ПЕТАК, 14. ОКТОБАР 2022. У 20:00
Писац Данко Поповић
Режија и адаптација текста Егон Савин Сценограф и костимограф Весна Поповић Композитор Бора Дугић
Глумац Ненад Јездић
Продуцент Драгиша Ћургуз, Звездара театар
Суфлери Драгана Анђелковић и Горан Млaденовић Дизајнери светла Радован Самолов и Немања Цалић Дизајнери тона Никола Јововић и Стефан Анђелић Видео продукција Марко Вукотић
Аутор видео спота Стево Мандић
Дизајнер Александра Илић
О ПРЕДСТАВИ
Много година после 1914. и почетка Првог светског рата Милутин се у мислима враћа на дан када су звона звонила са свих страна и позивала људе у рат. Он, протагонист и приповедач присећа се болних тренутака који су обележили његов али и животе многих других. Он покушава да нађе одговоре на питања која су мучила српског сељака и домаћина. Овом необразованом али мудром и праведном сељаку је најважније у животу бринути о мајци, жени, имању; отхранити волове, напунити амбар и сачувати образ. Једноставним и емотивним реченицама Милутин доноси страшне слике рата, мери догађаје својим мерилима и указује не само бесмисленост рата у којем је победа остварена десетковањем војске и народа, жртвовањем омладине већ и о лаковерности народа који поведени идејом велике државе јужних Словена, остављају своје вољене борећи се и гинући за
„више” циљеве које ни сами себи не могу објаснити.
О АУТОРУ
Слободан Данко Поповић рођен је у Аранђеловцу 1928. године. Завршио је Правни факултет у Београду и од шездесетих година почео да објављује своја дела. Најчешћа тема његових прича и романа била је новија српска историја кроз страдања и надања малог човека. Написао је драму Карађорђева смрт, која је снимљена за ТВ Београд 1983. године, у режији Ђорђа Кадијевића. Написао је сценарија за неколико филмова, а најпознатији је онај за филм Хајдук из 1980. године, у режији Александра Петковића. Објавио је књиге приповедака Свечаности и Кукурек и кост, романе Господари, Официри, Чарапићи, Кућа Лукића и Конак у Крагујевцу... Објављивао је и књиге есеја попут Време лажи, Неспокоји, Четири ветра...
О ГЛУМЦУ
Ненад Јездић (Ваљево, 12. јул 1972) српски је позоришни, филмски и телевизијски глумац. У свом родном граду Ваљеву завршио је основну и средњу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Предрага Бајчетића. Члан позоришта Атеље 212 од 1998. године, а Југословенског драмског позоришта од 2020. године. Играо је у десетинама позоришних
представа, филмова и серија, од којих се издвајају Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић, Ујка Вања, Љубинко и Десанка, Турнеја, Смртоносна мотористика, Свети Георгије убива аждаху, Ожалошћена породица, Црни Груја и камен мудрости, Седам и по, Мртав ладан, Радио Милева, Камионџије, Сенке над Балканом, Корени, Рањени орао, Црни Груја. Добитник је десетина награда попут Годишње награде ЈДП, Стеријине награде, награде „Зоран Радмиловић“
„Ардалион“, „Миливоје Живановић“, „Зоранов брк“...