Пријављивање до 10.априла 2016. године.
Услови учествовања:
- Максимално трајање представе је 45 минута, у обе категорије, монодраме и пантомиме
- Термин пробе је највише 3 сата, на дан представе.
- Време намештања сценографије, између две представе, не би смело да траје више од 15 минута.
За учеснике Фестивала уврштене у селекцију, Фестивал обезбеђује:
- Хотелски смештај са два оброка дневно. Број ноћења ће бити договорен са организатором;
- Накнаду за извођење представе у износу од 50.000 рсд за трупу или продуцента представе;
- Техничку и административну подршку;
- ПР;
- Превоз у локалу.
- Најбоља представа у категоријама монодраме и пантомиме по одлуци стручног жирија, биће награђена наградом у износу од 60.000 рсд;
- Најбоља представа, по мишљењу жирија публике, биће награђена наградом у износу од 40.000 рсд;
Фестивал не обезбеђује дневнице, нити појединачне хонораре за извођаче и учеснике представе. Фестивал не надокнађује трошкове пута и виза.
Апликациони лист
Послати на адресу:
Позориште Пинокио, Гоце Делчева 1, 11 0070 Нови Београд, Србија
(За Фестивал монодраме и пантомиме)
Односно на емаил адсресу:
1. Тачан назив позоришта са контактима;
2. Историја позоришта;
3. Каст листа свих аутора представе;
4. Синопсис представе;
5. Жанр и трајање представе;
6.Програм – каталог представе и 2-3 фотографије;
7. Тачан број учесника који долазе на Фестивал и њихове функције у извођењу представе;
8. Технички захтеви и карактеристике
9. ДВД са снимком целе представе
Селектор Фестивала Директор Фестивала Милован Здравковић Борислав Балаћ
Контакт:
Извршни продуцент: Вук Милетић
Емаил:
Тел: +381 64 138 96 94
Свечаном церемонијом отворен је 41. Фестивал монодраме и пантомиме! Публици се прво обратио директор фестивала Борислав Балаћ, а затим је фестивал отворио Матија Бећковић говором којим је поставио питање о правим вредностима живота у којем живимо. Након тога, председнику програмског савета фестивала Предрагу Милетићу су уручени кључеви града од стране представника Општине Земун Жарка Дроњка. Програм је водила Биљана Ђуровић.
Последњег дана такмичарског програма, као прва представа те вечери, наступила је Катарина Орландић са представом AНЕЛИС, СНОВИЂЕЊЕ ПО ДНЕВНИКУ АНЕ ФРАНК. Изгубљена између сна и јаве, између ужаса фашизма и болне свакодневнице, наслућујемо невину дечју душу мале Ане Франк, осуђене на хитро одрастање и тужан крај.
Након Анелис, публици се представила пантомима ОНЕМЕЛИ БУЊУЕЛ КОТС Театра, прича базирана по Буњуеловој комичној причи, надреална трагикомедија, која публику води својим посебним путевима између маште, сновиђења и смеха.И на крају овогодишњег фестивала, као последња представа такмичарског програма, наступила је Милена Живановић са представом Едит. Велики дах свежине за крај!
Милена Живановић је као Едит донела снажну и уверљиву изведбу, пуну емоција и искрености, коју је публика поздравила најснажнијих аплаузом овогодишњег фестивала. Сугестивна глума, испраћена музичким нумерама и сјајном ауторском музиком, приказала нам је Едит Пјаф као да је ту, пред нама.Након завршетка такмичарског програма, чекајући резултате жирија, наступио је Београдски афористичарски клуб читајући пробране афоризме.
На свечаној додели награда на 41. Фестивалу монодраме и пантомиме, донешене су следеће награде:
Златна колајна "Маја Димитријевић" за монодраму
Небојша Миловановић "Stand down"
Златна колајна за пантомиму
Љиља Фредриксон и Ана Станишић "ZiP iT"
Награда "Љуба Мољац" за младог глумца
Милена Живановић "Едит"
Златна колајна публике "Синиша Дашић"
Милена Живановић "Едит"
Награда за инвентивност
Небојша Миловановић "Stand down"
Стручни жири радио је у саставу Слободан Бештић, драмски уметник, председник, Калина Ковачевић, глумица и Снежана Заблаћански, балерина и кореограф. Жири награде за инвентивност радио је у саставу Немања Мараш, доцент у институту за уметничку игру, председник, Ивана Љујић и Јована Иконић. Жири публике радио је у саставу Бранко Најхолд, хроничар Земуна, председник, Јелена Бибић, академски сликар, Милан Оџић, економиста, Рада Драгићевић, службеник, и михаило Дашић, представник хотела „Скала“.
ОДЛУКА СТРУЧНОГ ЖИРИЈА
Стручни жири златну колајну за монодраму Маја Димитријевић додељује Небојши Миловановићу.
Небојша Миловановић је глумац изразите индивидуалности који у оквиру жанра који је изабрао постигао врхунац глумачког умећа, како у говорним партитурама тако и у комуникацији са публиком. Посебно је занимљив избор поезије и начин интерпретације јер је у оквиру овог жанра спојио неспојиве елементе. Осим исповедног тона, мисаоности у говорењу поезије, Небојша Миловановић је постигао и ниво друштвено ангажоване представе.
Стручни жири награду Љуба Мољац - Миодраг Андрић за најбољу младу глумицу додељује Милени Живановић.
Представљајући живот Едит Пјаф, Милена Живановић је показала изузетну емотивност, глумачку трансформацију и лични став у односу на тему коју је приказивала. Са великом вештином интерпретирала је музичке партитуре. Глумачки једноставна, убедљива, тачна и снажна приказала је живот Едит Пјаф са правим уметничким покрићем, са једноставним а ефектним редитељским решењем.
Поштујући пословник Фестивала монодраме и пантомиме жири одлучује да златну колајну за пантомиму додели представи „Zip it“ у извођењу Ане Станишић и Лиље Фредиксон.
Пантомимичарке су успеле да на духовит начин испричају своју причу, вешто комбинујући пантомимска средства, маштовитост и игривост. Препоручујемо да на основу њихове вештине и талента материјал развију и обогате свој сценски наступ.
Сматрамо да је понуда пантомимских представа била незадовољавајућа и препоручујемо да се за следећи фестивал та понуда обогати.
ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА ИНВЕНТИВНОСТ
Жири за инвентивност је једногласно одлучио да Награду за инвентивност добије представа „STAND DOWN“ – ауторски пројекат глумца Небојше Миловановића.
Небојша Миловановић својим ауторским пројектом иновативно, довитљиво и духовито открива поезију и онима који се не би за њу определили. Скоро мисионарски оплемењује узвишеним сликама које смо запоставили. Врло упечатљивим и енергичним изразом кроз личну и истиниту причу спаја поезију, музику и сликарство, вешто се поигравајући различитим жанровима. Добро инкорпориране усклађене технике, не истичући се посебно, стварају јединствен доживљај.
ОДЛУКА ЖИРИЈА ПУБЛИКЕ
Жири публике је одгледао све представе и закључио да је квалитет и монодраме и пантомиме био на уједначеном и значају Фестивала примереном нивоу. Као представници публике чланови жирија су пратили реакцију гледалишта на поједине представе. У том смислу жири је једногласно одлучио да Награду публике додели Милени Живановић за представу Едит Пјаф.
Након проглашења, председник програмског савета Предраг Милетић је свечано прогласио 41. Фестивал затвореним.
Јуче је у Театру Carte Blanche, старој кући Фестивала из времена када је ту било позориште Пинокио, одржан други такмичарски дан. Водитељ Биљана Ђуровић је најавила програмске активности, и вече је започело првом представом Одбрана госпође Клито Местрес. Драгана Варагић је, снажно владајући глумачком праксом, разговарала са самом собом, једном присутном, а другом виртуелном, са платна. Показала нам је своје унутрашње тегобе и невоље, и приказала припрему глумице да након двадесет година поново изађе на сцену у улози античке краљице Клитемнестре.
Наредна представа је била ауторски пројекат младог Ивана Перковића из Републике Српске под називом Песник за песнике. Перковић нас као Момчило Настасијевић води кроз поетски и буран живот овог аутора, песника и професора. Уз нескривену и чисту емоцију и драмски набој, Перковић је повео публику на дивно путовање кроз Настасијевићев живот, и подсетио на његово завештање и велики утицај који је имао на овај народ.
Трећи наступ другог дана је била стенд ап представа STAND DOWN Небојше Миловановића, у којој нас глумац води кроз детаље свог личног живота, прожете поезијом и хумором. Својим сопственим, посебним начином интерпретације поезије, интригира, обухвата и преиспитује, и исказује јасан став о животним вредностима, проблемима и свакодневним активностима, испраћен звуком гитаре и чашом хладног пива.Повеље је учесницима доделила Ивана Ненадовић, извршни продуцент фестивала.
Перформансом Института за уметничку игру започела је церемонија свечаног отварања 41. Фестивала монодраме и пантомиме. Девет уметница извело је фрагмент представе о Сави Шумановићу.
Фестивал монодраме и пантомиме и ове успео је да објави књигу чији је садржај посвећен позоришној уметности.
Театролог Радомир Путник, овогодишњи добитник награде за животно дело Ловоров венац коју даје Позоришни музеј Војводине, објавио је књигу Препознавање позоришта.
Књига садржи пет поглавља: Драмски писци (о Бертолту Брехту, Самјуелу Бекету, Џорџу Бернарду Шоу, Алфреду Жарију, Александру Поповићу и Радославу Златану Дорићу), Драматуршке теме (О глумцима Миливоју Живановић, Инокентију Смоктуновском, Бранку Плеши, Петру Краљу, Ивану Јагодићу, Томиславу Пејчићу), О монодрами, О телевизијској драми, О театролошким књигама (проф. Др Радослава Лазића).
Истакнути сликар Милан Блануша дао је ликовни прилог за корице књиге, а захваљујући Градској општини Земун, Секретаријату за културу скупштине града Београда и штампарији Бирограф, књига је могла да се објави.
На промоцији књиге која је одржана 28. јуна учествовали су др Марко Недић, др Зоран Т. Јовановић, Милан Блануша, Борислав Балаћ, др Милован Здравковић, Предраг Милетић и аутор, Радомир Путник.
Након свечаног отварања, започео је такмичарски програм 41. Фестивала монодраме и пантомиме. Прва представа је била "Глумац, кажи нешто смешно" Ирфана Менсура у сопственој режији. Менсур истражује перспективу глумачког заната, игра се са детаљима и мотивима струке, говори о великим личним вредностима које управљају уметничким животима, и јасно указује на елемене који сачињавају посебну, чудесну драмску струку - глуму.
Наредна представа, ZiP iT, двојца Љиље Фредриксон и Ане Станишић, приказује пантомимску причу о малим детаљима љубави, поверења и живота. И трећа представа, Хрватски бог на Марсу је дуодрама Театра 4 Зид из Хрватске настала према мотивима драме Мирослава Крлеже у логору, приповетке Барака 5Б и песме Еуропа 1942. Представа преиспитује улогу рата, данашњице и проблема модерног света из угла једног, незадовољног човека који се поред свега, бори и са сопственим демонима.
Плакете поводом учешћа на фестивалу је доделио Милорад Јовановић, помоћник директора фестивала.
Јуче, 29. јуна, у Уметничкој галерији „Стара Капетанија“ на Кеју ослобођења у Земуну је одржан први дан „Радионице Жак Лекок“ коју води Виолета Ђорђевић. Радионица се наставља у истом термину до 1 јула. Радионици су присуствовали студенти глуме из класа Оливере Викторић, Драгане Варагић и Божидара Ђуровића.
ПЛЕМЕНИТО НАДМЕТАЊЕ
У овогодишњој понуди појавио се велики број представа изузетно квалитатних са различитим идејама и естетским формама. У пријављеним представама доминирају идеје и теме које сам покушао да сврстам у следеће целине:
ЛИТЕРАТУРА И ПОЕЗИЈА - представе рађене на предлошку литературе и поезије.
У овој целини, прозна и поетска дела су инспирисала ауторе, потстакла их на креативност покренувши њихова уметничка бића. Посебним уметничким радњама ова књижевна дела преточена су у драмска дела – монодраме. Из ове групације квалтитетаних монодрама за програм Фестивала одабране су:
Ирфан Менсур: ГЛУМАЦ, КАЖИ НЕШТО СМЕШНО
Представа је урађена на принципу обрачуна малог глумца са великим позориштем и обрнуто, великог глумца са малим позориштем. Драматруршки је обогаћује добар избор поезије којим се илуструје емотивно стање глумца, а код публике се изазивају емпатије које воде у сету, хумор, узвишена осећања – снове испуњене емоцијама.
Небојша Миловановић: STАND DOWN
Мултимедијална представа, која за основу има приказ живота и дела уметника у комбинацији документарног казивања са одличном интерпретацијом добро одабране поезије. Базирана је на изузетном глумачком изразу и побуђује снажне емоције код публике. У представи се користе осмишљене видео илустрације и квалитетна музичка подршка.
Ђорђе Кукуљица: ХРВАТСКИ БОГ НА МАРСУ
Представа је настала по мотивима из дела Мирослава Крлеже, драм У логору, приповетке Барака 5Б, песама Европа 1942 и Клаун. Тема представе је – промишљање интелектуалца, незадовољног ситуацијом на реалном свету, спремног да прави нови праведнији свет на неком новом месту, планети Марсу. Но, назив планете потиче из имена римског бога рата и то ствара посебну атмосферу која глумца усмерава на борбу уметничким средствима уз помоћ пријатеља који га кроз музику подржавају на хистрионском путу, подстичући публику да заједно нађу одговор у Крлежиној поетичности.
Александра Маливук: ВАТРЕ
Представа третира пет митских жена (Антигона, Марија Магдалена, Федра, Сафо, Клинтемнестра) са свим њиховим врлинама и манама. Оне су, на некој врсти узвишеног суда, иако су раније суђене и осуђиване, поново се преиспитују и боре за своју истину. Уметница врло успешно користи све елементе глумачког изражавања, враћајући нас у прошлост коју меша са садашњошћу. У представи су изузетно ефектно уконпоновани видео записи који богато илуструју уметничку изражајност.
Иван Перковић: ПЕСНИК ЗА ПЕСНИКЕ
Песничка монодрама инспирисана животом и делом песника Момчила Настасијевића. Филигранском вештином глумац води представу сублимирајући песников живот и песниково стваралаштво. Неизоставни печат овом путу даје приказ уметничким средствима стања у друштву које је несебично утицало на живот и дело песника, а представи дарује посебан садржај и дубину. Уметник је успео да мање познати мистериозни живот великог песника приближи данашњем гледаоцу: љубав, рат, стваралаштво, породица, губици, преокрети...
Нажалост, углавном, због ограничених средстава, у ову групацију нису могле да уђу, такође, изузетно квалитетне представе: Николе Ракочевића, ЛАУРА, МОЛИМ ТЕ, Весне Томинац Матачић, ЈА КОЈА ИМАМ НЕВИНИЈЕ РУКЕ, из Хрватске.
ПРОГРАМ „МЛАДИ“; овом сегменту припадају представе младих уметника које су углавном истраживачког карактера, рађене у оквиру одбране мастер радова на глумачким Академијама. А то су:
Милена Живановић: ЕДИТ ПЈАФ
Модерна представа која користећи савремене артистичке моделе (глума, музика, покрет, мимика, циркуске вештине..) публику води кроз богат и контроверзни живот велике Едит Пјаф. Тим младих уметника (драматрушкиња, редитељка, композитор и музички извођач) омогућили су да уметница – извођач, искаже све своје глумачке и певачке способности.
Катарина Орландић: АНЕЛИС, СНОВИЂЕЊЕ ПО ДНЕВНИКУ АНЕ ФРАНК
Представа је мултимедијалног типа, настала као адаптација романа Дневник Ане Франк. Представа се бави приказивањем стања проузрокованог изолованошћу и убрзаним сазревањем јунакиње, а све време су присутни: страх, стрепња, љубав, глад, немаштина, хипертрофија чула... У кореодрамској представи преплиће се више женрова а доминантни је експресија у глумачком изразу и покрету.
Ова представа, по уметничком предлошку може да припада и групацији Литература и поезија.
Посебно ми је жао што у програм нису моглу да уђу изузетно квалитетно урађене монодраме младих: Душана Матејића, ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА, Аните Стојадиновић, БОГ ДА ПРОСТИ, Александара Ристановића, СУДНИЦА, Вање Дујовић, СЈАЈНА ДЕЛА ПРОПАСТИ НЕ МОГУ.
ПРОГРАМ „ДИЈАСПОРА“; представе наших уметника које су створене у дијаспори. Овој групацији припадају монодраме:
Драгана Варагић: ОДБРАНА ГОСПОЂЕ КЛИТО МЕСТРЕС.
У монодрами се преплићу митски и стварни свет, кроз дијалог глумице са сцене и виртуалне глумице са екрана. Представа је креирана као пресек дводимензионалног и тродимензионалног света где се прожимају фикција и реалност, прошлост и садашњост, са причом о помирењу и искупљењу, повезујући класични грчки мит са његовом данас могућом варијантом.
Ксенија Мартиновић: ДНЕВНИК СРПСКЕ ДОМАЋИЦЕ
Монодрама је рађена по мотивима истоименог романа Мирјане Бобић Мојсиловић. Глумачким средствима с којима прелази тзв. рампу, уметница увлачи публику у своје сновиђење представљајући стање и статус српске жене од детињства из Титовог периода, преко периода Милошевићевог режима, преживљавањем бомбардовања... Корестећи средства и светла позорнице јунакиња призива сећања разоткривајући своје тајне, делећи их са публиком.
Напомињем да обе представе по предлошку могу да се сврстају и у групацију Литература и поезија.
Њима се придружује и пантомима Лиље Фредиксон и Ане Станишић, ZiP iT.
(образложење у групацији Пантомима).
ПРОГРАМ „ПАНТОМИМА“
У програму пантомимских представа одабрано је пет занимљивих дела различитих идеја и естеских форми. Три иностране и две домаће.
Анас Абдул Самад (Ирак): ТИШИНА
Класична пантомимска представа са елементима источњачке културе. Тема представе је актуелни проблем са миграцијом. Поставља небројана питања: ко је следећи са проблемом, да ли остати и чекати боље дане или отићи у непознато? Са надом да је у својој домовини најбоље, уз суживот различитих народа и религија. У тишини, надати се и чекати боље.
Љиља Фредиксон и Ана Станишић (Шведска): ZiP iT
Представа је рађена комбиновањем технике мима и стрит денса у којој две пријатељице покушавају да се изборе са својим сличностима и разликама. Уметнице се испитују истражујући предрасуде и стандардне слике блиских односа између жена. Публика ће пратити њихов однос као што су: љубав, мржња, вређање, загрљаји, завођење, злостављање, са поруком - само реци...
КОТС театар: ОНЕМЕЛИ БУЊУЕЛ
Представа је рађена по Буњуеловој комичној трагедији Хамлет. То је надреалистички комад, парадоксалан и непредвидљив. Хамлет је позив машти или како је то боље речено у манифесту надреализма: „Надреализам – базира се на израђавању маште преведене из снова.“ Представа, са пантомимом, покретом и ефекасним маскама уз сагласје модерне музике ствара маштовито сновиђење.
Ивана Кораксић: КОНЗУМИРАМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ
Пантомимска представа која користећи комбинацију технике кловна и концептуалне уметности, критикује конзумеризам и потрошачко друштво. Почиње од вербалног дела, преко пантомимског позоришта, а затим се драматургија представе развија ка концептуалном театру у блиском контакту са публиком.
Овом избору, од представа које нису могле да уђу у програм Фестивала, могла су да се придодају још, најмање три програма.
ПРОГРАМ „ИСТОРИЈА“
Представе које третирају ликове и дела из наше историје. Ево тих представа:
Јелена Иванишевић, ЈУНАК ЂЕВОЈКА, (О Василији Вукотић),
Здравко Малетић, НА ТАЉИГАМА У ВЕЧНОСТ (О војводи Петру Бојовићу),
Александар Дунић, МУДРИ И ЈУНАЧНИ ВОЈВОДА (О војводи Јанку Катићу).
ПРОГРАМ „ГОГОЉ“
Изузетне представе које су рађене по Гогољевом делу Дневник једног лудака, које су приредили млади уметници: Душан Матејић и Дејан Петошевић из Београда, Озрен Грабарић, из Загреба и Глоб театар из Тбилисија.
ПРОГРАМ „ИСПОВЕСТИ“
Представе рађене као приче о животу, из живота, или као аутобиографске приче: Моника Ромић: ЛОТО, Татјана Кецман: ИМАТИ И НЕМАТИ, Сања Крсмановић: О С(А)ВЕСТИ, Драгана Боснић: ГОСПОД ЈЕ ЖИВ, Јована Петронијевић: КОРАК ДО ПОЗИВА, Милица Недић: ТУГО БОШКЕ....
Треба напоменути да су међу пријавама биле и три моноопере и једна мондрама за децу.
Све наведено потврђује тезу наведену на почетку: понуда је била изузетна, одабир тежак. Међу пријављенима, као и међу одабранима налазе се они уметници који су Фестивалу потребни и они којима је Фестивал потреба. Међу првима су већ потврђени и афирмисани уметници, а у другој групацији су углавном млади, којима тек предстоји потврђивање на сцени. На крају, да закључим: надам се да ће Фестивал одвијати у племенетом надигравању и да ће представљати свечаност написане и изговорене речи, код монодрама, док ће нам уметници пантомиме пружити богатство различитости театра покрета.
Милован Здравковић
Трећег фестивалског дана је у просторијама ресторана "Стара царинарница" одржана већ дугогодишња традиционална шаховска симултанка велемајстора Алисом Марић са учесницима и гостима Фестивала. Поред већ сталник учесника попут глумца Томе Курузовића, драматурга Радомира Путника, диркетора фестивала Борислава Балаћа и председника фестивалског савета Предрага Милетића, ове године су нам се придружили и сценограф Народног позоришта Мираш Вуксановић, глумац Иван Перковић, као и његова екселенција, амбасадор Краљевине Шведске господин Јан Лундин. Од петнаест учесника, резултат је био четири ремија и једанаест поражених, односно у шаховској терминологији поена, тринаест према два за Алису Марић.
Трећег дана фестивала публика је као прву представу имала прилике да погледа "ДНЕВНИК СРПСКЕ ДОМАЋИЦЕ" у извођењу Ксеније Мартиновић и режији Фионе Сансон. Дело настало по роману Мирјане Бобић Мојсиловић говори о животу и одрастању у Југославији, о распаду државе, о пост-југословенским страховима и тежњама, и самоспознаји у тешким временима. Анђелка у представи тражи своје место под сунцем, и покушава да у свеопштем страху пронађе себе.
Друга представа трећег дана је била драмска представа са елементима пантомиме КОНЗУМИРАМ ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ Иване Кораксић. Изгубљени у жељи за поседовањем и куповином, упадамо у колотечину система који нас позива да наставимо још даље и још више, све док око нас не остану само кесе производа које смо куповали.
Трећа представа, ВАТРЕ Александре Маливук обрађује тематику великих и моћних жена у историји, пре свега Марија Магдалена, Антигона и Клинтемнестра, које свака у своје време остављају трајни ехо кроз време у неким другим великим именима, које једнако воле и мрзе кроз генерације.
За крај, а ван такмичарског програма, наступили су студенти Факултета уметности из Приштине ут класе Александра Ђинђића а у режији Миодрага Крчмарика. Кроз приказ кратких драмских елемената, подељених по темама, државама и периодима, млади глумци су нас провели кроз многе емоције, ставове и детаље заједничке историје.
Повење и захвалнице за учешће на фестивалу доделио је извршни продуцент фестивала Вук Милетић.
