НЕДЕЉА, 30.06. У 20:10
"ДАР УМЕТНОСТИ ПАНТОМИМЕ" / НЕМАЧКА
Аутор текста, редитељ и извођач: : NEMO MIME
Продукција: NEMO MIME, Дизелдорф, Немачка
О ИЗВОЂАЧУ: Волфганг Нoјхаузен, звани "Немо" (рођен 7. априла 1949. у Дизелдорфу), је немачки пантомимичар, глумац, редитељ и аутор. Неухаусен је студирао филозофију и латински на Универзитету у Келну. Под именом Немо он се појављује широм света и има гостовања у 36 земаља и више од 100 телевизијских емисија. Изводећи пантомиму, комедију, кловновске сцене, медитације, пантомимске туре и програме импровизације са музичарима, оркестрима, писцима и извођачима свих врста. Од 2007. активан је и на карневалу у Дизелдорфу.
Одмах затим, након кратке паузе, чувени немачки пантомимичар Волфганг Нојхаузен Немо одушевио је публику низом пантомимских скечева у представи "Дар уметности пантомиме". Поред коришћења значајних познатих елемената пантомиме, Волфганг је чак успео да наведе и публику да се заједно са њим шминка, смеје, једе јабуку и плаче. Био је то виртуозитет класичне уметности пантомиме!
Фотографије: Сања Вељковић
НЕДЕЉА, 30.06. У 19:00
"ГОСТИ" / СРБИЈА
Аутор текста: Роналд Харвуд
Редитељ: Ивона Момировић
Глумац: Ивона Момировић
Костимограф: Ивона Момировић
Сарадници на пројекту: Јовица Павић, Филип Гајић, Наталија Гајић.
Продукција: ДНП Космодром
О ПРЕДСТАВИ: Монодрама ''Гости'' је прича о усамљености, изолацији, параноичном страху од самоће. Главна јунакиња овог петка, као и сваког претходног, приређује вечеру за своје цењене госте, без обзира на чињеницу да нико од њих не постоји, нити је икада постојао. Позивајући госте она се труди да буде добра домаћица, пријатна саговорница, привлачна жена, добра сестра. Жели да учини вече пријатним свим гостима на вечери, борећи се са њиховим нападима, увредама, осудама, подсмесима, лажима. А изнад свега, она жели да буде нормална и здрава у њиховим очима. Али, откуд ми знамо шта је нормално?
О ИЗВОЂАЧУ: Ивона Момировић, рођена 14.04.1992. године. Из Ниша, тренутно живи и ради у Београду. Завршила средњу медицинску школу, затим уписала Факултет уметности, Приштински универзитет, драмски одсек у Косовској Митровици на класи проф. Јовице Павића. Дипломирала 2016. године представом Уга Бетија Злочин на Козјем острву са просечном оценом 9,71. Мастерирала монодрамом Гости Роналда Харвуда 2017. године са просечном оценом 9,92.
Тренутно је студент друге године докторских студија Академије уметности у Новом Саду. Говори енглески, француски и шпански језик, добро се служи италијанским, а познаје и основе грчког језика. У прошлости се бавила плесом и гимнастиком, а сада скијањем, фитнесом и афро-кубанским плесовима. Године 2014. освојила прво место на фестивалу беседништва Sirmium lux verbi у Сремској Митровици.
На УРБАН фесту у Нишу 2017. године наступајући са монодрамом Гости освојила награду Царица Теодора за најбољу главну женску улогу. Године 2018. добила повељу поводом успешно завршеног драмског студиа Опере и театра Мадленианум.
О АУТОРУ: Рођен је у јеврејској породици у Кејп Тауну у Јужној Африци, 1934. године. Прелази у Лондон 1951. године и после завршетка студија на Краљевској академији за уметност, придружује се „Шекспировој компанији“ сер Доналда Волфита, једног од последњих глумаца-менаџера у британском театру педесетих. Штавише, од 1953. до 1958. Харвуд је лични гардеробер сер Волфита.
На основу ових искустава он ће касније написати чувену драму Гардеробер, као и биографију Сер Доналд Волфит, живот и рад у старомодном позоришту. Роналд Харвуд започиње каријеру писца и драматичара 1960. и одмах се представља као профилисани писац романа и драма. Једна од основних Харвудових драмских преокупација потиче од фасцинираности сценом.
Комади попут Гардеробера, Шта остане од лавова (посвећен Сари Бернар), На чијој страни (о ислеђивању Вилхелма Фуртвенглера шефа-диригента Берлинске филхармоније), Квартета (о остарелим оперским певачима), као и књиге који носе називе Све светске сцене и Општа историја позоришта, говоре о сталној и опсесивној везаности за „даске које живот значе“.
Пошто је постигао светску славу као драмски писац и уз нобеловца Пинтера постао најпознатијим британским савременим драмским писцем, Харвуд се окренуо и писању сценарија. Посебно је запажена његова сарадња са славним редитељем Романом Поланским за кога је написао два сценарија за филмове Пијаниста (награда Оскар за најбољи прерађени сценарио) и Оливер Твист. Драме Роналда Харвуда играју се тренутно у преко двадесет земаља света, а драма Квартет на шест светских језика.
Осим као писац Харвуд је активан и као председник Светског ПЕН Центра (1993-1997). Од ове године Роналд Харвуд је и дописни члан Српске академије наука и уметности.
Последњег, четвртог такмичарског дана публика је имала прилику да види три представе. Прва представа последњег дана фестивала била је “Гости" Ивоне Момировић. Млада девојка за трпезом дочекује посетиоце, драге пријатеље, са којима разговара. Са њима се и свађа, од њих се и плаши. Од њих и бежи, са њима је и интимна. Толико тога се дешава са гостима, за које ускоро схватамо да нису ту, нити долазе. Нажалост, ни не одлазе. Много је гостију, много мрака, светла, туге и очаја за овим столом пуним најгорих посетилаца на свету, својих сопствених.
Фотографије: Сања Вељковић
ПЕТАК, 28.06. У 20:20
"ГРУЗИЈСКЕ ПАНТОМИМСКЕ НОВЕЛЕ" / ГРУЗИЈА
Аутор текста, редитељ: Амиран Шаликашвили
Извођачи: Гиги Лориа и Саломе Палишвили
Сценограф, костимограф и композитор: Амиран Шаликашвили
Продукција: Грузијски државни театар пантомиме Амиран Шаликашвили, Грузија
О ПРЕДСТАВИ: Пантомимска новела Виноград, је роман у коме учествују девојка и дечак. Локација акције је Какхети. Свира се грузијска народна музика. На сцени, девојка персонифицира винову лозу, дечак се брине о лози, винова лоза постепено расте. За то време винова лоза производи грожђе. Грозд грожђа се изражава руком. Дечак доноси кошару и беру грожђе... Ови симболични детаљи представљају рођење детета. Поново се чује (Ви сте виноград). Дечак одлази у виноград и почиње да се брине о њему...
О АУТОРУ: Амиран Шаликашвили је грузијски пантомимичар и један од оснивача пантомиме у Грузији Совјетском Савезу, оснивач Грузијског државног пантомимичарског позоришта и катедре за пантомиму при Позоришту Шота Руставели и Грузијском државном филмском универзитету. Рођен је у граду Коканду (Узбечка Совјетска Република). Године 1960, дипломирао је на Факултету културног образовања у Тбилисију, а 1964. на Државном институту театра, смер Драма.
На иницијативу Шаликашвилија, 1969. године је основан Студио пантомиме. Децембра исте године, изведено је прво дело, колекција кратких прича Сан и стварност. Ова изведба је доживела такав успех, да је проблем отварања Театра пантомиме у оквиру Грузијске филхармоније решен 1. јануара 1976, када се група издвојила из Филхармоније и основала Грузијско државно позориште пантомиме. Његов директор је Амиран Шаликашвили. Амиран је одговоран за настајање пантомиме као посебног жанра у Грузији.
Он је основао удружење пантомимичара, које је свој први интернационални наступ имало 1979. године у Грчкој, где је извело Електру. Ова изведба је дочекана са толиким усхићењем, да је грчки писац Јанис Скафус забележио: 'Грузијска Електра је једна од највећих чуда која сам видео у свом животу. Шаликашвили у раду са младим глумцима, преферира пантомимичне кратке приче. Добитник је Специјалне награде Светске организације пантомимичара за изузетан допринос уметности пантомиме, 2015. године.
О ИЗВОЂАЧИМА: Гиги Лориа и Саломе Палишвили су водећи глумци и пантомимичари у Грузијском државном театру за пантомиму. Радили су на великом броју пројеката заједно, али су такође и самостално учествовали у бројним породукацијама, како Државног театра Амирана Шаликашвилија, тако и бројних других самосталних продукција.
Друга по реду пантомима, на овогодишњем фестивалу, долази из Грузије. Нежна и поетска, на трагу театра плеса, представа нас води кроз дивне грузијске националне мелодије и прича причу о животним вредностима, отелотвореним кроз бригу о грожђу, које постаје вино, које доноси живот, које расте и стари, које се чува и негује и које доноси нове људе и нову будућност.
Фотографије: Сања Вељковић
НЕДЕЉА, 30.06. У 22:10
"ЈА, ИСAДОРА" / СРБИЈА"
Аутор и извођач: Кристина Шиканић
О ПРЕДСТАВИ:
„Представа„ Ја , Исадора“ је монодрама о Исадори Данкан , познатој америчкој плесачици која је живјела и стварала почетком 20.века. Монодрама је продукт 7.семестра на академији. Добили смо тему портрет умјетника, и минимално трајање 25 минута. Моја монодрама траје 45 минута и приказује живот Исадоре Данкан од рођења до смрти. Издвојила сам неколико фаза њеног живота које су рекла бих најзначајније утицале на грађење њене личности и приказала их кроз плес, поезију, сценски покрет.
Потрудила сам се да уз помоћ доста симбола, тканина, игре боја прикажем необичну судбину ове жене. Сматрам да заслужује мјесто на позорници, јер поред њеног доприноса плесу и уопште умјетности, ова жена носи у себи нешто са чиме се може поистевијетити свака жена. А то је много контрадикторности.
Она жели љубав али жели и пролазну страст, жели равноправност са мушкарцем, али му се слуђена љубављу покори, она жели дјецу и читав свој живот посвећује деци, али нема среће у свом потомству, она обожава тканине, а од тканине страда. „
Кристина Шиканић, аутор и извођач
Док је жири доносио одлуке о наградама, публика је имала прилике да види сценско остварење “Ја, Исадора”.Ова суптилна плесно драмска монодрама нас је провела кроз кључне тренутке живота Изадоре Данкан на посебан, дубоко поетски израз, осврћући се на трагичне и потресне моменте који су ову изузетну уметницу обликовали, а све то у виђењу и извођењу изузетне, одсечне али истовремено и нежне Кристине Шиканић.
Фотографије: Сања Вељковић
ПЕТАК, 28.06. У 19:00
"ЈА САМ ПТИЦА, ЈА САМ СВЕ!"/ СРБИЈА
Аутор текста, редитељ и извођач: Катарина Орландић
Сценограф: Катарина Орландић и Милан Миладиновић
Костимограф: Миланка Живановић и Дејан Орландић
Композитор: Катарина Ранковић
Глумци-плесачи: Филип Милићевић, Јован Живковић и Ђорђе Галић
Пијанисткиња: Нина Мартиновић
Израда лутака и маски: Миланка Живановић и Дејан Орландић
Фотографи: Станко Ђалић Цане, Наташа Илић и Даница Милошевић
Графички дизајнер: Владан Славковић
Дизајн светла: Јовица Павић
Светло мајстор: Миломир Џувер
Продукција: УК Вук Караџић
О ПРЕДСТАВИ: Представа је настала као докторски рад Орландић Катарине на Факултету драмских уметности у Београду 30. марта 2019. године. У основи представа је монодрама у којој се вербални елементи преплићу са кореодрамским елементима који преузимају главну улогу. Када је реч о глумачком изразу акценат је стављен на физичку екпресију.Тема представе јесте бол Фриде Кало и њена унутрашња борба са њим.
Одабиром слика Фриде Кало, њиховим рашчитавањем и детаљним проучавањем његог живота настао је текст представе. Њен живот и стваралаштво били су засновани на контрастима, испуњени веселим бојама и уједно црнилом, у њима су у исто време владали срећа и туга, али и смех и песма насупрот тишини и самоћи атељеа где је уживала и где су настајале њене слике. Те крајности Фриде Кало јесу инспирација и повод да се у раду оживи њен лик.
Троје младих глумаца: Ђорђе Галић, Филип Милићевић и Јован Живковић који су актери представе у улози су Фридиних демона смрти, сексуалности, воље за животом, ега, љубоморе, страсти, страха, поноса, уметности ... са задатком да је опомену да ништа у животу не може да се избегне и да се све из њене маште и креативности може представити као надреална слика њеног света као начин суочавања са трагичном судбином. Од њих може на кратко да побегне, али не може да их се отараси. Бол је свеприсутна.
Музика коју је композиторка Катарина Ранковић компоновала за представу настала је са циљем да дочара атмосферу Фридиног унутрашњег стања, она као лик прати њену борбу са собом и са болом.
О АУТОРУ: Орландић Катарина (01.07.1991.), рођена у Алексинцу. Докторанд на Факултету драмских уметности у Београду, смер: докторске уметничке студије – драмске и аудио визуелне уметности. Завршила основне академске студије на Ф. У. Приштина – Звечан у класи ред. проф. Милана Плећаша и мастер студије под менторством ред. проф. Јовице Павића. Завршила нижу музичку школу “Владимир Ђорђевић” у Алексинцу, одсек: соло певање. Сарадник театра „Мимарт“ и члан УДУС-а.
Била је предавач глуме у школи мјузикла „Булевар 77“ у УК Вук Стефановић Караџић. Филмови и серије у којима је играла: "ТХЕ WОМАН WХО БРУСХЕД ОФФ ХЕР ТЕАРС", "Неспоразум", "Класићи", "Видети значи веровати", "Диктафон једног убице", "Глумчево брдо", "Фолк", "Ургентни центар", "Државни службеник",...
Представе: "Аннелиес, сновиђење по дневнику Ане Франк" (УК Вук Стефановић Караџић), "Путокази" (Театар Мимарт), "Како смо преварили Мефиста" (Театар Мимарт), "Меница без покрића" (УК Вук Стефановић Караџић), "Вашар на црвено слово" (докторски рад Александра Ђинђића на ФДУ у Београду), луткарске представе „Вук и седам јарића“, „Ћела бајка“ и „Тамни вилајет“ (УК Вук Стефановић Караџић), "Плес вила" (Театар Балкан нови покрет), "Ја сам птица, ја сам све!" (УК Вук Стефановић Караџић)...
У представи "Агамемнон" (докторски рад Марије Кнежевић на ФДУ у Београду) глумица и дизајнер сценског покрета. Перформанси: "Ребро", "Светло и Марија Кири" (Театар Мимарт), "Мислити време" (Театар Мимарт), "Сви" (Театар Мимарт), "Белина" (Театар Мимарт), "Трокорак" (Театар Мимарт), "Алгоритам сна" (Театар Мимарт),...
Похађала је многе радионице певања, глуме, сценског покрета, луткарства, циркуских вештина, како у земљи тако и у иностранству.
Прва на репертоару, другог фестивалског дана, била је представа "Ја сам птица, ја сам све!" у извођењу Катарине Орландић. Заокружена челичним затвором сопствених ограничења, вођена невидљивом силом отелотвореном кроз три сенке/демона које је воде и покрећу тамо куда неће, Катарина нам прича причу о чувеној Фриди Кало и свим силама дилемама и мрачним дубинама које су је притискале и на крају и угасиле. Чекамо почетак "Грузијске пантомимске новеле"!
Фотографије: Сања Вељковић
СУБОТА, 29.06. 20:10
"КОМУШАЊЕ МОЗГА"/ ХРВАТСКА
Аутор текста, редитељ и извођач: Стојан Матавуљ
Композитор Жељко Вукмирица, Стојан Матавуљ
Продукција: Уметничка Организација “АРТИС” Сплит
О ПРЕДСТАВИ: Монодрама, станд - уп, кабаре, импровизација...све су то драмски елементи који се заједничким именом називају “Комушање мозга”. Један сегмент свог живота, тачније ступање у брак и брачни живот, Матавуљ сецира од постанка свемира, преко Адама и Еве, ве-це даске, културног уздизања, естрадне површности, па све до националистичних митоманија и распадања Европске уније.
О АУТОРУ: Стојан Матавуљ, глуму је дипломирао на загребчакој Академији за казалиште филм и тв, данашњој АДУ у класи проф Изета Хајдархоџића.Неколико година ради у ХНК Сплит, чији је био стипендиста, а 1998 одлази у ХНК Вараждин где је запослен и данас као првак драме. Осим у матичном позоришту, где је одиграо око 100 премијера, сарађује и са осталим позориштима у Хрватској и иностранству, као и са неформалним групама. На филму и телевизији остварио је око 50 улога.
Друга представа трећег фестивалског дана "Комушање мозга" Стојана Матавуља, почела је громогласним аплаузом! У разговору са публиком који најпре приличи станд-уп комедији, Стојан је са публиком поделио како је то бити у браку, како су се Хрвати доселили на своју прапостојбину, како је било посетити оперску представу и бројне друге теме, неке нелагодне, неке тескобне, али све духовите и свима заједничке.
Фотографије: Сања Вељковић
СУБОТА, 29.06. У 19:00
"NOT THE RIGHT LEG" / СРБИЈА
Аутор текста: Ауторски тим
Редитељ: Ана Поповић
Глумац: Данка Секуловић
Драматург: Данка Секуловић
Сценограф: Каркатаг Колектив
Костимограф: Сенка Радивојевић
Композитор: Бранко Џиновић
Лана Ракановић: Креатор лутака
Арт дирекција: Славица Долашевић
Копродукција: Циркусфера, Три гроша и Отворено позориште Дома културе Студентски град
О ПРЕДСТАВИ: Not the right leg је аутобиографски соло перформанс Данке Секуловић, циркуске акробаткиње суочене са професионалном повредом. Описује процес опоравка и све оно што он носи, постављајући кључно питање да ли је повређено извођачко тело и даље функционално извођачко тело. Одговорити на то значи бавити се питањем хабитуалног тела, радничког тела и његове употребне и тржишне вредности.
Такође, значи бавити се телом боли и задовољства, болесним телом, али и фасцинантним акробатским телом, прелепим и гротескним у исти мах. Представа припада и документаристичком и луткарском и телесном и плесном и циркуском позоришту и тврдоглаво не мрда из метатеатралног контекста, доследно се држећи аутобиографске перспективе. Ово је представа која говори о кршењу ограничења извођачке зоне комфора, али и о потенцијалима и нагону тела за игром.
Ово је топла, весела и искрена представа за све генерације.
О ИЗВОЂАЧУ: Дипломирани драматург, помало луткар, мало више акробата у савременом циркусу, са жељом и вољом да се бави перформансом, савременим плесом и физичким театром. Након завршених студија бавила се највише драматургијом али више пута је била запослена и као асистент редитеља, најчешће у Атељеу 212 и Позоришту лутака Пиноко. Последњих 5 година посветила је вештинама и изразу савременог циркуса (највише ваздушном и партнерском акробатиком), као члан Циркусфере где ради као извођач, организатор, аутор пројеката, едукатор, педагог и заменик директора.
О РЕДИТЕЉУ: Ана Поповић, позоришни редитељ, педагог и театролог. Суоснивач трупе „Три гроша“ која се активно бави продукцијом, едукацијом и развојем публике на локалној сцени од 2015. године. Развија нове поетике у позоришту за децу, младе и одрасле, промовишући жанр „позориште за целу породицу“. Њене представе специфичне су по слободној, хибридној форми, која производи деконструкционистички поступак у разумевању дела.
Оснивач је програма за развој дечје позоришне публике „Мали позоришни експерти“ и један од оснивача „Центра за визуелну антропологију“. Студент је докторских трансдисциплинарних студија савремене уметности и медија. Успешно сарађује са великим бројем институција, независних организација и уметника, како из земље, тако и из иностранства. Живи и ради у Београду.
О КОМПОЗИТОРУ: Бранко Џиновић је извођач фокусиран на савремени репертоар за хармонику. Аустријски критичари су његова извођења описали као “еруптивна” (Кронен Зеитунг) и “инветивна” (Неуес Волксблатт). Докторирао је извођачке студије хармонике на Универзитету у Торонту 2017. године.
Поред бројних премијерних изводјења дела младих српских и канадских аутора, сарадјивао је са еминентним композиторима и угледним канадским ансамблима, али и Интернационалним ансамблом за савремену музику из Њујорка (ИЦЕ). Наступао је у Кенеди Центру у Вашингтону и Линколн Центру у Њујорку. Као солиста и члан различитих ансамбала, Џиновић је наступао у Аустрији, Немачкој, Италији, Холандији, Енглеској, Канади, Америци, Аустралији, Новом Зеланду и Аргентини.
Снимао је за Радио Београд, аустријски ОРФ и ББЦ. Гаји интересовање за бандонеон који је изучавао у Буенос Аиресу.
О АУТОРУ: Глумица, музичар и редитељка чине ауторски тим.
Представа "Not the right leg" отвapа питање компарације позоришних методологија, театара покрета, физичког театра, пантомиме, плесног и кореодрамског театра, а све ове аспекте садржи ова представе. Кроз духовите и акробатске покрете Данка Секуловић прича причу о једној незгоди, неоствареној каријери, проналаску другог, занимљивог, другачијег пута, користећи чак и лутке, сенке и много тога другог, а све у циљу причања једне кохерентне, интересантне и духовите приче.
Овим се завршио трећи фестивалски дан!
Фотографије: Сања Вељковић
ЧЕТВРТАК, 27.06. У 22:00
"PIERROT” / БУГАРСКА
Аутор текста, редитељ и извођач: Александер Илиев
Сценограф и костимограф: Рализа Георгијева
Композитор: Едвард Григ
Продукција: Тетатар 199, Софија, Бугарска
О АУТОРУ: Александер Илиев је редитељ, педагог, продуцент, антрополог, глумац и пантомимичар. Добитник је оскара при Националној академији за позориште и филмску уметност "Красто Сарафов", доктор уметничких студија, шеф одељења и предавач на Карнеги Мелон универзитету у Питсбургу, САД. Аутор је 11 књига - научних радова и фикције, аутор на стотине чланака и рецензија за научне публикације, новине и часописе.
Предавао је и водио мајсторске курсеве на великим универзитетима уметности у Русији, САД, Италији, Немачкој, Чешкој, Грчкој, Кини, Турској, Македонији, Албанији, Индонезији, Таџикистану.
Сарађивао је са преко 180 аутора у Бугарској, Русији, САД, Немачкој, Италији, Грчкој, Кини, Швајцарској, Македонији, Индији, Непалу, а као глумац наступао је у преко 40 играних и документарних филмова из Бугарске, Велике Британије, Русије, САД, Француске, Италије, Кине, Швајцарске, Македоније, Турске, Индије, Непала. Такође се уписао у Гинисову књигу рекорада изводећи 25 сати соло пантомиме.
Друга фестивалска представа, а прва овогодишња пантомима "Pierrot" у извођењу госта из бугарске Александра Илијева, еминентног пантомимичара светског ранга је прича о унутрашњим борбама и дилемама. Инспирисано ликом Пјероа из италијанске Комедије дел арте, ово дело приказује велику промену кроз коју је прошао наш лик., греко грубости до самоспознаје и умирења. Праћено најбољим праскама струке, Илијев нас проводи кроз фине елементе пантомимске уметности. Овим је завршен први фестивалски дан, уз бурно београдско невреме и кишу.
Фотографије: Сања Вељковић
ЧЕТВРТАК, 27.06. У 20:00
"ШТА МЕ СНАЂЕ" / СРБИЈА
Аутор текста: Небојша Ромчевић
Редитељ: Бранко Ђурић Ђуро
Глумац: Анђелка Прпић
Сценограф: Снежана Вељковић
Костимограф: Владислава Мунић
Композитор: Бранко Ђурић
Аудио видео техничар: Иван Антанасијевић
Техничар расвете: Синиша Чанчар
Продуцент: Драгослав Пецикоза
Продукција ГМР Београд
О ПРЕДСТАВИ: Шармантна Анђелка, у овој представи игра Јованку Јоку Јаковљевић, банкарску службеницу стару 34 године.У представи, Анђелка је једна млада жена која гради каријеру оним што има (памети и знања понајмање) у суровом корпоративном свету. Сасвим случајно се нашла пред дилемом: част и брачна верност или успон у каријери? Такву дилему не може да разреши сама: читава војска ликова јој у томе помаже стварајући још већу конфузију у њеној празној главици, а директоров син само што није ушао у њену собу... Овај је свет скројен тако наопако, да изгледа да је свака жена бар једном налетела на свог Харвија Вајнстајна. Задовољство је његово, кајање њено...
О ИЗВОЂАЧУ: Анђелка Прпић је рођена 23.Октобра 1984. године у Пожаревцу као Анђелка Стевић. Глуму је дипломирала на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи професора Бориса Исаковића. Одмах по завршетку факултета играла је у Атељеу 212 и Српском Народном позоришту. Популарност је стекла у телевизијским серијама „Жене са Дедиња“ и регионално врло популарном „Андрија и Анђелка“. Била је водитељ више телевизијских емисија, а у последњих годину и по дана са великим успехом игра своју прву монодраму „Шта ме снађе“ аутора Небојше Ромчевића. Анђелка је у браку са Дариом Прпићем с којим има седмогодишњег сина Јакшу.
О РЕДИТЕЉУ: Бранко Ђурић - Ђуро (Сарајево, 28.мај 1962) је босанскохерцеговачки глумац и редитељ. Славу у бившој Југославији је стекао серијом Топ листа надреалиста. Такође је био певач сарајевске рок групе „Бомбај штампа“. Глумачку славу је стекао улогом у филму „Ово мало душе“ у другој половини осамдесетих година прошлог века. Почетком рата на простору БиХ, Ђурић се преселио у Словенију где и сада живи и ради.
Дуги низ година је водио продуцентску компанију „Тијатер 55“, а у Словенији се првенствено посветио редитељској каријери, где је и најпознатији као редитељ. Преко 20 година Ђурић је у браку са словеначком глумицом Тањом Рибич, с којом је глумио у филму Кајмак и мармелада. Ђурић има сина Филипа, и кћерке Залу и Елу.
Радио је и у Хрватској где је имао своју емисију „Пет минута славе“ на Нова ТВ, а продуцирао је и режирао серију „Наша мала клиника“, која је са великим успехом играла у свим републикама бивше Југославије. Активан је и као позоришни глумац, где већ пет година са великим успехом игра своју анти стенд ап монодраму „Ђурологија“. Сувласник је позоришта „Луда кућа“ у Загребу.
О АУТОРУ: Небојша Ромчевић (Београд,15.августа 1962) је српски професор, сценариста, драматург и театролог. Докторирао је на Факултету драмских уметности у Београду, где је редовни професор. Током каријере објавио је велики број радова на пољу театрологије, а ради и као сценариста. Добитник је више награда за свој рад за сценарио, на пољу театрологије и драмског дела.
Ромчевић је прво студирао Економски факултет у Београду, а након тога се пребацио на Факултет драмских уметности у Београду, где је дипломирао 1989. године на катедри драматургије, 1994. магистрирао на театрологији, а докторирао на истом факултету 2001. године.
Од 1989. године ради на Факултету драмских уметности, а редовни професор постао је 2012. године. Његови комади превођени су на енглески, немачки, руски, шпански, бугарски, пољски, словачки, украјински, каталонски, словеначки и многе друге језике. Учесник је великог броја симпозијума, конференција и театролошких скупова у Француској, Шпанији, Украјини, Енглеској и Швајцарској. Године 2012. издао је књигу Летњи дан поподне.
Ромчевић је данас један од најпродуктивнијих позоришних радника у Србији, и његова дела играју у скоро свим позоришним институцијама у држави. Троструки је добитник Стеријине награде, за театрологију и два пута за драмски текст. Награде за најбољи сценарио је добио у Новом Саду, Монпељеу и Луцерну. Ожењен је глумицом Мајом Новељић.
Прва фестивалска представа је била "Шта ме снађе" у извођењу Анђелке Прпић. Карактер Јованке Јоке Јаковљевић, младе супруге коју муче интимне, ласцивне и понеке приземне дилеме, Анђелка је изнела уверљиво и духовито, чиме је започео фестивалски програм. Препуна сала Позоришта лутака Пинокио је дугим аплаузом поздравила Анђелку Прпић.
Фотографије: Сања Вељковић
НЕДЕЉА, 30.06. У 21:10
"ШТА ОСТАЈЕ ПОСЛЕ ЗАНОСА?" / СРБИЈА
Аутор текста и редитељ: Исидора Бјелица
Глумац : Јелица Брестовац
Сценограф : Исидора Бјелица
Костимограф : Есотерик бренд
Композитор : Вила Еванђелина, компилација
Сарадници на пројекту:
Синиша Убовић (у улози Краља Милана, аудио запис)
Наратор : Исидора Бјелица (аудио запис)
Продукција: Просветитељи
О ПРЕДСТАВИ: Нова представа Исидоре Бјелице, је инспирисана животом краљице Наталије Обреновић у којој је писала у својој бест селер књизи са преко педесет издања. Шта остаје после заноса, није само историјска прича о најчуванијим тајнама наше историје, то је прича у којој ће се препознати свака жена која је доживела преваре, издаје, разочарења, борбу за дете..
Невероватно је да је ова омиљена српска краљица заправо парадигма како женствености и романтичности тако и мајчинства, јачине али и борбе против табуа и мизогиније као и атавистичких предрасуда средине.
Модерна режија и драматургија по којој је Бјелица позната кроз своје награђиване и хит представе овде је добила посебну јачину уз бриљантну глуму Јелице Брестовац која на невероватан начин дочарава колико је прича о Наталији заправо прича о свакој жени...Представа није само историјска истина о једној жени она је де факто радионица љубави у драмској форми, она је учење како да издржимо оно што је неиздрживо и како да се изборимо и са најтежим тренуцима и изадјемо јачи.
У тананој антиномији туге и смеха , где се смењују сузе и смех као и у животу испричана је најузбудљивија прича европске историје.
О ИЗВОЂАЧУ: Јелица Брестовац, рођена 22.01.1975.год., у Сремској Митровици. Глуму завршила у Новом Саду, у класи проф.Мире Бањац. Први професионални ангажман у позоришту "Добрица Милутиновић" у Сремској Митровици,у монодрами "Чавке на жици", Недељка Терзића. Касније одлази у Вршац, где остаје неколико година. Ради као самостални уметник, и са својим представама путује и по свету. Једно време радила на Хаппy Тв, као кастинг менаџер за играни програм. Награде :
За најбоље уметничко остварење у целини, на Фестивалу монодраме за децу у Новом Саду, у представи "Бубамара" ;
За најбољу глуму, на фестивалу монодраме у Тителу , за представу "Тражим мужа".
О АУТОРУ: Исидора Бјелица рођена је у Сарајеву 1967.год. Дипломирала и магистрирала на ФДУ- Београд, где остаје дужи период да ради као асистент на катедри за драматургију. Прву представу има већ са 19 година , на Шекспир Фесту, драматизација Борхесове приче „Све и Ништа“. На трећој години студија њена представа „ПСОВАЧИ“ у Београдском драмском, изазива велику пажњу. Потом се нижу сарадње са признатим редитељима- представа „ОЗЛОГЛАШЕНА“, у Д.
Радовић, затим велика продукција кемп трагикомедија „САГА О УНПРОФОРУ“ у Републици Српској. Са представом „САРАЈКА У БЕОГРАДУ“, коју је и режирала, постиже огроман успех. Монодрама је имала преко 1000 изводјења за 11 година. Њена монодрама „СКАДАРЛИЈКА“ добија награду за најбољу представу на Фестивалу монодраме у Сарајеву, а Исидора пише и радио драме, од којих је највише награда добио комад „ИСИДОРИНИ ЈАНУАРИ“- о Исидори Секулић.
Радила је као редитељ и на туђим текстовима, као на пример „МАРXСАТАНА“ Н.Пајкића, у Атељеу 212. После паузе од скоро 6 година, због болести, монодрама „ШТА ОСТАЈЕ ПОСЛЕ ЗАНОСА“ - са Јелицом Брестовац у улози Краљице Наталије је њен поновни повратак позоришту. Исидора је аутор 78 књига које су имале хиљаде издања и преводе на разне језике, од тога две књиге драма.
Последњом представом "Шта остаје после заноса" у Извођењу Jелице Брестовац, завршен је програм у фестивалској такмичарској конкуренцији. Ова монодрама настала по тексту и режији Исидоре Бјелице прати турбулентан и буран живот краљице Наталије Обреновић, односно најпре све оно што се дешава у души узнемирене жене након краја једне љубави. Утолико комплексније колико је њен положај значајнији и у тој мери турбулетније колико је историја те породице и тог тренутка била немилосрдна према свима њима, Јелица Брестовац је приказала подељену, нестаблину жену, коју је мука натерала да унутар себе потражи снагу да преживи толико тога, а да и даље остане верна својој земљи, свом краљу и пре свега, самој себи.
Фотографије: Сања Вељковић
СУБОТА, 29.06. 21:45
"СВЕТОЗАР ТРЕЋИ"/ СРБИЈА
Аутор текста : Љиљана Браловић
Редитељ: Михаило Костадинов
Глумац: Иван Перковић
Драматург: Љиљана Браловић
Сценограф Костимограф: Иван Перковић
Продукција: НАСТеатар, Горњи Милановац, Србија
О ПРЕДСТАВИ:
„Када људи озбиљне животне ситације претворе у циркус, у мени се створи неутољива жеља, да их осудим и исмејем. Кроз Светозарево казивање износим осуду лицемерју, претварању и некој врсти изопачености. Други мотив је да свом јунаку испуним жељу, која је подсвесна жеља сваког човека - да види колико ће коме недостајати, када га не буде било. Ликови које Светозар помиње "НЕ ПОСТОЈЕ" ... а сасвим су СТВАРНИ. Препознаћете их, и слободно им дајте имена по свом избору.“
Љиљана Браловић, аутор
О ИЗВОЂАЧУ: Рођен 3.11.1988 године у Горњем Милановцу.
Завршио глуму на Академији Умјетности у Бањој Луци (2010-2014) , шеф класе Елена Трепетова Костић; Поред тога завршио је Информатику и Е-бизнис . Такође професионално игра шах. Одлично говори енглески језик. Дипломирао представом „Солунци Говоре“ Антоније Ђурић, у режији Цисане Мурусидзе. Оснивач је НАСТеатра посвећеном великом српском песнику - Момчилу Настасијевићу. НАСТеатар за сада у својој продукцији има пет представа, из којих посебно уздвајамо представу „НЕДОЗВАНИ“ по истоименој драми М.
Настасијевића, а у режији Југа Радивојевића. Такође треба поменути монодраму „Песник за песнике „ (41. Фестивал Монодраме и Пантомиме ; 20 Фестивал Монодраме И.Сарајево ; Actor of Europe 2017; 5. Бефемон ; III фестивал Монодраме младог глумца) коју је публика на овом фестивалу већ имала прилике да види. Доста улога остварио је у Народном позоришту Републике Српске и Дјечијем позоришту Р. Српске, из којих посебно издвајамо.
“Том Сојер” Улога- Том Сојер - по мотивима Марка Твена; драматизација: Милица Пилетић. ;Режија- Југ Радивојевић; Дјечије Позориште Републике Српске„Ивица и Марица“ Улога- Ивица ; Режија: Драгослав Тодоровић, „ЧАСОВИ о којима...“ Ансабл представа. Текст: Петер Хандке; Режија: Младен Матерић, „ЧЕТРНАЕСТА“ Више улога - ауторски пројекат Ане Ђорђевић.
О РЕДИТЕЉУ: Михаило Костадинов (1939-2016). Заражен глумом у аматерској дружини милановачке гимназије, већ као студент отиснуо се у воде професионалног глумца. Први ангажман у Покрајинском позоришту у Приштини. Потом Народно позориште Ужице и Вршачко народно позориште...Био је и на челу Културног центра Горњи Милановац. Почетком седамдесетих Михаило започиње посао редитеља у Милановачком Аматерском позоришту. Костадинов је и један од оснивача Омладинске сцене милановачког културног центра, а остаће упамћен и као иницијатор пројекта “Милановачки Руси”, и један од његових аутора. Способан да запази таленте и приљежан педагог Михаило је увео у позориште и обликовао велики број младих глумаца и глумица.
О АУТОРУ: Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подсувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана. Објавила до сада седам књига, од тога пет збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру и драме. Песме су јој превођене на пољски, шведски немачки и француски језик. Члан КД ,,Запис,, из Горњег Милановца и УКС. Добитница је великог броја награда и признања. Између осталих и Златне Значке за 2018 годину - награде коју додељује Културно Просветна Заједница Србије.
"Светозар трећи" Ивана Перковића је управо завршен. Добри старац Светозар припрема себи самом сандук како би својој породици олакшао свој сопствени одлазак и препричава нам причу о томе како је једном, замало, умро. Један од оних људи који одлазе, драги деда који своју бабу куди и бескрајно воли, знак времена које заувек нестаје, Иванов Светозар је уверљив, емотиван и реалан. Лепо достигнуће младог Ивана Перковића!
Фотографије: Сања Вељковић
ПЕТАК, 28.06. У 21:10
"ЖИВОТ ЈЕ ЛОТО" / СРБИЈА
Аутор текста: Владимир Ђурђевић
Редитељ: Бојана Лазић
Глумац: Моника РомићДраматург: Владимир Ђурђевић
Сценограф: Милина Тршић
Костимограф: Бојана Лазић
Композитор: Светска музика по одбаиру
Бојане Лазић
Продукција: MoniCart, Београд и Нови Сад
О ПРЕДСТАВИ: Трагикомедија „Живот је лото“ је представа у којој публика, не само да бира крај, него им главна јунакиња кува кафу током извођења представе! Интеракција са гледаоцима, квалитетна музика, богата видео продукција, учинили су да ова трагикомична прича у врло кратком временском периоду извођења буде велики хит! Гледаоце представе очекује и прегршт изненађења, јер и сама прича говори о извлачењу добитка у игри на срећу. После представе глумица из бубња извлачи карте тј. награде!
О ИЗВОЂАЧУ: Моника Ромић (Добој, СФРЈ, 2. август 1972) је српска филмска и позоришна глумица. Глумила је у филмовима : Театар у Срба, Горе-Доле (ТВ серија), Грозница суботње вечери (ТВ серија), Мала школа живота (ТВ серија), Жене са Дедња, Луд збуњен нормалан, Козје уши, Балада о Пишоњи и Жуги... Позоришне улоге: Отело, Нови светски поредак, Путујуће позориште Шопаловић, Кременко и Каменко, Златна рибица, Успавана лепотица...
О РЕДИТЕЉУ: Бојана Лазић, позоришна редитељка, рођена 1977. године у Београду. Тренутно је запослена на Другом програму Радио Београда у Редакцији за политичку културу и документарно стваралаштво. Ауторка је преко 20 представа у институционалним и ванинституционалним позориштима и добитница неколико театарских награда.
Представе које се издвајају од 2000-те године су: „Чекајући Годоа”, Југословенско Драмско Позориште, „Богојављенска ноћ”, Позориште Бошко Буха, „Пази вамо“ Милан Марковић, Позориште Бошко Буха, „Ожалошћена породица“ Бранислав Нушић, Шабачко позориште,“Праведници” Албер Ками, Народно позориште, Бања Лука, “Фаренхајт 451” по мотивима романа Реја Бредберија, Народно позориште, Ниш, 2015.
Добитница је бројних награда: Награда за најбољу режију представе „Комедија забуне” на Првом студентском позоришном фестивалу у Београду, 2000; Награда округлог стола критике за представу “Трка са временом” у оквиру 44. фестивала Јоаким Вујић, Крушевац, 2008; Награда за најбољу режију представе „Пипи Дуга Чарапа“ на интернационалном фестивалу Звездариште, Београд, 2010; Награда „Витомир Богић“ за најбољег младог радиофонског ствараоца за драму „Ветрушкина ледина“ Угљеше Шајтинца, Радио Београд, 2009.; Специјална награда за радио драматизацију прозног дела „Ветрушкина ледина“ на Фестивалу радио драме за децу и омладину у Братислави, 2011.
О АУТОРУ: Владимир Ђурђевић (Београд, 10. јул 1977) је српски драмски писац и сценариста. Завршио је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Дебитовао је драмом Не играј на Енглезе, а дипломирао драмом Дневна заповест. Аутор је псеудобиографског водвиља-фарсе "Три класе и госпођа Нушић", као и драматизације Збогом жохари (Балада о Пишоњи и Жуги) инспирисане текстовима песама култног сарајевског бенда Забрањено пушење.
Косценариста је игране серије Оно као љубав (РТС) и сценариста ситкома Куку Васа (РТВ Пинк). Аутор је монодраме Живот је ЛОТО, дуодраме "Савршен крој" и неколико награђених радио драма. Драма Не играј на Енглезе је постављена у свим државама насталим распадом СФРЈ. Добитник је награде Слободан Селенић за драму Дневна Заповест. Текстови су му објављивани у стручним часописима Сцена, Театрон и ТФТ.Живи и ради у Земуну.
Завршетком представе "Живот је лото" завршен је други фестивалски дан. Моника Ромић је кроз лик који је тумачила испричала шта се дешава када једна сасвим обична породица добије седмицу на лотоу. Кроз велику интеракцију са публиком и кроз рушење четвртог зида, заједно смо чекали воз из Бара, и на крају демократским принципима гласања одлучили како ће се представа завршити.
Фотографије: Сања Вељковић
