СНОВИЂЕЊЕ
Невербална представа-пантомима према мотивима књига истраживача снова и симбола
Театар Мимарт Београд, Србија
Глумци / Учесници: МАРКО НЕКТАН, ЛИДИЈА АНТОНОВИЋ
Аутори пројекта: Марко Нектан и Лидија Антоновић
Кореограф: Марко Нектан
Ментор: Нела Антоновић
Инсталација: Анђелија Марковић
Костим и маске: Анђелија Марковић
Дизајн звука: Предраг Радованчевић
„Снови и стварност су две стране исте реалности“ Владета Јеротић
Ово је надреална прича о трагању за истином, где аутори пролазе кроз спирални лавиринт духовне вертикале. Интегрисане идеје, технике извођења и искуства два уметника доприноси загонетној атмосфери визија, које кроз слике постепено доводе до катарзе савременог човека. Скуп архетипова игре доприноси вештинама аутора/актера од ритуалног, преко Буто плеса, физичког театра до пантомиме.
Представа Сновиђење се одиграва на средини сцене где је у центру тубус са једним актером, док други осваја кружни простор, кружи око центра као време, као атом...
Црни тубус на сцени симболизује присуство одсуства, улазак у непознато, улазак у снове. Актерка својом вештом игром унутар тубуса мења његов облик, одакле вади симболе/реквизите. Симболични предмети долазе као визије из снова, који рефлектују стања уметника на путу разоткривања. Синергизам оба уметника на сцени ствара напетост ишчекивања очекиване појаве новог симбола, где актерка променом реквизите симболички мења атмосферу сцене, те игру партнера. Симболи су одраз четири вере, свести, миграција, ратова и страдања, супростављених самобитности, прихватања препрека у животу кроз појам жртве, али и рада на себи са вером за боље сутра. Теоријско-практичарски приступ доноси свежину извођења, где кроз могуће асоцијације публика интинуитивно бива увучена у сновиђења. Имајући у виду легенду о Пандориној кутији, овај пројекат истражује могућност за будућност, јер на крају остаје нада.
Ово је трансмедијална невербална представа, која ангажује сва ћула како актера, тако и публике, постављајући питања о путу савременог уметника и интуицији савременог стваралаштва.
МАРКО НЕКТАН (рођен 1985. у Панчеву, Србија) је извођач, плесач, кореограф ... Студирао је историју уметности и менаџмент у култури и медијима. Има 23 година плесне праксе кроз класични балет, савремени плес, јазз, плесна дворана, физички театар и butoh техника. Butoh као најважнију технику, практикује је последњих 10 година а усавршавао ју је с мајсторима: Yoshito Ohno, Katsura Kan, Hisako Horikawa, Adam Koan, Tebby Ramasike, Minako Seki, Yuko Kaseki, Natsuko Kono, Migui Mandalasara, Natsu Nakajima, Yukio Waguri. Био је део српске уметничке групе Corpus artisticum кроз коју је истраживао тело као предмет уметности, а развио је сопствени јединствени стил уметности. Радио је у многим групама и театрима, а тренутно води своје позориште "Нектан арт" и ради с Театром Мимарт. Радио је и наступао по Европи посебно у Немачкој, Швајцарској и Холандији, а један од најважнијих nastupa bio je na venecijanskom бијеналу и у сарадњи са VestAndPageom, дуетом. Креирао је око 200 оригиналних наступа.
ЛИДИЈА АНТОНОВИЋ је рођена 1984 у Београду. Дипломирала је на Академији уметности 2008. године, на катедри за фотографију у класи професора Милана Алексића. У оквиру мастер студија MAPA - Moving Academy for Performing art из Амстердама, усавршава се у области примене фотографије, те добија две дипломе: Light design & studio management (2009) i Projection of Icons (2010). Завршила семинар 3Д анимације на Burnemunt Универзитету, Велика Британија, код професорке Сузан Слоун у оквиру ЕУ пројекта програма Erasmus + 2016. Професионално искуство стиче у Агенцији ТАЊУГ као фоторепортер и редактор (2010/2011). Као професионални фотограф ради на фестивалима Битеф / Битеф Полифонија (2009/18) и Белеф (2006/2008), а фотограф/сарадник: СТАНИЦА - Сервис за савремени плес (2007/17), УБУС (2009/18), УНИЦЕФ, ЦЕДЕУМ, Ноћ музеја (2006/11), Театар Мимарт где је ангажована као фотографкиња, перформерка и видео артист. У оквиру ЕУ пројеката: програма Култура 2007/13, Млади у акцији 2013/14 и Erasmus + 2014/17, водила је радионице фотографије и видео анимације за младе уметнике у Србији, Великој Британији, Босни и Херцеговини и Италији. Излагала је до сада на 19 самосталних и 28 групних изложби фотографије у Београду и градовима Србије, од којих на 3 међународне изложбе у Будимпешти (Мађарска), Дортмунду (Немачка) и Харкову (Украјина). Била је кустоскиња/ауторка неколико изложби интердисциплинарне уметности покретних слика од којих се издваја »О3 зона-Дрвеће говори« у Галерији ОЗОН. Добитница је похвала и награда код нас и иностранству.
Сарађује са Театром Мимарт од 2005. Учествовала у многим уличним перформансима, соло перформансима и представама. Лидија Антоновић има статус слободног уметника УЛУПУДС-а од 2010. године.
