БОГ ТЕ МАЗО
Аутор текста: Бранко Ћопић
Редитељ: Томо Курузовић
Игра: ЗОРАН КАРАЈИЋ
Комедија Бог те мазо Зорана Карајића, настала је по мотивима романа Осма офанзива Бранка Ћопића. Представа је до сада изведена 1115 пута, а за улогу Пепе Бандића Зоран Карајић је добио престижну награду Удружења драмских уметника Србије, заједно са Зораном Радмиловићем, Бором Тодоровићем и Миром Бањац, и награду за најбољег глумца на Фестивалу малих сцена у Сарајеву.
Причу Бог те мазо прича нам Пепо Бандић, Kрајишник који је прошао седам ратних офанзива, а после га сачекала и она осма и за њега најтежа. Прилагођавање градској средини, новим животним навикама и потпуно другачијим околностима. Школовање у вечерњој школи, изласци у позориште, нови начин живљења и промена животних ставова.
Представа је играна у свим земљама бивше Југославије, као и у Немачкој, Швајцарској, Италији, Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији, за наше раднике и на интернационалним фестивалима
У априлу месецу 2015. године у Народном позоришту у Београду, монодрама Бог те мазо је свечано изведена 1111. пут.
ЗОРАН КАРАЈИЋ рођен је у Шапцу 5. јула 1951. године. На позоришној сцени је од краја седамдесетих година прошлог века. Током дуге и богате каријере наступао у многобројним позориштима и био члан ансамбла Крушевачког и Ужичког позоришта. Од 1995. стални је члан Шабачког позоришта, а 2004 долази на чело ове куће и на месту управника остаје све до одласка у пензију 2017. Добитник је многобројних награда на релевантним позоришним фестивалима у земљи и иностранству.
БРАНКО ЋОПИЋ (Хашани, Босанска крајина, 1. јануар 1915 — Београд, 26. март 1984) био је српски и југословенски књижевник. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањој Луци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију. Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповетку 1936. Његова дела су, између осталих, превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Извршио је самоубиство скоком са моста Братство и јединство у Београду 26. марта 1984. у својој 69. години живота.
ТОМО КУРУЗОВИЋ (Сарајево, 18. октобар 1930 — Београд, 2. август 2017) био је српски позоришни, филмски, ТВ глумац, режисер и књижевник.
У Београд је стигао 1949. Исте године се уписује на Академију за позориште и филм у класи проф. Јозе Лауренчића. Академију за позориште и филм је завршио 1953, а дипломирао 1957. Први глумачки ангажман је добио у Сарајеву (1953—1961). Један је од оснивача Малог позоришта у Сарајеву (Камерни Театар 55). У Београд поново долази 1961, где добија ангажман у Савременом позоришту (Београдско драмско позориште)
Био је члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Удружења филмских глумаца Србије. Наступао је у Београдском драмском позоришту све док није пензионисан. Најзначајније улоге остварио је играјући ликове из дела Бранка Ћопића.
Удружење драмских уметника Србије
20.00 ДРАГА – монодрама
Писац: Зорица Симовић
Игра: ДУШИЦА НОВАКОВИЋ
Режија, дизајн сцене и костима, избор музике: Зорица Симовић
Глас краља Александра Обреновића: Андрија Даничић
Гласови: Војислав Савић
Чембало: Смиљка Исаковић
Вокал: Светлана Стевић
Дизајн звука: Војислав Савић
Фотографије: Весна Шојић
Кројачки радови: Зорица Сердар, Зорица Илић
Декоратер: Милан Богичић
Плакат: Зорица Симовић, Миленко Слишковић
Извршни продуцент: Зорица Симовић
Премијера: 15. јануар 2018.
ГВАРНЕРИУС – Центар лепих уметности Јована Колунџије, Београд
РУЖА ЗА ТРАГИЧНУ КРАЉИЦУ
Прe две године навршено је век и по од рођења Драге Обреновић, најоклеветаније личности наше историје. Пошто свака особа заслужује адвоката, пожелела сам да јој будем адвокат пред судом историје.
О њој је много писано али, колико ми је познато, никада из њеног угла. Изучавајући годинама контекст у коме је живела, покушала сам да замислим како је њој могло бити у свему томе. Покушала сам да њену судбину сагледам из њеног личног угла, из дубине женске душе.
За такав сценски задатак изабрала сам очаравајућу младу глумицу, Душицу Новаковић, и текст је од почетка писан за њу.
До трагичног краја краљевског пара и браће Луњевица дошло је из многих политичких разлога, али је током времена превише одговорности за Мајски преврат наваљено на Драгина плећа.
По свему судећи, она јесте правила грешке и мој циљ није да те грешке правдам. Покушала сам да осветлим контекст у коме се развијала и да покушам да разумем зашто је повлачила одређене потезе који су довели до трагичних последица.
Надам се да ће, гледајући овај комад, сваки савремени гледалац боље разумети њене поступке.
Драга је стварно била испред свога времена. Потекла из Горњег Милановца, из имућне породице која је показивала велику жеђ за образовањем, са девет година обрела се на школовању у Београду. Стигла је до европских аристократских кругова, али је упознала и сиромаштво и помањкање друштвеног угледа.
Говорила је неколико језика, писала је, преводила и свирала клавир. Уз то, била је веома лепа што је изазивало подозрење и инспирисало чаршију да јој приписује морална посрнућа.
И у ту младу лепотицу заљубљује се десет година млађи престолонаследник. Она једно време одолева али се најзад упушта у везу против које су били сви. А они су једно другоме били све.
Знала је шта налажу династичка правила али је хтела да поломи тај образац.
По свему судећи, није имала довољно слуха за реалност. Као да у својој дворској башти није чула тутњаву времена и промене које надолазе. Најзад , за те три године брака, више је живела у стрепњи и у некој врсти кућног притвора него на стварној слободи.
Овим сценским радом Душица и ја желимо да спустимо једну ружу на гроб трагичне краљице.
Зорица Симовић
ДУШИЦА НОВАКОВИЋ, дипломирала глуму код професора Небојше Дугалић на Академији уметности „Браћа Карић“ 2009.
Играла је у већини београдских позоришта и у ТВ серијама „Мирис кише на Балкану“, „Село гори, а баба се чешља“ и другим.
Остварила запажене улоге у представама „Чикаго“, „Бриљантин“„Мама миа“, „Цигани лете у небо“, „Коса“, „Ребека“, „Ангелска соната“, „Тесла или битка на магнетном пољу“, „Мистер Долар“...
Позајмила глас многим ликовима анимираних филмова.
Члан ансамбла Позоришта на Теразијама у Београду.
ЗОРИЦА СИМОВИЋ, драматург, дипломирала на одсеку за драматургију и сценарио на Факултету драмских уметности у Београду 1976.
Радила као уредник сценских програма Дечјег културног центра Београда, као позоришни критичар Тећег програма радио Београда, као сарадник-сценариста ТВ Београд...
Аутор је више изведених радио-драма и позоришних представа: Жиг, Дар, Ангелска соната, Зидање Скадра, Баш Челик, Вински кабаре, Луткарска библија, Магисонихари и принцеза Бо, Бајка о сребрној шуми, Тумба, Анастас...
Радови превођени на норвешки, шпански, грчки и македонски језик.
Оснивач и водитељ Драмског атељеа Бајка у Новом Београду.
Чалан Удружења драмских уметника Србије.
Монодрама ДРАГА која говори о судбини најоклеветаније српске владарке Драге Машин Обреновић премијерно је изведена у Центру лепих уметности Гварнериус.
Комад је наменски писан за Душицу Новаковић, глумицу позоришта на Теразијама која је овогодишњи добитник награде своје театарске куће за улогу у мјузиклу „Мистер Долар“.
А.К. Политика, 16.јануар 2018.
***
Комад ДРАГА заснован је на историјским чињеницама, а припреман је четири године. (...)
Судећи по аплаузима и цвећу, грешница је одбрањена или бар схваћена што је и био циљ драматурга и редитеља Зорице Симовић. Бранила се искреношћу.
Слађана Симић Јакуш, РТС Јутарњи програм, 16. јануар 2018.
***
... Првенствено због одличног текста, живописног и енергичног извођења, са сцене су и Драга, и Душица, и Зорица испраћене овацијама.
Марија Марјановић, Таковске Новине, 25. 1. 2018.
WORKSHOP WEST PLAYWRIGHTS’ THEATRE
(Западна позоришна радионица)
Едмонтон, Канада
КАФЕ ЋЕРКА
(Café Daughter)
Писац
Кенет Т. Вилијамс
Игра: ТИФАНИ АЈАЛИК
Редитељ
Лиза Рејвенсбергер
Stage Manager
Бети Хашлак
Сценограф
Т. Ерин Грубер
Дизајн звука
Шон Ган
Технички директор
Џин Меј
Сарадници:
Домородачка драмска уметност Алберте
Уметнички савет Канаде
Уметничка фондација Алберте
Ивет Вонг је девојка мешовитог порекла која одраста у Саскачевану педеситх година 20. века. Њен отац је Кинез, власник кафића. Њена мајка је Кри Индијанка. Када Ивет напуни десет година, мајка тражи од ње да јој нешто обећа – да никада никоме не каже да је пореклом Индијанка. Ивет чува ову тајну упоредо са једним сном, све до тренутка када више не може да крије своје порекло од саме себе. Заснована на истинитој причи сенаторке Лилијан Еве Квон Дајк, Кафе Ћерка је снажнна, духовита и дирљива животна прича једне жене која жели да поврати своје порекло.
ТИФАНИ АЈАЛИК је из Јелоунајфа, са северозапада Канаде и потомак је Инуита. Слушајући приче од својих старих, развила је љубав према приповедању, и открила снажну промену коју приповедање може да донесе. Након што је завршила глуму на колеџу Ред Дир, наставила је и завршила студије глуме на универзитету у Алберти. Често је на турнејама широм Канаде, а наступала је на Гренланду, Исланду и у Европи, делећи са публиком своју страст према приповедању, песми и покрету.
Водитељка је документарне серије под називом „Кухиња из дивљине“, у оквиру које се сусреће са занимљивим људима који су веома везани за земљу и храну коју сами узгајају. Као филмска глумица, Тифани је учествовала на многим међународним филмским фестивалима. Када не глуми и не компонује, Тифани ужива да ради као гостујући предавач у Уметничком центру Банф за уметност и креативност, где сарађује са музичарима, плесачима и приповедачима.
Често сарађује са музичарем Грејсоном Гритом у бенду Квантум Тенгл.
ЛИЗА РЕВЕНСБЕРГЕН је пореклом Индијанка, Енглескиња и Иркиња. Мултидисциплинарна је уметница, стваралац и писац, драматург, редитељ и плесачица. Завршила је школу савремене уметности и сада је на првој години студија на Квинс универзитету. Придружени је члан уметничког удружења Пун круг.
КЕНЕТ Т. ВИЛИЈАМС је једном на Гуглу укуцао „Кенет Вилијамс“ и добио је милион резултата о „чувеном мртвом британском геј драмском писцу“. Није желео да ико помисли да је он Британац или да је мртав, па је свом уметничком псеудониму додао средње слово. Сада његово име звучи као да неко с говорном маном изговара Тенеси Вилијамс. Хајде, покушајте и сами да га изговорите.
А сад озбиљно – он је драмски писац Кри порекла и први је дипломирани драматург домородац Универзитета Алберта, где сада и предаје на одсеку за драму. Његови комади Кафе Ћерка, Гордон Винтер, Записи самоубице, Три птичице и други, извођени су широм Канаде.
Живи у Едмонтону са својом партнерком, хрчком и мачком.
Т. ЕРИН ГРУБЕР Т. је позоришни дизајнер са искуством у сет дизајну, осветљењу, костимографији и дизајну медија, више пута награђивана. Завршила је студије позоришног дизајна на Универзитету Алберта и ради широм земље у позориштима различитих оријентација. Један је од оснивача групе ShowStages, која се бави питањем улоге медија у позоришној уметности. Њени скорији пројекти су: Исус Христ суперстар, Како вам драго итд.
ЛИНИЈА
Народно позориште Тимочке крајине, Зајечар
Монодрамска пантомима по мотивима цртаног филма „La Linea“
Ауторка и глумица: АНА ТАНАСКОВИЋ екс БРЕТШНАЈДЕР
Композитор: Братислав Радовановић
Тон: Марко Милетић
„Линија“ је монодрамска пантомима у трајању од 20 минута. Цртани филм „La Linea“ Освалда Кавандолија послужио је као инспирација по чијим је мотивима рађена представа. Линија добија облик жене. На свима разумљивом џибрис језику, јунакиња Линија од младости до старости прелази свој линерани, праволинијски, унапред исцртан пут који у позоришту добија нову димензију. Зашто сви прихватамо унапред исцртане животне приче, зашто не смемо да погледамо око себе, плашећи се да се изгубимо?
Радозналост жену кажњава самоћом. Она прихвата оно што јој је сервирано али се чврсто одупире тривијалним препрекама. Тврдоглава, плаховита јунакиња, помало бунтовна, довољно самостална, још од малих ногу покушава да нађе своје удобно место. Оловка, односно цртач, у позоришном облику могу бити редитељ или композитор. У животу могу бити партнер, ауторитет, народ, директор, шеф, надређени. Из визуре Линије, свакако један врло одговоран лик. Одговоран за ток њеног живота, за њену судбину.
Кривећи аутора, Линија се мири са судбином. Борила се колико је могла, променила је шта је знала, више се свађала него што је научила. Линија је помало свака жена, а помало ниједна.
Ана Бретшнајдер је свој први сусрет са „La Lineom“ имала на Факултету драмских уметности коа испит из глуме. Након скоро десет година бављења глумом, одлучила је да „La Linea“ буде жена. Заправо пратимо њен пут од детињства и младости ка сазревању, старости и коначности.
Аутор музике је саксофониста Братислав Радовановић. Како је музика у „La Linei“ битан елемент, неопходно је било пажљиво изабрати онај сегмент који ће брижљиво обојити и испратити причу Линије. Звук саксофона најтачније је одговарао овом пантомимском облику.
Сам цртани филм обележен је многобројним епизодама које су у представи повезане у једну причу. Пантомимске етиде крећу се од детињства, ка младалачком бунтовништву, преко пропалог школовања. Неостварен љубавни живот, искуство материнства, преношење с колена на колено приче о гледању испред себе. Забрана експериментисања као таква, као сигуран пораз, негони нас да размислимо који пут смо изабрали и да ли је то једини пут и ко је крив за препреке. Тако се и намеће питање да ли је карактер судбина.
АНА БРЕТШНАЈДЕР
Рођена у Панчеву 29.03.1979.
Образовање и активности :
- Завршила гимназију, нижу музичку и нижу балетску школу у Панчеву 1994.
- Аматерски се бавила глумом у Атељеу Младих у Панчеву. 1995-1998
Играла на бројним фестивалима у и ван земље, од значајнијих на FRINGE фестивалу у Единбургу; у Зрењанину на фестивалу експерименталних сцена Србије освојила награду за најбољег глумца. 1997.
- Више пута остварила значајне резултате на такмичењу рецитатора; освојила 2. Место на Републичком такмичењу рецитатора у Ужицу. 1996.
- Уписала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, 1998.
- Уписала глуму на Факултету Драмских Уметности Београд на класи проф. др Владимира Јевтовића, 1998.
- Као најбољи студент 1.год. глуме учествовала на радионици Балкански Сусрет Академија у Софији, 1999.
- Током студија добијала стипендију републичког Фонда за развој научног и уметничког подмлатка Србије; фонда Мадлене Цептер.
- Дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду 2002. са оценом 10, просечна оцена студија 9,4.
- Завршила постидпломски курс "Мастер клас" код ментора проф. др Владимира Јевтовића и Кокана Младеновића.
- Добитник награде «Бранивоје Ђорђевић» за најбољу дикцију.
- Учествовала на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну са пантомимском бекетовом једночинком „Чин без речи“. 2001.
- Водила емисију "Звиждук", на Радио Панчеву.
- Писала о позоришту за часопис «QUICK LOOK», „ЛУДУС“
- У статусу је слободног уметника у УДУС-у од 2006.
- Учествовала на више позоришних радионица, водила позоришну радионицу Битеф Полифонија у ЦК «Стари Град».
- Аутор еколошке представе за децу „Еко бајка“ у сарадњи са невладином организацијом Друштво учитеља Панчево.
- Радила као презентер вести на ТВ Панчеву. 2006-2009
- Радила као професор глуме у средњој балетссој школи „Димитрије Парлић“ у Панчеву. 2010-2012
- Сарађивала са домом за децу без родитељског старања „Споменак“, у Панчеву, радећи са децом радионице и представе 2010-2011.
- Као спољни сарадник играла у Народном позоришту Ужице од 2009-2013
- Запослена као глумица у позоришту тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ од 2013.
Позориште:
- Павле, "Дубровачка трилогија", Иво Војновић, режија Анђа Николић, Битеф театар
- Иконија, Бежанија, "Маму му ко је први почео", Дејан Дуковски, режија Немања Савковић, "Бошко Буха"
- Ања, "Вишњик", А.П.Чехов, режија Димитрије Јовановић, ЈДП
- Миранда, "Бура", В.Шекспир, режија Слободан Унковски, Будва Град Театар, продукција Атеље 212
- Човек, “Чин без речи”, С. Бекет, Фестивал Монодраме и пантомиме, Земун
- Марија, "Флорентинска трагедија", Оскар Вајлд, режија Милан Ђукановић, "Мата Милошевић"
- Стара сељанка, "Принц жаба", Дејвид Мемет, режија Ана Томовић, Дадов
- Кетрин, "Доказ", Дејвид Аубурн, режија Наталија Матуновић, "Мата Милошевић“
- Тери, "Крајности", Вилијам Мастросимоне, режија Радиша Станишић, продукција Дома омладине, Панчево
- Дороти, "Чаробњак из Оза", Френк Бауман, режија Ненад Гвозденовић, ЦЗК, Панчево
- Каспар Хаузер, “Заборављени језик”, режија Ивана Ашковић, Битеф Театар
- Пинокио, “Пинокио”, група аутора
- Мама мишица, “Мачак у чизмама”, КЦ Панчево
- 8 улога, “Алиса у земљи чуда”, Луис Керол, режија Ненад Гвозденовић, КЦ Панчево
- Клошар, “Менует за трио”, текст и режија Бојан Воркапић, СКЦ
- МЦ, “Cabaret Vojage”, група “Just jazz”
- Вишња, “Пасажи”, текст и режија Филип Гајић, Театар на Сави и сцена Култ
- Маргарита, “Мајстор и Маргарита”, М. Булгаков, режија Александар Лукач, Народно позориште Ужице
- Г-ђица Палмира, “Необична пошиљка”, режија Лилијана Ивановић, Народно позориште Ужице
- Ана Карењина, “Сава-рака-тину”, режија Борис Тодоровић, Народно позориште Ужице
- “Лизистрата”, Аристофан, режија Бранко Поповић, Народно позориште Ужице
- Бака-принцеза, “Дугоња, Видоња и Трбоња”, режија Немања Ранковић, Народно позориште Ужице
- Марта-ректор, „Буђење Пролећа“, режија Мартин Кочовски, Народно позориште Ужице
- Ен, „Прича“, режија Александар Лукач, Народно позориште Ужице
- Јудит, „Боин-Боинг“, режија Слободан Љубичић, Народно позориште Ужице
- Ћерка, „Скупљач“, режија Ирфан Менсур, ПТК Зоран Радмиловић
- Марија, „Ко је овде крив?“, режија Жоро Иванов, ПТК Зоран Радмиловић
- Марица, „Ивица и Марица“, режија Саша Латиновић, ПТК Зоран Радмиловић
- Ленче, „Скупљачи перја“, режија Дарко Штетин, ПТК Зоран Радмиловић
- Жена, „Из почетка“, дуодрама по мотивима Square One, Стива Тешића, режија Зоран Зарубица
- Милица, „Тајанствена фиока“, Зоро Иванов, позориште Зоран Радмиловић
ТВ, Филм:
- Мима, у филму "Волим те највише на свету", режија Предраг Велиновић
- Макили, у филму "Кад порастем бићу кенгур", режија Радивоје Андрић
- Чукунбаба, у филму "Чарлстон за Огњенку", режија Урош Стојановић
- Ленче, у филму “На лепом плавом Дунаву”, режија Дарко Бајић
- Судбина, у филму “Мит о Сизифу”, режија Филип Гајић ( у постпродукцји )
- Кратки филм за финску адвокатску комору
- Италијанска серија “Рестауратор”, филм 87
- Мира, серија “Анђела и Андреја”, режија Данило Бећковић
„...Ана Танасковић маестрално је извела монодрамску пантомиму „Линија“ чија је и ауторка. Тако нешто зајечарска публика није имала прилику да види до сада и била је одушевљена Аниним имитацијама и акробацимама. Представа је рађена по мотивима цртаног филма „La Linea“. Прати животни пут једне жене-Линије, која наилази на животне препреке и савладава их ходајући својом већ исцртаном путањом. Језик који користи је унивезалан и разумљив широм света“.
Анђела Рисантијевић „Глас Зајечара“
МАТЕРИЈАЛ МЕДЕЈА
По делу Хајнера Милера
Глумица: РАБИJА ТЛИЛИ
Режија: Рабија Тлили и Роберт Мартен
Музика: Винсент Сеспедес
Уметнички директор: Јохана Гријесе-Амуда
Техничар: Зинедин Амуда
Материјал Медеја описује пораз једног пара, на исти начин као и немогућност помирења међу људима, између Запада и Истока, капитализма и марксизма. Материјал Медеја, централна је тема дуге песме у прози, која се савршено уклапа у контекст свођења рачуна између две Немачке, сада уједињене, контекста којем чак ни Милер није умакао, тек напола верујући у њега.
Представа почиње Медејиним разводом, због млађе жене, која сада боље служи Јасоновим политичким интересима. Не прихватајући пораз, Медеја ће бити увучена у страшну освету. Дакле, Медеја се креће од архетипа вољене и узавреле жене до застрашујуће жене? Медеја се претвара у терминатора који, након што је убио свог брата, убија своје двоје деце и трује своју ривалку, Креонтову ћерку, као и самог краља.
Овде се враћамо једном од најкомплекснијих женских митова, који се стално изнова понављају. Дело Хајнера Милера враћа нас овом старом миту кроз поетски глас Медеје, у којем лежи, као што пише Еурипид, неутажива потреба за причом, која са собом не носи никакво бреме већ само одлаже двоструко убиство: убиство сопствене деце и убиство Креонтове ћерке којом Јасон треба да се ожени како би ојачао свој положај.
РАБИЈА ТЛИЛИ је глумица и редитељка француско-тунижанског порекла, родом из Касерине. Као врло млада дебитовала је у позоришту у Касерини, а убрзо се придружила професионалном позоришту.
Године 2001. уписује Високу школу драмских уметности у Тунису. Заједно са редитељем Фатијем Акаријем написала је и одиграла многе комаде. Године 2004. долази у Француску и придружује позоришту „Театр ди Жур“, којим управља Пјер Дебош. Од 2006. студира позоришну уметност на Институту позоришних уметности при универзитету Сорбона Нувел – Париз 3. 2011. године отворила је у Паризу своју позоришну школу „Espas – Art Teatr“, где ради као учитељ глуме.
На филму је дебитовала у исто време када и у позоришту, захваљујући сусрету са глумцем Жераром Депардјеом. Остварила је више филмских улога у Француској и иностранству.
Из штампе:
Глумица и редитељка Рабија Тлили присутна је и на париској сцени. Она игра Медеју у чувеном комаду Материјал-Медеја Хајнера Милера. Представу су режирали Ромен Мартен и сама глумица. Реч је о улози која сублимира њену сензуалност. Потресна Рабија Тлили инкарнира љубав и смрт. У овој трагичној и мистериозној причи она игра Медеју, убицу сопствене деце која, одбачена од стране Јасона због друге жене, убија из освете њихова два сина. Страствена глумица потпуно се предаје овом лику – хистерична, представља опсесивно лудило Медеје у потресном тумачењеу овог лика које вам држи пажњу током целе представе.
Квалитетна режија и изврсна интерпретација оживљава текст са пуно обрта и емоција.
Прво приградско позориште – Пулс театар Лазаревац
20.00 ПОСТ КВАРТЕТ
Аутори текста: Милан Мађарев и Ведран Вучић (по мотивима „Квартета“ Хајнера Милера)
Глумци / Учесници: ЈЕЛЕНА ЦВИЈЕТИЋ, МАЈА СОФРОНИЈЕВИЋ, ИВАНА НЕДЕЉКОВИЋ
Редитељ: Милан Мађарев
Кореограф: Ирина Митровић
Костимограф: Соња Которчевић
Композитор и извођач музике: Ведран Вучић
ПОСТ КВАРТЕТ
Пост (lat. post) као први део сложенице значи: После, иза
Представа Пост квартет се хронолошки догађа после краја драме Квартет Хајнера Милера, када Жена (Мертеј) остаје сама. У жељи да сазна зашто је тако немоћна, Жена рекреира својим телом емоције, искуства и ситуације, које су је довеле у (не)познати простор. Она је у функцији, али и у сукобу са Духом простора који час подстиче, а час надгледа целокупну сценску игру. Музика која се изводи уживо на сцени помаже Жени да се припреми за прелаз у нови Живот. Публика на основу сценских слика, ствара свој театар у глави.
ИВАНА НЕДЕЉКОВИЋ
Рођена 7.07. 1973. у Београду. Дипломирала глуму на Академији Уметности БК у класи професора Ивана Бекјарева. Похађала Високу школу за медије на Медиа План Институту, Сарајево. Студирала туризам и новинарство. Аутор документарне драме "Хлеба и игара", (БХ Радио 1), била уредник јутарњег и позоришног програма на локалној ТВ Јаста (2001/2002).
Од 2003 - 2005. била је заменик председника Комисије за културу СО Лазаревац, од 2005 - 2009. председник Савета за културу ГО Лазаревац, а од 2012. члан Савета за културу ГО Лазаревац. Оснивач је манифестације "Дани Колубарске битке" 2005. године. Од 2008 - 2012. уредник позоришног програма у Центру за културу Лазаревац, од септембра 2012. директор Првог приградског позориста.
Од 2014. члан је уметницког Савета ЦЗКЛ, стални је члан Савета фестивала хумора за децу, уметнички је селектор "Позоришне ревије" у Аранђеловцу, од њеног оснивања до 2015. године. Од новембра 2012. заменик је председника Заједнице професионалних позоришта Србије. Од новембра 2015. године председница Заједнице професионалних позоришта Србије. Студент постдипломских студија на смеру Театрологија ФДУ БГ. Оснивач Пулс театра.
Филмографија:
-"Кола 375" (1998.) (ТВ) ред. Слађана Милосављевић
-"Ах, Џо" (2002.) (ТВ) ред. Слободан Ђурђевић
-"Оптимисти" (2005.) (ТВ) ред. Горан Паскаљевић
Позориште:
- "Протекција" (Б. Нушић, Савета), театар “Бојан Ступица", 1997.
- "Бајка о поломљеној лутки" (Р. Павелкић), позориште "Палчица", 1997.
- "Ђаво је био врућ" (Ч. Буковски, Фло), позориште "Душко Радовић", 1998.
- "Комедија забуне" (В. Шекспир, Адријана), Позориште на Теразијама 1999.
- "Мирандолина" (К. Голдони, Ортензија), позориште "Добрица Милутиновић", 1999.
- "Скок до звезда" (Д. Благојевић, Светлана), позориште "Џепни циркус" 1999.
- "Београдска трилогија" (Б. Србљановић, Сања), позориште "Добрица Милутиновић", Сремска Митровица 2000.
- "Добри људи …" (Д. Хармс, Олга Петровна), НП V спрат, 2000.
- "Сновиђење" (З. Јоановић, Грдоба, Мајка), Пулс театар Лазаревац, 2000.
- "Пријатељство, занат најстарији" (Б. Црнчевић, Љиља), Пулс театар, 2001.
- "Фризер ћелаве певачице" (М. Николић, Прва Жена), Пулс театар, 2003.
- "Зачарана принцеза" или "Чаробњак" (Т. Николетић, вила Добрила), Пулс театар, 2003.
- "Принц Мигет и принцеза Заза" (Д. Челебићанин, вила Сарадина), Тенен трупа, 2003.
- "Челик" (Р. Чупић, Милена), ред. Предраг Тодоровић, Пулс театар / Култ театар, 2004.
- "Битка код зечије шуме" (Р. Павелкић, Лија), ред. Дарко Бјековић, Пулс театар, 2004.
- "Страшне муке једне виле" (по тексту Тоде Николетића, а за "Змајеве дечије игре", Вила), 2004.
- "Сан летње ноћи" (В. Шекспир, Хелена, Виле, Душица Столар), Пулс театар, 2005.
- "Новогодишња бајка" (Љ. Ђокић, Нова година), Пулс театар, 2005.
- "Ковачи", (М. Николић, Лујза), Пулс театар, 2006.
- "Куда иду старе године?", (Л. Ивановић, Стара Година), Пулс театар, 2006.
- "Арам, барам... ", ( Л. Ивановић, Девојчица) Пулс театар, 2007.
- "Луда лова", (Р. Куни, Сања), НП Пирот, 2007.
- "Укокај мога мужа ", (А.Николај, Ева), ред. Л. Ивановић, Пулс театар, 2007.
- "Воденичарске приче ", (Д. Печић/Б.Лазић, Вила), Пулс театар, 2007.
- "Срећна породица ", (Девојчица), ред. Вања Лазин, 2007.
- "Састанак на врху", Е. Мекдоналд, ред. Лилијана Ивановић, (Клара Петачи) НП Пирот/Пулс театар, 2008.
- "Каламандарија ", (дечија сцена ЦЗКЛ), ред. Л. Ивановић, јун 2008.
- Кабаре "Оно и село ", Позоришно креативни погон, ред. Станко Богојевић, Београд, август 2008.
- "Црко брез њега ",П. Петровић Пеција (Смиља), ЦЗКЛ/Пулс театар, ред. Лилијана Ивановић, 2008.
- "Поморанџина кора", Маја Пелевић (Зрела), ред. Бојана Лазић, децембар 2008.
- "Хасанагиница", Љубомир Симовић (Хасанагиница), ред. Милош Јагодић, ЦЗКЛ (вечерња сцена)/Пулс театар, март 2009.
- "Црно јагње.", текст и режија: Саша Б. Латиновић, Пулс тетатар, 2009.
- "Никад хероин", А. Лукић (Докторка) ЦЗК Ваљево/Добри људи/Пулс театар, 2009.
- "Хало, овде бомба", (Рушка), текст и режија: Саша Б. Латиновић, Пулс театар, 2011.
- "Ујка Вања", (Јелена Андрејевна), ред. Л. Ивановић, Пулс театар, 2012.
- "Сунце туђег неба", М. Мрачевић (Софи), ред. А. Лукач, Пулс театар, 2012.
- "Тело", Б. Илић (Војканова мајка), ред. С. Бодрожа, Пулс театар, 2013.
- "Марко Краљевић и Муса Кесеџија" М. Недовић (Муса Кесеџија), ред. А. Трмчић, Пулс театар, 2014.
- "Прах и пепео", Спасоје Ж. Миловановић (Јелена и Управница позоришта), ред. Б. Поповић, Пулс театар/НП Ужице, 2014.
- "Дрита", Д. Николић Николић (Смиља), ред. К. Крнајски, Пулс театар/НП Ниш, 2015.
- "Чаруга", Р. Павловић (Божена), ред. С. Грујић, НП Лесковац/ Пулс театар, 2015.
- "Истрајност" по Шарлу Вилдраку (Вера), ред. Јеан-Баптисте Демаригнy, Пулс театар/ Le studio Београд
- "Алиса", по Луису Керолу (Бели Зека), ред. Бојана Лазић, Пулс театар / ЦЗК Ваљево, 2016.
- "Врапчић", Наташа Илић (Симона), ред. Милош Јагодић, Пулс театар / Књажевско-српски театар Крагујевац, 2017.
-„Пост квартет“, ред.Милан Мађарев, Пулс театар, 2017
- „Дом Бернарде Албе“, Федерико Гарсија Лорка, ред. Бојана Лазић, ППП Лазаревац, 2017.
МИЛАН МАЂАРЕВ, театролог, драматург, водитељ психодраме, импро педагог позоришни и радио редитељ и преводилац са словеначког језика. На одсеку за театрологију ФДУ у Београду је први у Србији одбранио научни (магистарски) рад на тему креативне драме. Докторирао је на ФДУ са радом „Театар покрета Јожефа Нађа”, ментор др Александра Јовићевић. Предаје сценску уметност на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Кикинди.
У сезони 1995/96 радио је као уметнички директор Позоришта ,,Зоран Радмиловић'' у Зајечару. Режирао је представе по текстовима Миодрага Радисављевића, Слободана В. Јовановића, Јежија Анджејевског, Хенрика Ибсена, Александра С. Пушкина, Марине Миливојевић, Паве Маринковића, Едварда Олбија, Градимира Стојковића. Као редитељ и драматург сарађује са Редакцијом драмског програма Радио Београда.
Радио је као драматург на представама словеначког редитеља Томија Јанежича: “No acting, please” у Словенском младинском гледалишчу у Љубљани (и сарадник на глумачком процесу), “Наход Симеон” Милене Марковић у Српском народном позоришту у Новом Саду, “Краљ Лир” Виљема Шекспира; “Путујуће позориште Шопаловић” Љубомира Симовића и “Шума блиста” Милене Марковић у Атељеу 212.
Милан Мађарев истражује сценску присутност, енергију и предуслове за развијање спонтаности и креативности плесача, глумаца и неглумаца. Радио је у Словенији, Србији, Босни и Херцеговини, на Косову и Јужној Кореји.
Мађарев је писао о позоришту за Други програм Радио Београда, Трећи програм Радио Београда, РТС ТВ Београд, Данас, Глас јавности, Лудус, Web сајт Б92, и за часописе Orchestra, Позориште, Сцена, Детињство (Нови Сад), Улазница (Зрењанин) Маска (Љубљана), Театарски гласник (Скопље) итд.
Објавио је две ауторске књиге: Креативна драма у ,,Шкозоришту’’ и “Театар покрета Јожефа Нађа” за коју је добио Награду за театарску критику и публицистику Марко Ковачевић на 52. МЕСС-у 2012. Кратке приче је објављивао у часописима “Домети”, (Сомбор), “Градина” (Ниш) и “Живот” (Сарајево).
Представа „Пост-квартет“ освојила је награду за најбољу представу, док је глумица ЈЕЛЕНА ЦВИЈЕТИЋ добила награду за најбољу глумицу на интернационалном фестивалу 15. ALBAMONO у Корчи у Албанији (27. мај – 1. јун 2018.)
Театар А парт, Катовице, Пољска
ПРОЗРАЧНОСТ ПРАЗНИНЕ
( Przejrzystość pustki)
Сценарио: Мишел Уелбек и Чак Поланик
Игра: МОНИКА ВАХОВИЧ
Редитељ: Марћин Херих
Кореографи: Марћин Херих, Моника Вахович
Драматурзи: Марћин Херих, Моника Вахович
Сет дизајн: Марћин Херих
Костимограф: Марћин Херих, Моника Вахович
Композитор: Франц Лист
Прозрачност празнине је монодрама Монике Вахович, инспирисана егзистенцијалистичком прозом и филозофијом Мишела Уелбека. Жанровски се представа може одредити као мешавина постдрамског театра, перформанса и плеса.
„Нема бескрајне тишине у бескрајном простору, јер у стварности нема ни простора ни тишина ни празнина. Свет који знамо, који стварамо, свет људи, округао је, баршунаст, једноставан и топао као женске груди.“
Мишел Уелбек, Елементарне честице
МОНИКА ВАХОВИЧ је драмска уметница, а завршила је филозофију на Шлезијском универзитету у Катовицама. Учествовала је у многим позоришним радионицама, као и у позоришним и плесним обукама у Пољској и иностранству. Ради као учитељ глуме. Као глумица сарађивала је, имеђу осталих, са катовичким позориштем Когитатур и данским позориштем Кантабиле 2. Суоснивач је позоришта Театар А Парт, позоришне трупе коју предводи Марћин Херих. Координатор је међународног позоришног фестивала А парт из Катовица и главни инструктор глумачке школе при Театру А Парт.
МАРЋИН ХЕРИХ је оснивач и уметнички директор Театра А парт, незАвисне визуелне и физичке трупе из Катовица. Завршио је пољски језик на Шлезијском универзитету у Катовицама. Као глумац и редитељ сарађивао је скоро 20 година са алтернативном позоришном трупом Когитатур. Аутор је петнаестак представа у Театру Когитатур и Театра А Парт. Суоснивач је и уметнички директор Међународног позоришног фестивала А Парт.
СНОВИЂЕЊЕ
Невербална представа-пантомима према мотивима књига истраживача снова и симбола
Театар Мимарт Београд, Србија
Глумци / Учесници: МАРКО НЕКТАН, ЛИДИЈА АНТОНОВИЋ
Аутори пројекта: Марко Нектан и Лидија Антоновић
Кореограф: Марко Нектан
Ментор: Нела Антоновић
Инсталација: Анђелија Марковић
Костим и маске: Анђелија Марковић
Дизајн звука: Предраг Радованчевић
„Снови и стварност су две стране исте реалности“ Владета Јеротић
Ово је надреална прича о трагању за истином, где аутори пролазе кроз спирални лавиринт духовне вертикале. Интегрисане идеје, технике извођења и искуства два уметника доприноси загонетној атмосфери визија, које кроз слике постепено доводе до катарзе савременог човека. Скуп архетипова игре доприноси вештинама аутора/актера од ритуалног, преко Буто плеса, физичког театра до пантомиме.
Представа Сновиђење се одиграва на средини сцене где је у центру тубус са једним актером, док други осваја кружни простор, кружи око центра као време, као атом...
Црни тубус на сцени симболизује присуство одсуства, улазак у непознато, улазак у снове. Актерка својом вештом игром унутар тубуса мења његов облик, одакле вади симболе/реквизите. Симболични предмети долазе као визије из снова, који рефлектују стања уметника на путу разоткривања. Синергизам оба уметника на сцени ствара напетост ишчекивања очекиване појаве новог симбола, где актерка променом реквизите симболички мења атмосферу сцене, те игру партнера.
Симболи су одраз четири вере, свести, миграција, ратова и страдања, супростављених самобитности, прихватања препрека у животу кроз појам жртве, али и рада на себи са вером за боље сутра. Теоријско-практичарски приступ доноси свежину извођења, где кроз могуће асоцијације публика интинуитивно бива увучена у сновиђења. Имајући у виду легенду о Пандориној кутији, овај пројекат истражује могућност за будућност, јер на крају остаје нада.
Ово је трансмедијална невербална представа, која ангажује сва ћула како актера, тако и публике, постављајући питања о путу савременог уметника и интуицији савременог стваралаштва.
МАРКО НЕКТАН (рођен 1985. у Панчеву, Србија) је извођач, плесач, кореограф ... Студирао је историју уметности и менаџмент у култури и медијима. Има 23 година плесне праксе кроз класични балет, савремени плес, јазз, плесна дворана, физички театар и butoh техника.
Butoh као најважнију технику, практикује је последњих 10 година а усавршавао ју је с мајсторима: Yoshito Ohno, Katsura Kan, Hisako Horikawa, Adam Koan, Tebby Ramasike, Minako Seki, Yuko Kaseki, Natsuko Kono, Migui Mandalasara, Natsu Nakajima, Yukio Waguri. Био је део српске уметничке групе Corpus artisticum кроз коју је истраживао тело као предмет уметности, а развио је сопствени јединствени стил уметности.
Радио је у многим групама и театрима, а тренутно води своје позориште "Нектан арт" и ради с Театром Мимарт. Радио је и наступао по Европи посебно у Немачкој, Швајцарској и Холандији, а један од најважнијих nastupa bio je na venecijanskom бијеналу и у сарадњи са VestAndPageom, дуетом. Креирао је око 200 оригиналних наступа.
ЛИДИЈА АНТОНОВИЋ је рођена 1984 у Београду. Дипломирала је на Академији уметности 2008. године, на катедри за фотографију у класи професора Милана Алексића. У оквиру мастер студија MAPA - Moving Academy for Performing art из Амстердама, усавршава се у области примене фотографије, те добија две дипломе: Light design & studio management (2009) i Projection of Icons (2010).
Завршила семинар 3Д анимације на Burnemunt Универзитету, Велика Британија, код професорке Сузан Слоун у оквиру ЕУ пројекта програма Erasmus + 2016. Професионално искуство стиче у Агенцији ТАЊУГ као фоторепортер и редактор (2010/2011).
Као професионални фотограф ради на фестивалима Битеф / Битеф Полифонија (2009/18) и Белеф (2006/2008), а фотограф/сарадник: СТАНИЦА - Сервис за савремени плес (2007/17), УБУС (2009/18), УНИЦЕФ, ЦЕДЕУМ, Ноћ музеја (2006/11), Театар Мимарт где је ангажована као фотографкиња, перформерка и видео артист.
У оквиру ЕУ пројеката: програма Култура 2007/13, Млади у акцији 2013/14 и Erasmus + 2014/17, водила је радионице фотографије и видео анимације за младе уметнике у Србији, Великој Британији, Босни и Херцеговини и Италији. Излагала је до сада на 19 самосталних и 28 групних изложби фотографије у Београду и градовима Србије, од којих на 3 међународне изложбе у Будимпешти (Мађарска), Дортмунду (Немачка) и Харкову (Украјина).
Била је кустоскиња/ауторка неколико изложби интердисциплинарне уметности покретних слика од којих се издваја »О3 зона-Дрвеће говори« у Галерији ОЗОН. Добитница је похвала и награда код нас и иностранству.
Сарађује са Театром Мимарт од 2005. Учествовала у многим уличним перформансима, соло перформансима и представама. Лидија Антоновић има статус слободног уметника УЛУПУДС-а од 2010. године.
Azotti Teatern
Штокхолм, Шведска
СВЕТ ЈЕ ВЕЛИКА МАЧКА
Писац и редитељ: Маја Тангеберг-Гришин
Играју: ТИМОТИ ПИЛОТИ, ЈОСЕФИН КАРЛСОН, ЛУКАС ПИЛОТИ, ДЕЈЗИ ИАНГ
Музика и кореографија: ансамбл
Сет дизајнер: ансамбл
Костимограф: Маја Тангеберг-Гришин и Нора Сандхолм-Аземар
СВЕТ ЈЕ ВЕЛИКА МАЧКА
Пажња - Никола Тесла је овде!
Кажу да је српски инжењер Никола Тесла изумео 19. век. Без његовог генија, вероватно не бисмо имали тако развијен и ефикасан систем комуникације.
Тесла је измислио многе, многе ствари, као електрични систем наизменичне струје и индукциони мотор, радио, телеграф као и икс зраке. Створио је Тесла-турбину и експериментисао са првим електричним аутомобилом, развио оружје усмерене енергије и конструисао прву подморницу и још много, много више. Али иронијом судбине, Тесла као проналазач и геније нестао је из живота људи. Осим у земљи у којој се родио, не придаје му се у школским уџбеницима онолики значај колики би требало.
Шта стоји иза фасцинантног мита о Николи Тесли? Каква је особа био, какав човек и какав научник?
Што више читам о Тесли, све више ме је фасцинира његова личност. Многи митови, теорије завере. Тесла је свесно створио себе ....
За неке људе, Тесла је био генијални инжењер који је измислио и развио многе уређаје који су повезани са електричном енергијом и чија је употреба данас више него очигледна. Неки верују да ФБИ чува неке од Теслиних тајни (планови за бесплатну космичку енергију и систем који може да је пошаље по читавом свету) закључане у фиокама, јер би остварење пројекта "слободне енергије" могло довести до краха капиталистичке економије.
Други верују да је Тесла био визионар и сањар који је веровао да је у контакту са другим бићима из свемира, са Венере и Марса. Али Тесла је био много више од тога. Био је и писац и песник. Једно је сигурно – ишао је далеко испред свог времена. Тако га је, на пример, још у младости занимала екологија, али његове колеге и спонзори нису га разумели.
Овај комад покушава да осветли детињство и младалачко доба Николе Тесле. Преко физичког театра као медијума, истражујемо карактер великог научника, његову прошлост и време у којем је живео; његове емоције и мотивације, нека рана интересовања и препреке на које је наилазио. Далеко од стварности, уронићемо у свет овог изузетног човека.
СВЕТ ЈЕ ВЕЛИКА МАЧКА представља омаж овом великом и креативном човеку који је живео и борио се за своје изуме.
Др Маја Тангеберг-Гришин
Др МАЈА ТАНГЕБЕРГ-ГРИШИН, рођена у Швајцарској, позоришни је редитељ, извођач, истраживач и учитељ физичког театра и пантомиме. Студирала је у Француској (Жак Лекок), на Балију, у Индији, али и у Кини и режирала више од 80 професионалних продукција (пантомиме, драме, плесне комаде и опере) у Шведској, Финској, Данској, Норвешкој, Канади, Пољској и Индији. Предавач је на позоришним академијама у Шведској, Финској, Немачкој, Индији и Кини, а представила је своје соло наступе у многим земљама.
Њена специјалност су пантомима (европска и азијска), мудре и маске, као и међусобне везе глумаца на сцени.
ТИМОТИ ПИЛОТИ ЈОХАНСОН
Рођен: 1. марта 1988; професионални глумац, специјализован за физичко позориште. Поседује следеће вештине: пантомиму, пекиншку оперу, акробацију, буто плес, кловновске вештине, маску и плес. Добар у игрању комичних ликова. Тренирао више борилачких вештина. Уме да свира гитару и да пева, а ради и као учитељ глуме.
Образовање
2014-2015 Национална академија кинеских позоришних уметности (National Academy of Chinese Theatre Arts - NACTA), Пекинг, Међународни студент | Мастер студије.
2015 Театр ди Солеј (Théâtre du Soleil), Фаро. Номадсколан, самосталан курс, у организацији Стокхолмске академије драмских уметности.
2012-2013 Стокхолмска академија драмских уметности Мастер студије драмских уметности.
Значајније позоришно радно искуство
2017 Свет је велика мачка; режија: Маја Тангеберг-Гришин Улога: Никола Тесла (5-28 година) Место одржавања: Школа културе Солентуна, Стокхолм
2016 Зоро, поручник; Режија: Роберт Фолин Улога: Зоро и Капетан Монатеро (Зороов непријатељ) Место одржавања: Гносјо, Шведска
2016 Медвед и најјачи човек на свету; Режија: Кени Матсон Улога: Волф Место одржавања: Waterfront, Стокхолм
2016 - 2013
Турандот; Режија: Марко Артуро Марели Улога: кловн ацробата Место одржавања: Шведска краљевска опера, Стокхолм
2016 - 2014
(挡 马) Данг ма, пекиншки оперски наступ; Режија: Лу Суосен (吕锁森), Иин Киуиан (尹秋燕) Улога: (焦 光 普) Јиао Гуангпу Место државања: NACТА Пекинг, Kинески културни центар у Паризу, Универзитет у Штокхолму, Источно-азијски музеј у Штокхолму, Позориште Слава у Стокхолму, Позориште Упсала капитал, Народна библиотека у Сингапуру.
2013 (三岔 ⼜) Сан Цха Коу, пекиншки оперски наступ; Режија: Лу Суосен (吕锁森) Улога: чувар кловнова Место одржавања: Клокрик Театерн (независно позориште), Хелсинки, Финска Продуцент: Вушенг Компани
Учитељ глуме Радионице из сценске борбе, акробатике, физичког позоришта, Пекиншке опере итд.
ЈОСЕФИН КАРЛСОН
Образовање:
Факултетска диплома из области културе и уметности – физичко позориште 2011-2015, Струковни колеџ Новиа
Уметничка делатност:
„Култура и благостање“ – културни пројекат за старе од јесени 2017, Остерботен
Носилац пројекта / глумица / певачица
„Пулпети“ пролеће 2017, Хелсинки Глумица Режија: Рета Хонкакоски
„Принудни брак“ лето 2016, турнеја Финска/Шведска Носилац пројекта / глумица
„Преплетени снови“ пролеће 2016, Штокхолм, Spegelteatern помоћник режисера
Askungen – Aska och fjädrar пролеће 2014, Васа, Васа театар
Глумица / кореограф
Режија: Агнета Линдрос
Остали ангажмани:
Певачица у групи „Џинџер систерс“ (The Ginger Sisters)
Диригент хора „A Bigger Heart Choir“ од јесени 2017
Учитељ циркуских вештина за децу од 12 до 13 година од јесени 2017
Таикон, Васа стад
Пројекат „Школа у покрету“
Учитељ акробатике за децу од 7 до 15 година јесен 2017
Васа стад
Учитељ акробатике за децу од 7 до 13 година лето 2017
Skariteaterns дечији позоришни камп, Реплот
Учитељ глуме за децу од 7 до 15 година (пет група) јесен 2016
Salems Kulturskola, Штокхолм
У КУТИЈИ
Позоришни студио "Мусли", Тула (Русија)
Драматург и режисер: Људмила Кацеро
Игра: ДАРИЈА ЗАЈЦЕВА
Сет дизајнер, костимограф: Дарија Зајцева
Музика: Владимир Косма, Рејчел Портман, Алфред Шнитке, Алексеј Рибњиков, Вангелис и др.
Дизајнер светла: Виталиј Кацеро
Тон мајстор: Људмила Кацеро
У КУТИЈИ
Лирска фантазија "У кутији" је прича о смешном, усамљеном и наивном кловну, који се плаши окрутног, хладног и равнодушног света стварног живота. Херој се крије у свету маште и почиње да ствара живот сопственим рукама. Овај свет је топао, пријатан и нежан ... али сурови живот долази да уништи све наивније фантазије. Свако од нас има своју кутију у коју може да се сакрије. Понекад се плашимо стварности ... али увек можемо да употребимо креативност како бисмо себи помогли. У томе је нада, и срећа.
ДАРИЈА ЗАЈЦЕВА
Рођена 1998.
Образовање:
2015 - 2020 Државни универзитет у Тули, Институт за рударство и грађевинарство, Одсек за архитектуру
2004 - 2015 Средња школа у Заокску
Квалификације:
Април 2018 - радионица комедија дел арте Кристијана Иза (Алба Јулија, Румунија)
Август 2017 - радионица савременог плеса Јекатерине Њикулњикове (Варна, Бугарска)
Септембар 2016. - радионица за кловнове Сање Бурић (Сарајево, Босна и Херцеговина)
Радно искуство:
Агенција за прославе "Летс парти!" (Тула, Русија)
Септембар 2017 – до данас
Аниматор
Позоришни студио "Мусли", Градска концертна дворана (Тула, Русија)
Септембар 2015 – до данас
Глумица, кореограф
Листа улога (од најновијих до ранијих):
- Пепељуга - "Пепељуга" (Ш. Перо), 2017;
- Учитељица - сценска фантазија "Ловац у житу" (Џ. Селинџер), 2017;
- Шарлот Кордеј - урнебесна комедија "Убиј ме, драга!" (Е. Исајева), 2017;
- Ватра, паганка, лутка, супруга, папирна балерина - пантомима "Наопачке! Обрнута страна Земље "(Љ. Кацеро), 2016;
- Бака Паша - модерна бајка "Зима неће доћи!" (В. Олсшански), 2016;
- Месец, Мојра - фламенко-фантасмагорија "Лорка. Снови" (Ф. Г. Лорка), 2015.
Почасне титуле, награде:
- Лауреат II регионалног фестивала "Тула Студенти – пролеће 2018 "(Тула, Русија, 2018)
- Диплома "Најбоља споредна улога" на I Међународном позоришном фестивалу "СЦЕНАРИЈУМ" (Варна, Бугарска, 2017)
- Специјална награда жирија IV Међународног фестивала средњошколског позоришног стваралаштва "Јувентафест"
(Сарајево, Босна и Херцеговина, 2016)
ЉУДМИЛА КАЦЕРО
Рођена 1986.
Образовање:
2011 – 2013 Катедра за соло певање; Институт за слободне уметности и науку, Москва, Русија
2003 – 2008 Катедра за руску филологију, Државни педагошки универзитет Тула накнадно преименован у Универзитет Л. Н. Толстој, Тула, Русија
Радно искуство:
Градска концертна сала, Тула. Септембар 2013 – до данас
Управник позоришног студија „Мусли“
Почасне титуле, награде:
- Члан међународног удружења "ИДЕА Аустрија" (од 2017. године)
- Диплома VI међународног позоришног фестивала "МОЛОКО" (Одеса, Украјина, 2013)
-Награда градоначелника за имплементацију културног пројекта "Овде и сада". Савремена књижевност у поимању младалачког позоришта "(Тула, Русија, 2014).
- Почасна плакета градске управе "За заслуге у области омладинске политике" (Тула, Русија,
2014)
- 3. место у номинацији за "Драмско извођење" на Првом сверуском позоришном фестивалу "Друга димензија "(Казан, Русија, 2015)
- Диплома II Mеђународног студентског фестивала психолошког театра "СТУДЕНТакт" (Минск,
Белорусија, 2015)
- диплома V фестивал омладинског позоришта "Апарт-Е" (С.-Петерсбург, Русија, 2015)
- Специјална награда жирија IV Међународног фестивала средњошколског позоришног стваралаштва "Јувентафест"
(Сарајево, Босна и Херцеговина, 2016)
