2.јул НЕДЕЉА у 22.30
Театар „Carte Blanche“
Студенти глуме Академије уметности из Новог Сада у класи проф. Никите Миливојевића у представи АДАМ И ЕВА – СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА
Пантомима
Играју: МАЈА ЧАМПАР, МАРИЈА ФЕЛДЕШИ, МИЛОШ МАЦУРА, НЕВЕНА НЕРАНЏИЋ, ДАРКО РАДОЈЕВИЋ, АНИЦА ПЕТРОВИЋ, АЛЕКСА ПАНТИЋ, ЂОРЂЕ МИТРОВИЋ, НИКОЛА ОГЊЕН РАДУЛОВИЋ, НИКОЛИНА ВУЈЕВИЋ
Представу припремио проф. Ивица Клеменц.
Шта се не би десило човечанству да је Ева успела да одоли забрањеној јабуци? Ова прича путем покрета приказује како су знатижеља и недостатак самоконтроле успели да покрену седам смртних грехова који су успели да наруше опште добро и униште љубав. Наша садашњост је покренута кушањем забрањеног. Да ли ће човек наставити да хода стопама својих прапредака, или ће покушати да се одупре том путу? Постоји ли жеља у нама да одолимо забрањеном воћу које нам се нуди на сваком кораку? Шта би се тек десило да су Адам и Ева уснили исти сан?
29.јун ЧЕТВРТАК у 19.30
Театар „Carte Blanche“
монодрама
Писац: Милован Витезовић
Игра: АЛЕКСАНДАР ДУНИЋ
Причу о војводи Јанку Катићу одиграо сам до сада око 800 пута, промовишући епски вредносни систем као животворан, применљив на свакидашњицу. У томе систему су реч, племенитост, част, осећај за правду и љубав према истини и изнад свега борба за слободу као највиши идеал, биле највеће врлине српског народа. Представа је својеврсни подсетник на славне јунаке наше прошлости чији смо ми, не само биолошки него, што је још важније, духовни потомци!
Милован Витезовић, као осведочени познавалац историје и мудар човек, не пропушта прилику да у монодрами о војводи Јанку Катићу, кроз овај лик, истакне мудрост, значај образовања и понеку велику истину о свету и животу, као смерницу како да негујемо свој карактер и успоставимо хармонију сами са собом и са другима и тиме изградимо један лепши, срећнији и праведнији свет.
Културно-просветна заједница Србије подржала је извођење ове монодраме, препознајући у њој аутентичан приступ неговању традиције и културе српског народа.
Александар Дунић
АЛЕКСАНДАР ДУНИЋ
Рођен у Београду (1967), студије глуме завршио на Академији уметности у Новом Саду. Дугогодишњи првак Позоришта на Теразијама, али играо је као гост и у другим београдским театрима. Широку популарност стекао је играјући у бројним телевизијским серијама, од којих треба издвојити Сазвежђе белог дуда, Крај динстије Обреновић, Срећни људи, Породично благо, Стижу долари, Бела лађа...
2.јул НЕДЕЉА у 20.30
Театар „Carte Blanche“
Факултет уметности, Приштина, Србија
ШНАЈДЕР У РАТУ
Пантомима
Игра: ЂОРЂЕ КОЦИЋ
Редитељ: Миодраг Крчмарик
Студент треће године глуме у класи ред. проф. Милана Плећаша и сарадника у настави Немање Савковића, као и ванр. проф. Сценског покрета Миодрага Крчмарика, Ђорђе Коцић, наступа у комичној пантомимској представи Шнајдер у рату. Његов драмски јунак је, у ствари, мали, амбициозан човек који се ставља наспрам великог система светског поретка.
Факултет уметности основан је 1973. године као Академија ликовних уметности, на основу Закона САП Косова и Одлуке Савета Универзитета у Приштини. Школске 1975/76. године на Академији ликовних уметности основан је музички одсек, када је извршена промена назива у Академију уметности, а од 1989/90. основан је и одсек за драмску уметност. Од 1986. године ова установа носи назив Факултет уметности. Факултет уметности има три одсека: за ликовну, музичку и драмску уметност.
Поред основних, на Факултету се успешно организују мастер студије. Због ратних дешавања и агресије НАТО алијансе 1999. године на Косову и Метохији цео Универзитет у Приштини бива принуђен да се исели из свог матичног града, па тако и Факултет уметности бива премештен прво у Варварин, а потом 2001. године враћа се на просторе Косова и Метохије у Звечан где и данас ради.
2.јул НЕДЕЉА у 19.30
Театар „Carte Blanche“
Гамба и Културни центар, Панчево
ПРОИЗВОД
Писац: Марк Рејвенхил
Преводилац: Ђорђе Кривокапић
Сценографија и костими: Катарина Грчић Николић
Продуцент: Милорад Мики Јовановић
Фотографије: Сања Вељковић
Учествује: Милена Предић
Режија и извођење: ИВАН ТОМИЋ
РЕЈВЕНХИЛОВ ПРОИЗВОД
У Рејвенхиловој драми Производ, продуцент Џејмс убеђује глумицу Оливију да прихвати улогу у његовом новом филму. Током једночасовног сусрета – што је уједно и време трајања ове представе, он јој детаљно препричава радњу филма: то је љубавна веза између Енглескиње Ејми, која је запослена у рекламном одељењу велике телекомуникационе компаније, и Мухамеда, припадника Ал Каиде, који је послат у Лондон са задатком да организује терористички напад.
Рејвенхил се у овом комаду на првом месту обрачунава са холивудском индустријом. Он разоткрива тенденциозну површност приказивања суштинских тема, попут савремених ратних сукоба и љубавних односа, у холивудској продукцији. Руга се тривијалности заплета и шаблонским дијалозима, вешто их подржавајући.
Свакако треба поменути и да у овом Рејвенхиловом комаду један од два лика на сцени, глумица Оливија, нема ни једну реплику!
Актуелност комада чини Производ Марка Рејвенхила више него адекватним штивом за сценско извођење на било којој светској сцени, па и код нас. Догађаји које описује, угао из којих их посматра, начин на који их сагледава и сама необичност форме, препорука су за овај иновативни комад у којем ће свако препознати време у којем живимо.
Иван Томић
МАРК РЕЈВЕНХИЛ
Британски уметник рођен 1966. у Хејвортс Хиту (Западни Сасекс). Студирао је драму и енглеску књижевност на Бристолском универзитету. Најпре размишља о глуми, али убрзо се посвећује режији студентских продукција. Његов први ангажман био је на месту административног асистента у Сохо Полију, новом позоришту за писце, а потом постаје независни редитељ. Предавао је драматургију и радио у Финборо позоришту. Уочи Божића 1994. режира комад Ивица и Марица.
Затим се враћа у Лондон и заједно с Лујзом Мулвеј ствара низ кратких еротских комада. Упознаје редитеља Макса Стафорда који од Рејвенхила тражи целовечерњи комад, чији први нацрт је завршен у пролеће 1995. под насловом Јебена Дајана, касније преиначен у Shopping & Fucking (1996). Одлучује да се ипак опроба у глуми, и монодрамом Производ дебитује на Единбуршком фестивалу – Fringe 2005.
Написао је још пет целовечерњих комада: Фауст је мртав (Faust is Dead, 1997), Шврљање (Sleeping Around, 1998.), Ташна (Handbag, 1998), Полароиди (Same Explicit Polaroids, 1999.), Mother Clap’s Molly House, 2001.
Ова премијера представља праизведбу комада Производ у Србији и овом делу Балкана.
Представа је премијерно изведена у Културном центру Панчева 22. марта 2017, а 7. априла 2017. имала је београдску премијеру у Битеф театру.
29.јун ЧЕТВРТАК у 21.30
Театар „Carte Blanche“
Justin Theatre Production, Шведска
ЈУНАК ЂЕВОЈКА
монодрама с гуслама
Текст и режија: ЈЕЛЕНА МИЛА
Игра: ЈЕЛЕНА МИЛА
Гусларска пјесма Видо Брковић
Гуслар Максим Војводић
Продукција М.А.М.М.А. production &
Justin Theatre Production Stockholm,
У сарадњи са
Riksteatern, ABF Стокхолм, M.A.M.M.A. удружење Земун
Теxt4u - Стокхолм, Визартис - Београд
У години 1915 био сам потпуно решен да жртвујем и себе и све што ми је било под командом, да помогнем србијанској војсци која бијаше у никад нечувеној тешкој ситуацији.
Сердар Јанко Вукотић, Армјски генерал
Но почеше дани велике бриге, јер Српска војска поче отступати, јесени 1915.
Напетост је расла јер је неријатељ бијаше напредовао. Из Америке крећу два пуна брода добровољаца. Први се усидрио, други није. Те Бадње вечери 1916, кренуло се у битку ... Тог Божића су црногорци спартански одбранили одступницу српској војсци, ту се оцртавала јасно она челична воља са којом су сва мучеништва за њих била ситна и мала, спрам славе коју су доживели...
Василија Вукотић
Аутор Јелена Мила узима део из постојеће представе Челичне ратнице и користи оригинал записе из књиге Са Сердар-Јанком Вукотићем у редовима санџачке војске писца Василије Б. Врбице (Василије Вукотић - ћерке Сердареве), Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије 1940, која је вратила сећање на овај важан историјски догађај како за Србе тако и за Црногорце.
Посвећено мојим двема бакама, мојој рођеној баки с очеве стране Видосави - Види Вукотић удатој Иванишевић, Цетињанки, Доњокрајки с Чева. И посвећено нашој баки-тетки Василији Вукотић.
Јелена Иванишевић Пауновић
Премијера за Божић 2016. Мојковац, Црна Гора, тачно на стогодишњицу битке.
Премијера за Ускрс 2016 Стокхолм, Шведска.
Јустин Позоришна Продукција основана је 2004. као фирма да би се 2008. реорганизовала у Удружење позоришних, филмских и осталих уметничких стваралаца.
Поред организације гостовања представа у Шведској и нордијским земљама - удружење ствара и нове сопствене продукције: Религије света за 30 минута 2000 (касније прикључена ЈТП продукцији), Bojke Pojke - Дечак Бојан 2010 (дечја представа), Милева Марић Ајнштајн (само претпремијера 2010), Царица Јелена (2013), Челичне ратнице (2014), Двије битке Црногораца (2016). На путу је и прва екранизација сценарија Челичне ратнице (премијера планирана за јесен 2017).
Поред тога ЈТП учествује у организацији Фестивала Новог Балканског филма у Шведској и нордијским земљама БаНеФФ (www.baneff.com) као и присуством жена на филму у пројекту СНОВИ (www.snowe.se). Део својих драма је ЈТП објавила у писаној форми заједо с М.А.М.М.А. продукцијом и Фондацијом Царица, исто из Стокхолма.
30.јун ПЕТАК у 22.00
Театар „Carte Blanche“
Испад – центар за интерактивну уметност, Београд
ПУ СПАС ЗА СВЕ НАС
Монодрама по мотивима дневника Диане Будисављевић
Написала: Нина Џувер
Игра: ЈЕЛЕНА ПУЗИЋ
Клавирска пратња: Соња Лукић
Композитор: Матија Анђелковић
Шминка и фризура (маска): Катарина Милошевић
Извршни продуценти и ПР: Наташа Новаковић и Стефан Урош Тешић
Стручни консултанти: Ана Самарџић и Ђорђе Мамула
Дизајн плаката и пропагадног материјала: Александра Андрић
Једна од највећих хуманитарних радница прошлог века, која је спасила између осам и десет хиљада деце из усташких логора у НДХ и тако практично сачувала један народ од истребљења, била је Диана Будисављевић. Пореклом Аустријанка, Диана је била удата за угледног загребачког хирурга, Јулија Будисављевића. Други светски рат затекао ју је у Загребу. У том тренутку имала је педесет година и две одрасле ћерке.
Хуманитарни рад Диане Будисављевић трајао је од одлуке да оснује своју Акцију, до тренутка када је њену комплетну документацију насилно преузела ОЗНА. Првобитна замисао да даје новчане прилоге, брзо је прерасла у акцију спасавања деце из логора. У томе јој је користило аустријско порекло, али и одлучност од које није одступала. Сврха Акције била је очување идентитета српског народа са тих простора, тако што би се што више будућег нараштаја спасило и пописало, са идејом да се, после рата, последице прогона и изгнанстава које су деца и њихове породице трпели, што боље и лакше преброде.
Ипак, након мука и опасности којима се излагала током рата, након бројних болести, од којих је, због тога, оболела, када је рату напокон дошао крај, до враћања деце и спајања породица није дошло. Име и рад Диане Будисављевић практично су нестали.
Монодрама Пу спас за све нас бави се узроцима брисања Дијаниног имена и Акције, кроз праћење њеног рада у ратним годинама. Преузевши на себе улогу спасиоца недужних, Диана није знала какве ће је страхоте задесити и какве ће последице оне имати по њен живот. Овај комад покреће питање одговорности Комунистичке партије, али и свих оних који су живели или се родили после рата, а о овој жени чули су мало или готово ништа.
Представа се игра на репертоару УК ,,Вук Стефановић Караџић“
ИСПАД
Трупа "Кртице" је као неформална основана 2012. за потребе настанка представе која је оригинално постављена у Академском позоришту Бранко Крсмановић. Убрзо долази до одређених струковних и структуралних промена у позоришту, због чега 2013. године трупа свој даљи рад на представи наставља у Академији 28 која нам је несебично уступила свој простор на годину дана. Представу изводимо више пута, једном хуманитарно. Учествујемо на „Урбан фесту“ у Нишу на којем добијамо позитивне критике.
2014. године били смо у процепу између одрживости ове представе и рада на неким новом пројектима, као и оснивању удружења. У току 2014. године представа осваја две награде, за најбољу представу у целини, и за најбољу глумачку игру, на међународном фестивалу „Звездани прах“ у Бугарској. Крајем 2014. аутор и редитељ Младен Лукешевић заједно са Николом Ђурђевићем и Наташом Новаковић оснива удружење „ИСПАД – центар за интерактивну уметност“ и на тај начин постајемо формална трупа. Свој даљи рад настављамо као чланови „ИСПАДа“.
У новембру 2015. излази премијера представе Одлазни терминал на сцени КУЛТ Установе културе Вук Стефановић Караџић која је рађена у копродукцији ИСПАД – центра за интерактивну уметност и УК Вук Стефановић Караџић. Оригиналан текст писала је Јелена Палигорић, а режирала је Теа Пухарић. Представа је и даље на репертоару на сцени КУЛТ а гостовала је до сада у Лазаревцу, Крагујевцу, Костолцу, Димитровграду и Загребу као и на Белефу.
Према порталу Belgrade Edt Culture налази се на листи најбољих представа у 2015. години. Представа је 2017. одабрана у такмичарски програм 20. АРТ Трема Феста Рума 2017. у Руми где је награђена Златном маском за најбољу режију, Бронзаном маском за најбољи ауторски пројекат и наградом за најбољи тотал дизајн. Награде је доделио стручни жири у саставу: Андраш Урбан, Ана Софреновић и Мирослав Радоњић.
У новембру 2016. године нова представа у продукцији ИСПАД-а има премијеру овог пута на сцени Академије 28. Представа се зове Удај се мушки, текст потписује Дуња Петровић а режију Марија Липковски. Након само два извођења представа је одабрана у селекцију фестивала „Дани комедије” у Јагодини од стране позоришне критичарке Ане Тасић. На истом фестивалу глумац Милош Ђорђевић добио је награду „Златни Ћуран“ за најбоље глумачко остварење.
Представа Пу, спас за све нас претпремијеру имала је у Крагујевцу на Данима културе студената Филолошко-уметничког факултета 4. априла 2017. године. Премијера је одржана 21. априла у УК „Вук Стефановић Караџић“.
„ИСПАД“ је једна од ретких продуцентских кућа која расписује кастинге регуларне форме на којима бира сараднике за нове пројекте и на тај начин даје пример добре праксе свим младим уметницима који у пољуљаном систему вредности имају све мање прилике да свој рад представе како публици, тако и својим старијим и еминентнијим колегама.
1.јул СУБОТА у 19.30
Театар „Carte Blanche“
Sahne Sanat Tiyatrosu, Анкара, Турска
ШИЊЕЛ
Представа је инспирисана приповетком Николаја Гогоља
Игра: КАДРИ ОЖЏАН
Аутор: Кадри Ожџан (Kadri Özcan)
Редитељ: Мине Аџар (Mine Acar)
Дизајнер светла: Али Ертекин (Ali Ertekin) и Мехмет Јашајан (Yaşayan)
Декор: Селим Џинисли (Selim Cinisli)
Костимограф и сценограф: Дујгу Гокалп (Duygu Gökalp)
Музика: Петер Гундру (Peter Gundry)
Први асистент: Башак Анат Ожџан (Başak Anat Özcan)
Други асистент: Сонгул Карађоз (Songül Karagöz)
Човек се буди у непознатој земљи. Нема врата ни прозора, просторија је налик на ћелију. Не може да нађе излаз.
Управо када је одлучио да одустане, схвата да није сам. Покушава да пробуди човека који лежи на поду, али не успева. Покушава да открије ко је човек који лежи на поду. Онда схвата да је изгубио памћење. Ко је он? Зашто је овде? Како је ту доспео? Ко га је овде затворио? Ко је човек на поду?
После неког времена, присећа се да је његово име Акакије Акакијевич Башмамчкин. Али његово памћење је непоуздано и недоследно. Није сигуран да ли се оно чега се сећа заиста догодило или не. Размишљајући о овим противречностима, изненада схвата да је човек на поду мртав. Зашто је мртав? Покушава да открије, макар да погоди, ко је тај човек.
На крају, капут кога се сећа постаје кључ. Веома пати док се делови приче полако склапају. Сећа се да је био високи званичник, али стварност је другачија. Присећа се шта се десило у његовој канцеларији.
Како је кројио капут. Како је малтретиран и како је капут украден.
Поражен је. На крају, сећа се тренутка када је умро на кревету. У том тренутку схвата да је мртво тело на поду заправо његово.
Он је дух! Шта је најбоље што дух може да учини? Да се освети! Одлучује да изађе. Осветиће се у име свих малих људи, људи које систем угњетава.
Позориште „Сахне санат“ основао је Саваш Ертан 1993. године у Анкари. Позориште је првенствено оријентисано ка дечјим представама и течајевима сценских уметности. Остварили су преко 30 представа и велики број уметничких радионица и течајева. Добитник је бројних признања и награда на националним фестивалима.
2.јул НЕДЕЉА у 21.30
Театар „Carte Blanche“
Поетски театар БиТ
НА ДАН СВОЂЕЊА РАЧУНА
Ауторски рад Марије Ђајић заснован на поезији Јелисавете Багрјане и Радета Драинца
Игра: МАРИЈА ЂАЈИЋ
Музички сарадник: Вукашин Ракић
Поетска монодрама На дан свођења рачуна је ауторски рад Марије Ђајић са којим је завршила мастер студије глуме на Факултету драмских уметности у Београду. Ово је уједно и први пројекат Поетског театра БиТ који је замишљен тако да функционише као копродукција између Београда и Требиња. Неговање стиха једна је од главних одредница Поетског театра БиТ.
Рад на овој представи подразумевао је пут од стварности до маште, од стиха до драмске реплике, од глумца који вечито говори туђе текстове и игра онако како други заповедају до глумца који је истраживач, драматург и сам свој редитељ.
Текст представе заснован је на истинитим догађајима из живота песника Радета Драинца и песникиње Јелисавете Багрјане. То је прича о њиховом љубавном односу који су пратили велики скандали и заврзламе. Они су се упознали у мају месецу 1930. године у Софији, када је Драинац био први дописник српских новина из Бугарске након Великог рата.
Јелисавета се бори са музичарем кога је Драинац послао како би јој се извинио због свађе која се претходно десила и тако сазнајемо доста ствари из њиховог најинтимнијег дела живота. Песме које су заступљене у представи имају функцију откривања њихових убеђења и основних људских потреба.
Спутавања околине која су доживели Драинац и Багрјана имамо и ми данас, само са неким „актуелнијим непријатељима“.
Ако схватимо да се наша љубав сместила у особу супротне верске или националне припадности да ли издајемо своју породицу, народ, веру и земљу уколико ту љубав не издамо?
30.јун ПЕТАК у 19.30
Театар „Carte Blanche“
Моно-опера
По краткој причи Николаја Васиљевича Гогоља
Композитор, сценограф и редитељ: Марјан Нећак
Видео: Марин Лукановић
Игра: ОЗРЕН ГРАБАРИЋ
Сарадници:
Психијатрица dr sci. Изабела Филов
Историчарка уметности Оливера Макариевска
Преводилац Елена Китановска-Ристоска
Лектор Јулијана Лукић
Дизајн и ауторка цртежа Мартина Перкушић
Израда сценографије и реквизите Гес, Илија Јанкуловски
Дневник једног лудака“ Н. В. Гогоља је један од најранијих детаљних приказа шизофреније, настао много раније него што је болест добила своје место и име у медицини. Гогољева приповетка не анализира болест у медицинском смислу, већ пропитује друштво у коме појединац покушава да пронађе смисао сопственог постојања, друштвеног положаја и властитог идентитета.
На луцида начин, кроз литерарно перфектне, медицински уверљиве и песнички опојне описе Попришчинове болести, Гогољ проговара о болести друштва и подсећа нас да смо сви ми, заправо, у некој врсти сукоба са стварношћу. Која је стварност стварнија? Она коју читамо у новинама, она коју гледамо у својој непосредној близини или она у нама?
У све израженојој борби између истока и запада, левог и десног, верског и атеистичког поимања света, свако се бори за своју нормалност и, парадоксално, у таквој борби испада луд.
Овај камерни спектакл у трајању од сат времена, кроз музику, видео и драмско извођење истражује извитоперену перцепцију света једног чиновника којег друштво маргинализује и отписује као непожељног.
ОЗРЕН ГРАБАРИЋ
Рођен у Загребу 1980. После завршене средње школе у Барцелони, уписује Академију драмских умјетности у Загребу где је дипломирао 2006. године.
Прву главну улогу имао је у Театру у гостима у режији Реље Башића, после чега је играо низ главних улога у позориштима широм Хрватске. Неке од важнијих су Артуро Уи, Одисеј, Пер Гинт, Тартиф, Оливер Урбан у Крлежиној Леди, Вратило у Сну летње ноћи, Лаврентиј Берија у Штивичићевом Шекспиру у Кремљу, итд.
Током каријере сарађивао је с низом познатих редитеља као што су Александар Поповски, Слободан Унковски, Едуард Милер, Томаж Пандур, Паоло Мађели, Сташа Зуровац и многи други.
Предаје на Академији драмских умјетности у Загребу и члан је ансамбла Градског драмског казалишта Гавела у Загребу. Добитник је бројних награда на националним и међународним фестивалима
МАРЈАН НЕЋАК
Рођен је 1976. у Битољу. Одмалена везан за музику, завршио је основну и средњу музичку школу у Битољу (контрабас и соло певање), све то време компонујући музику. Дипломирао је на Факултету примењених уметности ESRA Париз-Скопље-Њујорк на Одсеку за филмску и позоришну композицију.
Ради као композитор за Народно позориште у Битољу од 1996., а од 2013. је доцент на Факултету драмске уметности у Скопљу, где предаје Интерпретацију певања.
Компонује опере, симфоније, камерну музику, муизку за позориште, балет и мјузикл, музику за филм и телевизију, перформансе, виртуален изложбе, музејске изложбе, итд. Суделује на најважнијим музичким фестивалима у Македонији, бившој Југославији, на Балкану и у двадесетак земаља света.
Добитник је шест награда за најбољу музику на позоришном фестивалу Војдан Чернодрински у Прилепу.
МАРИН ЛУКАНОВИЋ
Рођен у Ријеци 1979, дипломирао је филмологију на Универзитету у Болоњи. Од 2000. ради у позоришту и на филму као продуцент, редитељ, обликоватељ видеа и сарадник на пројектима. Аутор је документарних филмова Рикард Бенчић, напримјер (коредитељка Надија Мустапић), Казалиште по ријечки, Делта – обиље умјетности и Пијана улица. Кратким филмом Стандардна прича 2005. године осваја награду на Пулском филмском фестивалу. За документарни филм Делта – обиље умјетности 2015. године освојио је ArTVision награду на 72. венецијанском филмском фестивалу.
Сарађивао је с важнијим позориштима у Хрватској, Словенији, Србији и Македонији. Запослен је на Универтитету у Ријеци као виши уметнички сарадник
Из медија
За Грабарићеву игру и његову вокалну интерпретацију на изванредну психоделичну музику Марјана Нећака мало је рећи да је студиозна и минуциозна. Она, осим што је загонетна и дубока, дискретно гради своју кулминацију. (...) Нећак лудака води као савршен колоритни лик који је на граници лудости, и да направи само један мали корак више лик би се нашао у амбису из кога нема повратка. Ово је ретки позоришни пледоаје, иновативан, пунокрван и јако сугестиван. Једно од највећих изненађења овогодишњег јубиларног позоришног фестивала МОТ у Скопљу.
Тодор Кузманов, Радио Скопље, Македонија
Грабарић је велики мајстор сценскога грађења градације и кулминације, па опет спуштања у ниже и стишане сфере експресије, и тако непрестанце до краја. У томе, дакако, савршено следи Нећакову музичку и просторну замисао, а Лукановићеве пак пројекције излазе из једнога и другога, па се тиме постиже јединствен ритам. (...) Како то представља, драмски и сценски, Озрен Грабарић, напросто се не да речима описати. Треба видети и чути, проживети, па заплакати са сваким одбаченим, прогоњеним, пониженим и мученим бићем људским од искона до данас и до краја света.
Дарко Гашпаровић, kazalište.hr
1.јул СУБОТА у 20.45
Театар „Carte Blanche“
ПОЗОРИШНИ СТУДИО НАДА, Србија
МАШТА И МИМ
Пантомима
Играју: САНЕЛА МИЛОШЕВИЋ, ИГОР ГРЕКСА, ВУКАШИН РАНЂЕЛОВИЋ
Аутори: Санела Милошевић, Игор Грекса
Сценографија, дизајн звука и избор музике: Санела Милошевић
Костим: колективни
Техничка подршка и организација: Саша Велимир
Фотограф и сниматељ: Алекса Пантић
Дизајн каталога: Санела Милошевић
Представу чини скуп елемената заснованих на глумачкој игри и римејку неких од најпознатијих сцена које су изводили Марсел Марсо, Џери Луис и Слава Полунин. Пантомимом приказујемо путовање кроз две земље, професију, приказујемо животиње, дословно интерпретирамо речи из песама које смо одабрали и славимо значај и утицај поменутих уметника. То је сажети приказ који свако дете, без обзира на језик којим говори, разуме као универзалну комуникацију на релацији глумац – глумац и глумац – публика.
30.јун ПЕТАК у 20.45
Театар „Carte Blanche“
Сенћанско мађарско камерно позориште
No ECOmment
Извођење и режија:
РОБЕРТ РУТОЊИЋ
Видеоинсталација: Ендре Сабо
Мајстгор Тона: Арпад Чудзи
Мајстор светла: Арпад Балог
У монодрами „No ECOmment” глумцу, поред публике, партнер је видеоинсталација. Од тренутка „стварања“, глумачком игром и видеоинсталацијама представља се еволуција човека и његово деловање на природу и окружење. Равнотежа између сурових и документарних клипова постиже се глумачком игром. Теме које дотиче су глобализација, рат, експерименти на животињама, њихов положај у модној, прехрамбеној, козметичкој индустрији, као и загађивање животне средине.
Историја позоришта
Сенћанско мађарско камерно позориште основано 19. фебруара 2008. године у Сенти. Од 2009. године пробе и представе се одржавању у згради обновљеног Позоришта. Потиска регија је једна од важних духовних центара Мађара у Војводини. У овој регији ради Сенћанско мађарско камерно позориште као регионално позориште. Главни циљ и задатак позоришта је одржавања квалитета и вредности програма.
Важан задатак је и формирање једне креативне заједнице која ће неговати и стварати уметничке вредности у самом окружењу, у струци и међу публиком. Својим представама није присутно само у Сенти, већ успешно наступа и у другим регијама и државама, те упознаје публику са градом у којем делује, као и са културним животом. На репертоару Сенћанског мађарског камерног позоришта су дела из савремене мађарске и светске књижевности.
У раду се руководимо строгим стручним критеријумима, а у оквиру сарадње наша намера је да потпомажемо такве програме који су са аспекта струке беспрекорни, тачни и темељити и имају моћ да на савременим средствима прикажу свет у којем живимо. Важно је да представе питања и проблеме данашњег света осмисле на крајње осетљив начин.
Наше позориште трага за таквим ствараоцима који имају надахнуће да остваре посебан језик позоришта, чије се стваралаштво налази на високом стручном и уметничком нивоу, чија креативност има моћ стварања такве позоришне асоцијације која уметничким квалитетима може да окупи позоришне ствараоце. Посебно истичемо добру сарадњу са професионалним позориштима у земљи, као и са позориштима у суседној Мађарској и позориштима других држава.
1.јул СУБОТА у 21.30
Театар „Carte Blanche“
КРАЉЕВО ПИСМО
Независни позоришни пројекат Татјане Хазановски, Израел, Тел Авив
Глума и режија: ТАТЈАНА ХАЗАНОВСКИ
Корфеографија: Јасмин Твина
Костими: Маша Михаилова
Краљево писмо је представа у плесном стилу и комбинује елементе глуме и плеса. Текст представе преузет је из Старог завета, то је библијска прича о краљици Јестири.
„Свему има време, и сваком послу под небом има време. Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено...“ Овим речима из Кнјиге проповедникове почиње представа Краљево писмо, прича о правовремености и дужности, страху и судбини.
Представа је заснована на библијском тексту Књига о Јестири. Јестира је била млада Јеврејка која је живела у Персији у V веку пре н.е. Краљ Асвир ју је, међу многим лепим девојкама, изабрао за жену, и она је постала краљица.
Када је велики везир Аман Агагејац добио од краља дозволу да опљачка и истреби све Јевреје у краљевству, Јестирин рођак Мардохеј моли краљицу да одбрани свој народ. То је био опасан изазов, јер она, под претњом смрћу, није смела изаћи пред краља без позива. Ипак, Јестира одева своју краљевску одору и излази пред краља. На краљево питање који је њен захтев, она позива њега и Амана на гозбу коју је спремила. Током гозбе прихватају и њен позив да сутрадан дођу на вечеру.
На вечери, када је краљ довољно подлегао њеном шарму, она први пут открива своје јеврејско порекло и оптужује Амана за заверу која има за циљ да уништи њу и њен народ. Краљ наређује да Амана обесе и издаје одредбу којом допушта Јеврејима да се бране.
Монодрама је неколико пута приказана у Риги, Кијеву, Москви, Њујорку, итд. Такође је изведена на Фестивалу монодраме у Битољу (Македонија) и на фестивалу МОСТ у Хановеру (Немачка) 2017.
29.јун ЧЕТВРТАК у 20.30
Театар „Carte Blanche“
Дуо перформанс
Извођачи: ВОНГ ТИНГ ПОНГ (МАЈКЛ) и ЦУИ КА ЛОК (ГАФЕР), Хонг Конг
24 ЧАСА ОГРАНИЧЕНА ЗОНА је пантомимска представа са елементима миме, пантомиме и маски. У основи приче лежи проблем астрономски високих цена некретнина у Хонг Конгу, због чега људи не могу да дођу до свог животног простора. Хонг Конгу такође недостају и јавне површине, а активности људи који живе у изнајмљеинм становима ограничене су мерама владе и власника станова. Штавише, хонгконшка влада продаје друштвену својину великим компанијама, а оваква приватизација је потпуно уништила мале продавнице, које су замењене трговинским ланцима.
Ова ситуација нас је навела да осмислимо перформанс Зона ограничена 24 часа којим описујемо стање по питању нашег животног простора и своја осећања поводом тога. Надамо се да ће ова представа подићи свест о проблему животног простора. Такође, ово је једна од ретких пантомима која се бави политичком темом.
Мајкл се 2004. године прикључио „Лабораторији миме“, најстаријој пантомимичарској групи у Хонг Конгу, и почео да наступа као глумац. Наступао је у представама: Рађање и смрт цвета (2013), Луцкаста девојчица и смешно старо дрво (2012), Куда идем (2010), Зашто да не 1.0 (2010), Зашто да не (2009) итд. Са овом трупом, Мајкл је наступао и на међународним фестивалима, укључујући и фестивале у Сеулу, Тајпеју, Шензену итд. Сарађивао је са корејским редитељима Џонг-Јеон Јуном и Кимом Даегуном.
Од 2012. године изучава Бутох плес, похађа радионице и мастер клас код Кацура Кана и Јумико Јошиоке, јапанских мајстора Бутох плеса. Изучава, такође, кловновску уметност код Шпанца Адреа Сегуре, а код Британке Пите Лили изучава миму. Од децембра 2016. Мајкл подучава мими затворенице „Тај Лам центра за жене“ – једног од најбоље чуваних женских затвора у Хонг Конгу.
Уметнички је директор Суперкловнова, хонгконшке кловновске групе, а режирао је једну од најпопуларнијих кловновских представа у Хонг Конгу, Кловнбориџини, у марту 2016.
Под утицајем уметности тишине – миме, Мајкл користи „имитацију“ и „опсервацију“ (које су дух миме) да сам дође до дизајнерских решења.
Добитник је више награда и признања на такмичењима и фестивалима.
Завршио је и трогодишње студије уметности цветног дизајна, и наставља са изучавањем боја, равнотеже, линије и облика, трудећи се да ова знања и вештине пренесе на сцену.
Гафер је мимичар и жонглер. Придружио се „Лабораторији миме“ 2003. године. Пасионирани је љубитељ позоришта и воли да истражује живот, људе и време кроз миму.
Од 2009. до 2012. похађао је неколико радионица у Кореји за истраживање телесног покрета, а завршио је и курс за кловнове код мајстора миме и кловновске уметности Британке Пите Лили 2013. Као извођач, учестоваво је у многим представама, укључујући Куда идем (2010), Рушење (2011), Луцкаста девојчица и смешно старо дрво (2012) итд., а режирао је представе Куда идем (2010), Рођење и смрт цвета (2013) и Непознато (2014).
Учествовао је на многим фестивалима: Сеул, Тај Пеј, Макау итд., а са Хонгконшком филхармонијом организовао је представе Барок за породицу, Џез за децу, Чаплин за децу (2016). Са Хонгконшком драмом, Великом кинеском културном глобалном асоцијацијом, Чои Хунг драмском асоцијацијом и француском групом Обично позориште, наступао је у Кореји, Кини и Француској.
Са пријатељем оснива жонглерску групу „Фрут Панч“ (2013), која изводи миме и жонглерске комаде, а често наступају у рекламним спотовима.
Играо је главну улогу у филму Мјау (Meow) /2017/, чије ће приказивање почети овог лета.
