јуче, као први програм 46. Фестивала монодраме и пантомиме, у ресторану Стара Царинарница одржана је промоција књиге Милована Здравковића "Анегдоте и цртице из позоришног живота". Посетиоце је поздравила Весна Станковић, троструки добитник златне колајне, а о књизи су говорили и Радомир Путник и аутор Милован Здравковић. Делове из књиге је читао глумац Гојко Балетић.
2. јули у 12,00 у ресторану Стара царинарница
На промоцији учествују:
Жељко Хубач, аутор књиге
Владимир Ђуричић, директор позоришта "Зоран Радмиловић" - Зајечар
Наташа Петровић, драмска уметница која говори одломке из књиге
Јелица Стевановић, театролог и модератор промоције
Чучук Стана
Ни Српкиња, ни Гркиња
Писати књижевно дело инспирисано аутентичним личностима и историјским догађајима из наше не тако давне прошлости, поставља пред аутора немали изазов. Наиме, неопходно је поштовати чињенице, али истовремено не оптерећивати литерарно ткиво бројним фактографским подацима који би се могли негативно одразити на уметничко-естетски ниво дела. Ствари се додатно усложњавају ако је реч о драмској форми која је намењена сценској реализацији, односно подразумеваним и бројним позоришним условностима.
Жељко Хубач се вешто изборио са овим проблемима у комаду „Чучук Стана – Српкиња и Гркиња“, луцидно и маштовито балансирајући између историје, мита, легенде и усменог предања. Околности да је уобличавао причу о овој трагичној хероини свог времена са свешћу да ће монодрама у изведби Наташе Петровић бити реализована на сцени Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ извесно су допринеле креативној инспирацији аутора.
Стога је и Хубачева јунакиња добила вишедемензионалну структуру, како у карактерно-психолошкој сфери, тако и на мотивацијском плану. Чучук Стана је у овој монодрами и даље представљена као српска хероина, али без сувишних патетичних или моралистичко-едукативних опсервација. Користећи грађу из неколико различитих извора, Жељко Хубач отелотворује уверљив лик, истовремено осликавајући шири друштвено-историјски контекст с краја 18. и прве половине 19. века на овим просторима.
Књижевно-драматуршка панорама занимљивих личности, осебујних патријархалних односа и бурних догађаја који су чинили непсредно животно окружење Чучук Стане, чврсто су укомпоновани у монолошко-исповедну форму.
Трагични усуд јунакиње, чији ће неумитни крај у туђини показати судбину апатрида, односно немогућност припадања ни једном од два национална корпуса за чију је назависност и слободу жртвовала сопствену младост, на дискретан и суптилан начин проблематизује питања човековог идентитета, узвишених идеала и вечне релативности система вредности на којима почива људско друштво и цивилизација у целини.
То су разлози зашто је могуће поднаслов монодраме „Српкиња и Гркиња“ поставити и као негацију, при томе не чинећи ни најмању грешку у значењском смислу. Објављивање „Чучук Стане“ након врло успешне инсценације извесно ће заинтригирати и заинтересовати, поред позоришне, и читалачку публику, подсећајући је или тек упознавајући са хероином једног већ помало заборављеног времена.
Мирослав Мики Радоњић
Други фестивалски дан је започео промоцијом књиге "Чучук Стана" у ресторану Стара Капетанија. Промоцији дела Жељка Хубача је присуствовао Владимир Ђуричић, директор позоришта "Зоран Радмиловић" - Зајечар, Наташа Петровић, драмска уметница која је говорила одломке из књиге, као и Јелица Стевановић, театролог и модератор промоције.
1. јули у 19:00 Позориште Пинокио
Аутор текста: Матија Бећковић
Режија: Петар Божовић
Глумац: Петар Божовић
О ПРЕДСТАВИ
Монодрама Рече ми један чоек састављена је из више поема које говоре о животу у Ровцима, борбама и страдањима обичног човека. Овај изведбени текст обједињује поеме Смрт Перка Пушељина, Унук Алексе Маринкова плаче над Црног Гором, Шпијун у Ровцима и друге, док се стихови Рече ми један чоек, као централни мотив провлаче се кроз целу драму. Ћераћемо се још али мирним путем чисто правно-дипломатским средствима на демократски начин у институцијама система без употребе силе крајње опуштено полагиганом господском церанијом без имало претеривања и икакве журбе немају где побећи звиздуцуци и церетајуци...
О АУТОРУ
Матија Бећковић је српски песник, књижевник, филолог, редовни члан Српске академије наука и уметности, члан Крунског савета престолонаследника Александра Карађорђевића, почасни члан Удружења за уметност, културу и међународну сарадњу „Адлигат” и друштвени радник. Матија је рођен 29. новембра 1939. године (на Св. апостола Матију) у Сенти, где му је отац Вук као краљевски официр службовао.
Школске 1958/59, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и општу књижевност. Прву песму "Прелудиум" је штампао као гимназијалац 1957. године у „Младој култури“. Прву књигу, посвећену својој животној љубави, која носи наслов са њеним именом је објавио 1962. године. Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама.
У Народном позоришту у Београду је 1978. године изведена „Међа Вука Манитога“, а потом монодраме „Рече ми један чоек“ и „Не знаш ти њих“. Написао је две телевизијске драме и две једночинке за децу које је Телевизија Београд емитовала 1966. и 1967. године.
За своје пјесништво Бећковић је добио награде: Милан Ракић, Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, Стефан Митров Љубиша, Велику Базјашку повељу, Одзиви Филипу Вишњићу, Библиос, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду, Жичку хрисовуљу итд. Матија Бећковић је 1989. године добио Седмојулску награду за књижевно стваралаштво. За поему „Ћераћемо се још“ добио је награде Типар, Златни бестселер, Јован Дучић и Лаза Костић.
О ИЗВОЂАЧУ
Петар „Пера“ Божовић, српски филмски, позоришни и телевизијски глумац je студирао италијански језик, а глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности, на класи проф. Предрага Бајчетића.
Током вишедеценијске каријере одиграо је близу двеста филмских и ТВ улога, у сарадњи са најзначајнијим југословенским редитељима - од Здравка Велимировића, Пурише Ђорђевића, Душана Макавејева, Крста Папића, Лордана Зафрановића, Срђана Карановића, Горана Паскаљевића, Рајка Грлића, Горана Марковића, Срђана Драгојевића, Мирослава Момчиловића, Стевана Филиповића... Ипак, најупечатљивије ликове по којима га памти публика остварио је у филмовима Живка Николића.
Остао је незабораван и ушао у филмске антологије као Зељо у Чуду невиђеном, Ђорђе “Жорж” у Лепоти порока, Начелник Максим у трагикомедији У име народа, доктор за љубавне проблеме у филму ‘Чекај ме, ја сигурно нећу доћи, Атифага у филму Нож, Слоба у филму Лепа села лепо горе и инспектор Тртовић у филму Бумеранг.
Добитник је многобројних награда и признања, као што су: Награда Павле Вуисић за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму (2011.), Златни печат за изузетан допринос филмској уметности, две Стеријине награде за улоге у представама “Камен за под главу” (1978.) и “Каролина Нојбер” (1999.), Статуета Ћуран за улогу у представи “Хамлет из Мрдуше Доње” (1989.), и других. Године 2020. добио је престижну награду Добричин прстен.
Представа "Рече ми један чоек, ћераћемо се још када будем млађи" Петра Божовића је управо завршена! Легендарни глумац је говорио и читао текст Матије Бећковића, који је допуњен релевантним модерним актуелностима, попут Ковида, демоктратским принципима, и другим тренутно релевантним дешавањима који нас терају да сви заједно желимо бољи и квалитетнији живот.
Као другу представу данашњег дана гледали смо "Нину" Николине Вујевић.
2. јули у 20:30 Позориште Пинокио
Аутор текста: Др Мића Живојиновић
Редитељ: Велимир Митровић
Глумац: Бошко Пулетић
Композитор: Бранислав Пиповић
,,Трећепозивачку,, пева : Јасмина Димитријевић
Инспицијент: Тихомир Савић
1921 - поводом стогодишњице смрти великог војводе – 2021
О ПРЕДСТАВИ
Место догађаја је болесничка соба у Санаторијуму на Врачару. Временски оквир ове монодраме је ноћ између 19 и 20 Јануара 1921 године, од 11 часова увече до 5 и 30 часова ујутру. Тешко болесни Војвода Мишић прелистава своје успомене, догађаје,историске личности али и сасвим обичне људе, које је сусретао у значајним тренутцима свог живота.
Војводине успомене су наравно субјективне али како је целог свог живота имао чврст став и према времену и према људима и према догађајима, његове успомене, на сасвим нов начин осветљавају и време и људе и догађаје. Верујући да је урадио све што је било у његовој моћи, у 5 и 30 часова ујутру, на Јовандан, 20 Јануара 1921 године, заувек ће напустити овај свет.
О АУТОРУ
Мића Живојиновић, рођен 13.1.1952. у селу Петка, СО Лазаревац је написао збирке афоризама „Дресура вијуга“ и „Зона озона“, роман о војводи Живојину Мишићу „Живот преточен у памћење“; затим драме „За Србију“; „Време части и поноса“; „Чича“, „Кућа иза рова“; „Војвода Живојин Мишић“; „Певач Пурко“...Као новинар написао велики број репортажа, есеја, фељтона из области међународних односа, спољне политике, дипломатије и међународног права...
Завршио Војну академију, Командно – штабну академију, Школу националне одбране.
Докторирао на Правном факултету, Универзитета у Београду. Његови преци, под шајкачама и шубарама, по слову времена, зову слободе и закону човека, бунџије још из доба хајдучије, његове баке – тихозборке разговорке, човечице и кућедржнице, богомдарке и славочуварке – док су дедови роварили, јуришали, крварили, барјактарили и слободарили ратиштима и стратиштима, под теретом брига и оружја – и родитељи, који тешком борбом кроз рат и мир, досегоше небеске висине и анђеоску лепоту - дубоко су укорењени у њему.
О ИЗВОЂАЧУ
Бошко Пулетић рођен је 29.12.1946 г.у Београду, где је завршио Академију за позориште, филм, радио и телевизију. Преко пола века, прво као студент, па као стални члан, играо у преко сто премијера Народног позориште у Београду. Играо је улоге у комадима и драматизацијама по текстовима, Шекспира, Молијера,Де-ла Барке,Лоренса,Чехова, Гогоља, Островског, Милована Глишића, Боре Станковића, Нушића, Вука Драшковића, Синише Ковачевића,Милице Новковић...
Играо на сценама у Народном Позоришту, Народном Позоришту Ужице, Зајечарском Позоришту Зоран Радмиловић,Позоришту Славија, Академији 28 из Београда, као и у слободним продукцијама. Тумачио је ликове и неколико познатих историјских личности: Вука Караџића, Бранислава Нушића, војводу Живојина Мишића, дјенерала Дражу Михајловића... Много је сарађивао, играјући разне улоге, на телевизији, највише у драмама и серијама у режији Саве Мрмка.
Бави се драматургијом и адаптацијама за сопствене продукције, а његова оригинална драма "Букефал Александра Македонског" играна је у Народном позоришту у Нишу и четири сезоне у Народном позоришту у Београду. Бави се и режијом. Награђиван је више пута годишњим наградама за улоге у свом Народном позоришту, на фестивалу у Боре Станковића у Врању за улогу Вука Караџића (Куме и Књегиње); награда за најбољу представу "Ноћ Ђенерала" Вука Драшковића (улога Ђенерала Драже)..........
Живи и ради у Београду
Као прави наставак монодрама о нашим историјским личностима, за крај другог дана публика је имала прилике да види представу "Живојин Мишић" у извођењу Бошка Пулетића! Искрено, емотивно и с'мером, Пулетићев војвода Мишић подсећа на један тежак период српске историје, али истовремено и упозорава и саветује, говори о најважнијим животним вредностима, које се у миру тако лако скрајну и забораве а у рату постају смернице за опстанак нације. Често прекидан аплаузима публике, Пулетић је обогатио сваког гледаоца дивним мудростима и снагом великог Живојина Мишића, да би на крају био испраћен дугим аплаузом и повицима браво.
