Oдржаће се од 27. јуна до 30 јуна 2019. године.
Пријављивање до 02.априла 2019. године.
Услови учествовања:
- Максимално трајање представе је 60 минута, у обе категорије, монодраме и пантомиме.
- Термин пробе је највише 3 сата, на дан представе.
- Време намештања сценографије, између две представе, не би смело да траје више од 15 минута.
За учеснике Фестивала уврштене у селекцију, Фестивал обезбеђује:
- Хотелски смештај са два оброка дневно. Максималан број учесника за које Фестивал обезбеђује смештај и оброке је 3 за монодраму и 5 за пантомиму
- Накнаду за извођење представе у износу од 50.000 рсд за трупу или продуцента представе;
-Техничку и административну подршку;
- ПР;
- Превоз у локалу.
- Најбоља представа у категоријама монодраме и пантомиме по одлуци стручног жирија, биће награђена наградом у износу који ће бити накнадно одређен;
- Најбоља представа, по мишљењу жирија публике, биће награђена наградом у износу који ће бити накнадно одређен;
Фестивал не обезбеђује дневнице, нити појединачне хонораре за извођаче и учеснике представе. Фестивал не надокнађује трошкове пута и виза.
Пријаве слати мејлом на
(са назнаком: За Фестивал монодраме и пантомиме)
Пријава треба да сарджи следеће податке:
1. Тачан назив позоришта са контактима (или појединца који се пријављује),
2. Историја позоришта (или биографија појединца),
3. Каст листа свих аутора представе,
4. Синопсис представе,
5. Жанр и трајање представе,
6.Програм – каталог представе и 3 фотографије,
7. Тачан број учесника који долазе на Фестивал и њихове функције у извођењу представе,
8. Технички захтеви и карактеристике,
9. ДВД са снимком целе представе
Контакт:
Извршни продуцент:
Вук Милетић
Емаил:
Тел: +381 64 138 96 94
Синоћ, на платоу испред Позоришта лутака Пинокио је одржана свечана церемонија отварања 44. Фестивала монодраме и пантомиме! Одабрани млади еминентни уметници, глумци, балетски уметници, оперски певачи и плесачи су извели перформанс ревију костима, у избору костимографа Александре Пецић.
Глумци Јоаким Тасић, Аммар Мешић, Тамара Радовановић, оперски певачи Сара Стефановић, Марко Пантелић, Мина Глигорић, балетски уметници Марина Милетић, Душанка Каличанин, Жељко Гроздановић, Маја Стојаков и сценски уметници Андријана Бјеладиновић, Тамара Живковић и Јована Перић су кроз оперу, балет, глуму и покрет извели низ уметничких фрагмената који су изазвали одушевљење у публици која је посматрала програм.
Након завршетка програма, публика се упутила у салу поводом наставка церемоније отварања.
Фотографије: Сања Вељковић
Последњег, четвртог такмичарског дана публика је имала прилику да види три представе. Прва представа последњег дана фестивала била је “Гости" Ивоне Момировић. Млада девојка за трпезом дочекује посетиоце, драге пријатеље, са којима разговара. Са њима се и свађа, од њих се и плаши. Од њих и бежи, са њима је и интимна. Толико тога се дешава са гостима, за које ускоро схватамо да нису ту, нити долазе. Нажалост, ни не одлазе. Много је гостију, много мрака, светла, туге и очаја за овим столом пуним најгорих посетилаца на свету, својих сопствених.
Одмах затим, након кратке паузе, чувени немачки пантомимичар Волфганг Нојхаузен Немо одушевио је публику низом пантомимских скечева у представи "Дар уметности пантомиме". Поред коришћења значајних познатих елемената пантомиме, Волфганг је чак успео да наведе и публику да се заједно са њим шминка, смеје, једе јабуку и плаче. Био је то виртуозитет класичне уметности пантомиме!
Последњом представом "Шта остаје после заноса" у Извођењу Jелице Брестовац, завршен је програм у фестивалској такмичарској конкуренцији. Ова монодрама настала по тексту и режији Исидоре Бјелице прати турбулентан и буран живот краљице Наталије Обреновић, односно најпре све оно што се дешава у души узнемирене жене након краја једне љубави. Утолико комплексније колико је њен положај значајнији и у тој мери турбулетније колико је историја те породице и тог тренутка била немилосрдна према свима њима, Јелица Брестовац је приказала подељену, нестаблину жену, коју је мука натерала да унутар себе потражи снагу да преживи толико тога, а да и даље остане верна својој земљи, свом краљу и пре свега, самој себи.
Док је жири доносио одлуке о наградама, публика је имала прилике да види сценско остварење “Ја, Исадора”.Ова суптилна плесно драмска монодрама нас је провела кроз кључне тренутке живота Изадоре Данкан на посебан, дубоко поетски израз, осврћући се на трагичне и потресне моменте који су ову изузетну уметницу обликовали, а све то у виђењу и извођењу изузетне, одсечне али истовремено и нежне Кристине Шиканић.
Након ове представе, дочекали смо и свечано проглашење овогодишњих добитника чувене награде Фестивала монодраме и пантомиме, златне колајне!
Фотографије: Сања Вељковић
Одмах затим, након кратке паузе, чувени немачки пантомимичар Волфганг Нојхаузен Немо одушевио је публику низом пантомимских скечева у представи "Дар уметности пантомиме". Поред коришћења значајних познатих елемената пантомиме, Волфганг је чак успео да наведе и публику да се заједно са њим шминка, смеје, једе јабуку и плаче. Био је то виртуозитет класичне уметности пантомиме!
Фотографије: Сања Вељковић
Велики број публике испратио је све три представе и провео је још једно вече уз један од најстаријих фестивала у Земуну! Прва представа другог такмичарског дана била је "Ја сам птица ја сам све!"у извођењу Катарине Орландић.
Заокружена челичним затвором сопствених ограничења, вођена невидљивом силом отелотвореном кроз три сенке/демона које је воде и покрећу тамо куда неће, Катарина нам прича причу о чувеној Фриди Кало и свим силама дилемама и мрачним дубинама које су је притискале и на крају и угасиле. Затим су уследиле "Грузијске пантомимске новеле"!
Нежна и поетска, на трагу театра плеса, представа нас води кроз дивне грузијске националне мелодије и прича причу о животним вредностима, отелотвореним кроз бригу о грожђу, које постаје вино, које доноси живот, које расте и стари, које се чува и негује и које доноси нове људе и нову будућност.
Завршетком треће представе "Живот је лото" завршен је други фестивалски дан. Моника Ромић је кроз лик који је тумачила испричала шта се дешава када једна сасвим обична породица добије седмицу на лотоу. Кроз велику интеракцију са публиком и кроз рушење четвртог зида, заједно смо чекали воз из Бара, и на крају демократским принципима гласања одлучили како ће се представа завршити.
Фотографије: Сања Вељковић
Последњег, четвртог такмичарског дана публика је имала прилику да види три представе. Прва представа последњег дана фестивала била је “Гости" Ивоне Момировић. Млада девојка за трпезом дочекује посетиоце, драге пријатеље, са којима разговара. Са њима се и свађа, од њих се и плаши. Од њих и бежи, са њима је и интимна. Толико тога се дешава са гостима, за које ускоро схватамо да нису ту, нити долазе. Нажалост, ни не одлазе. Много је гостију, много мрака, светла, туге и очаја за овим столом пуним најгорих посетилаца на свету, својих сопствених.
Фотографије: Сања Вељковић
Друга по реду пантомима, на овогодишњем фестивалу, долази из Грузије. Нежна и поетска, на трагу театра плеса, представа нас води кроз дивне грузијске националне мелодије и прича причу о животним вредностима, отелотвореним кроз бригу о грожђу, које постаје вино, које доноси живот, које расте и стари, које се чува и негује и које доноси нове људе и нову будућност.
Фотографије: Сања Вељковић
Док је жири доносио одлуке о наградама, публика је имала прилике да види сценско остварење “Ја, Исадора”.Ова суптилна плесно драмска монодрама нас је провела кроз кључне тренутке живота Изадоре Данкан на посебан, дубоко поетски израз, осврћући се на трагичне и потресне моменте који су ову изузетну уметницу обликовали, а све то у виђењу и извођењу изузетне, одсечне али истовремено и нежне Кристине Шиканић.
Фотографије: Сања Вељковић
Прва на репертоару, другог фестивалског дана, била је представа "Ја сам птица, ја сам све!" у извођењу Катарине Орландић. Заокружена челичним затвором сопствених ограничења, вођена невидљивом силом отелотвореном кроз три сенке/демона које је воде и покрећу тамо куда неће, Катарина нам прича причу о чувеној Фриди Кало и свим силама дилемама и мрачним дубинама које су је притискале и на крају и угасиле. Чекамо почетак "Грузијске пантомимске новеле"!
Фотографије: Сања Вељковић
Друга представа трећег фестивалског дана "Комушање мозга" Стојана Матавуља, почела је громогласним аплаузом! У разговору са публиком који најпре приличи станд-уп комедији, Стојан је са публиком поделио како је то бити у браку, како су се Хрвати доселили на своју прапостојбину, како је било посетити оперску представу и бројне друге теме, неке нелагодне, неке тескобне, али све духовите и свима заједничке.
Фотографије: Сања Вељковић
У петак, 21. јуна у просторијама хотела Скала у Земуну, одржана је конференција поводом 44. Фестивала монодраме и пантомиме. На конференцији су говорили Борислав Балаћ, директор фестивала и селектор Предраг Милетић, који је новинарима представио овогодишњи програм фестивала. Такође на конференцији је учествоавао и наш познати глумац и пантомимичар Марко Стојановић, председник Светске организације пантомиме и организатор Међународне конференције о пантомими, која се одржава у Београду у исто време када и фестивал.
Фото: Сања Вељковић
На свечаној додели награда на 44. Фестивалу монодраме и пантомиме, додељене су следеће награде:
Златна колајна "Маја Димитријевић" за монодраму „Светозар трећи“ у извођењу Ивана Перковића.
Златна колајна за пантомиму „Грузијске пантомимске новеле“ у извођењу Гиги Лорије и Саломе Пилишвили.
Награда Миодраг Андрић – Љуба Мољац за најбољег младог глумца/глумицу Данки Секуловић за улогу у представи „Not the right leg“.
Стручни жири радио је у саставу Молина Удовички Фотез, драматург, Милан Цаци Михаиловић, глумац и Драгана Бошковић, критичар и театролог (председник).
Жири публике, jедногласном одлуком Златну колајну „Синиша Дашић“ доделио је Стојану Матавуљу за представу „Комушање мозга“.
Жири публике радио је у саставу Јелена Марков, дипломирани инжењер геологије (председник), Марко Радојичић, инжењер телекомуникација, Милош Мићовић, манекен, Бранислава Поповић, пензионер, Драгана Медић, мастер инжењерског менаџмента.
Фотографије: Сања Вељковић
Образложење стучног жирија
Стручни жири 44. Међународног фестивала монодраме и пантомиме у саставу Драгана Бошковић председник, Милан Цаци Михаиловић и Молина Удовички Фотез од понуђених монодрама, од којих је већина била, за разлику од пантомима, без високог уметничког критеријума достојног овог фестивала, донео је одлуке:
1. Да се Награда за најбољег младог глумца/глумицу Миодраг Андрић- Љуба Мољац додели Данки Секуловић за улогу у представи ,,Not the right leg“.
2. Да се Златна колајна за пантомиму додели извођачима Гиги Лориа и Саломе Палишвили за представу ,,Грузијске пантомимске новеле“.
3. Да се Златна колајна ,,Маја Димитријевић“ додели глумцу Ивану Перковићу за улогу у представи ,,Светозар трећи“.
Образложење жирија публике
Једногласном одлуком жирија публике, додељујемо Златну колајну „Синиша Дашић“, уметнику Стојану Матавуљу за представу Комушање мозга.
Матавуљ је по мишљењу публике био најцеловитији на сецни а својим речитим изразима успео да задржи нашу пажњу од првог до последњег тренутка.
Смех који се чуо салом је потврда наше јединствене одлуке.
Најлепше се захваљујемо се свим уметницима на учешћу и организаторима хвала на указаном поверењу.
Представа "Not the right leg" отвapа питање компарације позоришних методологија, театара покрета, физичког театра, пантомиме, плесног и кореодрамског театра, а све ове аспекте садржи ова представе. Кроз духовите и акробатске покрете Данка Секуловић прича причу о једној незгоди, неоствареној каријери, проналаску другог, занимљивог, другачијег пута, користећи чак и лутке, сенке и много тога другог, а све у циљу причања једне кохерентне, интересантне и духовите приче.
Овим се завршио трећи фестивалски дан!
Фотографије: Сања Вељковић
Друга фестивалска представа, а прва овогодишња пантомима "Pierrot" у извођењу госта из бугарске Александра Илијева, еминентног пантомимичара светског ранга је прича о унутрашњим борбама и дилемама. Инспирисано ликом Пјероа из италијанске Комедије дел арте, ово дело приказује велику промену кроз коју је прошао наш лик., греко грубости до самоспознаје и умирења. Праћено најбољим праскама струке, Илијев нас проводи кроз фине елементе пантомимске уметности. Овим је завршен први фестивалски дан, уз бурно београдско невреме и кишу.
Фотографије: Сања Вељковић
27. јун - четвртак / Позориште лутака Пинокио, Булевар маршала Толбухина 1
19:00
Ревија позоришних костима, приредила костимограф Александра Пецић,
Пратећи програм
19:30
Свечано отварање Фестивала
Фестивал отвара
ЕЛИЗАБЕТА ЂОРЕВCKА, драмска уметница
20:00
"Шта ме снађе", Анђелка Прпић, Србија
22:00
"Pierrot” Александер Илиев, Бугарска
28. јун - петак / Позориште лутака Пинокио, Булевар маршала Толбухина 1
19:00
"Ја сам птица, ја сам све!",, Катарина Орландић, Србија
20:20
"Грузијске пантомимске новеле", Грузијски државни театар пантомиме Амиран Шаликашвили, Грузија
21:10
"Живот је лото", Моника Ромић, Србија
29. јун - субота / Стара Царинарница, Кеј Ослобођења 32
11:00
Промоција књиге "Антологије савремене српске комедије", уредник Радомир Путник
29. јун - субота / Позориште лутака Пинокио, Булевар маршала Толбухина 1
19:00
"Not the right leg", Данка Секуловић, Србија
20:10
"Комушање мозга", Стојан Матавуљ, Хрватска
21:45
"Светозар трећи", Иван Перковић, Србија
30. јун - недеља / Позориште лутака Пинокио, Булевар маршала Толбухина 1
19:00
"Гости", Ивона Момировић, Србија
20:10
"Дар уметности пантомиме", Волфганг Нојхаузен Немо, Немачка
21:10
"Шта остаје после заноса?", Јелица Брестовац, Србија
22:10
"Ја, Исадора", Кристина Шиканић, Србија
Ван конкуренције - у част награђених,Пратећи програм
23:00
Додела награда и свечано затварање Фестивала
Јуче је у у ресторану Стара царинарница, била приређена промоције књиге “Антологија савремене српске комедије” аутора Радомира Путника у издању издавачке куће „Zepter book world“.
Радомир Путник (1946), дугогодишњи сарадник Фестивала монодраме и пантомиме, дипломирао драматургију, а бави се писањем поезије, прозе, драма, телевизијских сценарија и театролошких огледа. Његови текстови су превођени на македонски, румунски, и мађарски. Као приређивач ове антологије, Путник је у својој напомени на крају књиге навео да је приликом избора комедија желео да читаоцима понуди увид у најзначајније комедиографске текстове написане после Другог светског рата.
Сматрајући да је комедија међу Србима доживела свој пуни замах шездесетих и седмдесетих година 20. века и да је добила заслужено место у репертоарима наших и страних позоришта. Поред веома обимног предговора Путник је написао биографије свих комедиографа које је уврстио у Антоилогију и подсећајући режисере и позоришта на комедије које су неоправдано заборављене и одавно скинуте са репертоара, а још су увек актуелне.
„Избор сам начинио водећи се начелом да сваки писац треба да буде заступљен једним текстом и тако је у антологију ушло 15 комедија које у широкој палети поџанрова као и особених ауторских приступа пружају детаљан увид у савремене токове актуелне српске комедиографије“ истакао је Путник.
Антологија обухвата комедије: “ Развојни пут Боре Шнајдера“(Александар Петровић) „Генерали или сродство по оружју“(Борислав Пекић). „Косанчићев венац 7″( Слободан Селенић), „Казанова против дон Жуана“ (Миодраг Илић) „Чудо у Шаргану“(Љубомир Симовић), „Осмејак светог Спиридона“(Слободан Стојановић) „Сироти мали хрчки“ (Гордан Михић)“Две леве и две десне ноге“(Милош Николић), „Странкаџије“ Радослав Златан Дорић, „Је ли било кнежеве вечере“(Вида Огњеновић), „Змај од Србије“( Миладин Шеварлић) „Краљ и његов комедиограф“ (Милован Витезовић) „Каскадер“ (Бранислав Петковић)“Ништа безТрифолија“(Русомир Богдановски“ и „Гробљанска улица“ (Небојша Ромчевић).
Фотографије: Сања Вељковић
Отварању фестивала и представама првог фестивалског дана присуствовали су чланови Светске организације пантомиме, међу којима је била и ћерка Марсела Марсоа, као и велика делегација израелских пантомимичара. Чланови стручног жирија су редитељ Молина Удовички Фотез, глумац Милан Цаци Михаиловић као и драмски критичар и театролог Драгана Бошковић. Чланови жирија публике чине Марко Радојичић, инжењер телекомуникација (председник), Милош Мићовић, манекен, Браниславa Поповић, пензионер, Драгана Медић, мастер инжењерског менаџмента и Јелена Марков, дипломирани инжењер геологије.
Фотографије: Сања Вељковић
Током трајања фестивала, сваког дана се одржавају радионице које води проф. др Иван Правдић. Студенти и млади ствараоци уз усмерења ментора, пратиће све представе на фестивалу и изнеће своје критичко мишљење о свим стварима које су видели, али и о новим тенденцијама у свету монодраме и пантомиме.
Фотографије: Сања Вељковић
Никада није било оволико пријава за наш фестивал као ове године. Протеклих година је било у просеку двадесет до четрдесет пријављених представа, а ове године седамдесет. Размишљајући о томе, неминовно се прави паралела између увођења обавезних мастер студијских програма и додатих обавеза креирања монодраме међу студентима глуме. Ова ново-откривена ренесанса за наш фестивал све студенте глуме тера да, хтели они то или не, буду гурнути у најтежи вид глумачког изражавања - монодраму.
Треба се подсетити ток посебног и снажног осећаја празне позорнице и вас на њој. Тог бурног света и страха који вас наводи да, потпуно сами, прођете кроз конфузију осећања и кроз борбу, и то страшну борбу како бисте дошли до готове, квалитетне и снажне представе.
На самом почетку, а после иницијалне идеје, почињете да тражите текст или драматурга који ће монодраму написати, почињете да тражите сараднике, на десетине људи који су вам потребни, да би дошли до представе којом ћете испунити своју душу и показати да је пут којим сте кренули прави. Ово је пут којим су већина пријављених представа прошли, барем монодрама млађих учесника.
У плејади тих дивних талентованих глумаца, треба поменути Анђелку Прпић која додуше иза себе има проверене и доказане сараднике као што су Небојша Ромчевић као аутор текста, и Бранка Ђурића Ђуру као редитеља.
То је свакако огромна помоћ и подршка Анђелки Прпић, али ничега не би било да њена Јованка Јока Јаковљевић није изнијансирана танана душица која се тешко сналази у овом безкрупулозном друштву и која не уме сама да пронађе решење које јој се у представи или у животу намеће, а то је пут части и брачна верност или успон у каријери. Нажалост, честа дилема данашњег света.
„Pierrot“ Александра Алијева из Бугарске, редитеља, педагога, продуцента, антрополога, глумаца и пантомимичара представља омаж лику Пјероа из Комедије дел арте, инспирисан бројним искуствима овог талентованог пантомимичара. Катарину Орландић, као Фриду Кало, демони смрти, демони љубоморе и страха, демони уметности не остављају на миру, они су ти који управљају њеним животом, они јој покрећу руке, ноге, тело, главу, они контролишу њене осећаје, њену радост, тугу, срећу, њен целокупни живот.
У једном тренутку помишљамо да ће се Фрида отргнути из чељусти демона нудећи им своју љубав, али Фридини демони сликају своју слику, говоре своју причу. Подсетник на чињеницу да свако од нас живи са својим демонима, од којих неке контролишемо, а неки контролишу нас. Пажљиво бирајмо и пажљиво се боримо. Сам наслов монодраме Катарине Орландић „Ја сам птица, ја сам све!“ говори сам за себе.
„Грузијске пантомимске новеле!“ редитеља, сценографа, костимографа и композитора Амирана Шаликашвилија обрађује тему новеле „Виноград“, где се уз грузијску народну музику презентује тема рођења детета, нових генерација, а све кроз опсежан симболизам и поетику. Велики број људи харзардерски решава неке своје животне проблеме.
Поприличан број људи покушава да своју финансијску немоћ реши играјући лото, игре на срећу, а само као што знамо,мали број у томе успева.Моника Ромић није успела у представи Живот је Лото,али је зато успела да у својим бравурама у стилу комедије дел арте покаже како се влада сценом. У представи „Not the right leg“ - Не права нога, или не десна нога са посебним задовољством гледамо соло перформанс циркуске акробаткиње и драматурга Данке Секуловић.
Пантомимске представе представљају и даље драмски сектор у самом зачетку, па како и даље немамо ни школу пантомиме, а камо ли самостално пантомимско позориште, са посебном пажњом пратимо појаву Циркусфера и Данке Секуловић са комплетним тимом. Ово је представа која враћа наду у живот наших самосталних пантомимичара, и отвара врата ка другачијој визији пантомимске уметности.
Стојан Матавуљ је тек по ступању у брачну заједницу почео да размишња о свом животу, безбрижно младалачко доба он не спомиње и са ступањем у брак почиње такозвано „Комушање мозга“. Размишљање о настанку свемира, о Адаму и Еви, о ташти, тасту, жени, тоалет дасци, недостатку културног образовања, па све до распада Европске уније, и даље и дуже. Шта све један брак учини од човека!
Ивана Перковића наша публика већ зна са 41. фестивала преко представе „Песник за Песнике“.У представи „Светозар Трећи“, Светозара све време мучи некрофилична дилема колико ће и коме недостајати када њега не буде било. Људи су склони да све што им се дешава претворе у циркус, а светозар је тај који ће све то да осуди и исмеје. Није нормално да људи живе сами. Из самоће произлазе разноразна размишљања, која могу бити и деструктивна и поражавајућа.
У самоћи људи почињу да причају сами са собом, почињу да им се привиђају ствари, да им се привиђају људи, почињу да причају са њима, да се свађају, замерају једни дригима и улазе у отворени сукоб. Ивона Момировић у монодрами „Гости“ прича о једној усамљеној жени и њеном параноичном страху од самоће путем депресије, најпознатије болести срећних и спокојних.
„Дар уметности пантомиме“ чувеног немачког пантомимичара, аутора, редитеља и глумца Волфганга Нoјхаузена, званог "Немо" презентује мање и више познате елементе пантомимске уметности, који су обједињени под вишезначним називом дар уметности.
Мало се зна о српској краљици Наталији Обреновић која је, иако популарна код српског народа, током целог свог живота трпела понижења и преваре, разочарења и издаје, све до прогонства. Јелица Брестовац у монодрами Исидоре Бјелице, „Шта остаје после заноса“, причу везује за све преварене жене, њихову патњу и немоћ да ишта промене.
На крају, резимирати тематски овогодишњу селекцију, јасно се уочава обједињујући фактор, који наводи на то да су теме унутрашње сумње, смрти, окрутног друштва и дубоких разочарења заједничка потка која нас све буди и узнемирава, и која гласно говори да је актуелност и савременост овогодишњег Фестивала монодраме и пантомиме управо у томе да и даље, кроз борбу и страх, настави да нас држи будним и спремним кроз заједничке теме које нас све обухватају.
Предраг Милетић
Селектор
Прва фестивалска представа је била "Шта ме снађе" у извођењу Анђелке Прпић. Карактер Јованке Јоке Јаковљевић, младе супруге коју муче интимне, ласцивне и понеке приземне дилеме, Анђелка је изнела уверљиво и духовито, чиме је започео фестивалски програм. Препуна сала Позоришта лутака Пинокио је дугим аплаузом поздравила Анђелку Прпић.
Фотографије: Сања Вељковић
Последњом представом "Шта остаје после заноса" у Извођењу Jелице Брестовац, завршен је програм у фестивалској такмичарској конкуренцији. Ова монодрама настала по тексту и режији Исидоре Бјелице прати турбулентан и буран живот краљице Наталије Обреновић, односно најпре све оно што се дешава у души узнемирене жене након краја једне љубави. Утолико комплексније колико је њен положај значајнији и у тој мери турбулетније колико је историја те породице и тог тренутка била немилосрдна према свима њима, Јелица Брестовац је приказала подељену, нестаблину жену, коју је мука натерала да унутар себе потражи снагу да преживи толико тога, а да и даље остане верна својој земљи, свом краљу и пре свега, самој себи.
Фотографије: Сања Вељковић
У препуној сали Позоришта лутака Пинокио синоћ је свечано започео 44. Фестивал монодраме и пантомиме. Након свечане церемоније и перформанса отварања, водитељка Биљана Ђуровић је, као и годинама до сада поздравила публику, позвала директора фестивала Борислава Балаћа да се обрати публици. Борислав се захвалио публици, донаторима и добротворима фестивала и пожелео свима успешан фестивал. Затим је водитељка позвала Елизабету Ђоревску да од председника Општине Земун, Дејана Матића прими кључеве града Земуна, као важан и традиционалан део церемоније. На крају, глумица Елизабета Ђоревска је поетским и емотивним говором свечано отворила фестивал.
Фотографије: Сања Вељковић
"Светозар трећи" Ивана Перковића је управо завршен. Добри старац Светозар припрема себи самом сандук како би својој породици олакшао свој сопствени одлазак и препричава нам причу о томе како је једном, замало, умро. Један од оних људи који одлазе, драги деда који своју бабу куди и бескрајно воли, знак времена које заувек нестаје, Иванов Светозар је уверљив, емотиван и реалан. Лепо достигнуће младог Ивана Перковића!
Фотографије: Сања Вељковић
Почео је и трећи такмичарски дан! Првом представом "Not the right leg" отворено је питање компарације позоришних методологија, театара покрета, физичког театра, пантомиме, плесног и кореодрамског театра, а све ове аспекте садржи ова представе. Кроз духовите и акробатске покрете Данка Секуловић прича причу о једној незгоди, неоствареној каријери, проналаску другог, занимљивог, другачијег пута, користећи чак и лутке, сенке и много тога другог, а све у циљу причања једне кохерентне, интересантне и духовите приче.
Друга представа трећег фестивалског дана "Комушање мозга" Стојана Матавуља, почела је громогласним аплаузом! У разговору са публиком који најпре приличи станд-уп комедији, Стојан је са публиком поделио како је то бити у браку, како су се Хрвати доселили на своју прапостојбину, како је било посетити оперску представу и бројне друге теме, неке нелагодне, неке тескобне, али све духовите и свима заједничке.
Трећа представа трећег фестивалског дана је била "Светозар трећи" Ивана Перковића. Добри старац Светозар припрема себи самом сандук како би својој породици олакшао свој сопствени одлазак и препричава нам причу о томе како је једном, замало, умро. Један од оних људи који одлазе, драги деда који своју бабу куди и бескрајно воли, знак времена које заувек нестаје, Иванов Светозар је уверљив, емотиван и реалан. Лепо достигнуће младог Ивана Перковића!
Овим се завршио трећи фестивалски дан!
Фотографије: Сања Вељковић
Завршетком представе "Живот је лото" завршен је други фестивалски дан. Моника Ромић је кроз лик који је тумачила испричала шта се дешава када једна сасвим обична породица добије седмицу на лотоу. Кроз велику интеракцију са публиком и кроз рушење четвртог зида, заједно смо чекали воз из Бара, и на крају демократским принципима гласања одлучили како ће се представа завршити.
Фотографије: Сања Вељковић
