Пријављивање до 03.априла 2020. године.
Продужен рок за пријаве
Због ванредне ситуације са пандемијом вируса COVID-19 термин за пријаву на 45. Међународни фестивам монодраме и пантомиме је померен до 20. априла.
Услови учествовања:
- Максимално трајање представе је 60 минута, у обе категорије, монодраме и пантомиме.
- Термин пробе је највише 3 сата, на дан представе.
- Време намештања сценографије, између две представе, не би смело да траје више од 15 минута.
За учеснике Фестивала уврштене у селекцију, Фестивал обезбеђује:
-Хотелски смештај са два оброка дневно. Максималан број учесника за које Фестивал обезбеђује смештај и оброке је 3 за монодраму и 5 за пантомиму
-Накнаду за извођење представе
-Техничку и административну подршку;
- ПР;
- Превоз у локалу.
- Најбоља представа у категоријама монодраме и пантомиме по одлуци стручног жирија, биће награђена наградом у износу који ће бити накнадно одређен;
- Најбоља представа, по мишљењу жирија публике, биће награђена наградом у износу који ће бити накнадно одређен;
Пријаве слати мејлом на
(са назнаком: За Фестивал монодраме и пантомиме)
Пријава треба да сарджи следеће податке:
1. Тачан назив позоришта са контактима (или појединца који се пријављује),
2. Историја позоришта (или биографија појединца),
3. Каст листа свих аутора представе,
4. Синопсис представе,
5. Жанр и трајање представе,
6.Програм – каталог представе и 3 фотографије,
7. Тачан број учесника који долазе на Фестивал и њихове функције у извођењу представе,
8. Технички захтеви и карактеристике,
9. ДВД са снимком целе представе
Контакт:
Извршни продуцент:
Вук Милетић
Емаил:
Тел: +381 64 138 96 94
Поштовани уметници,
Хвала Вам на пријави за 45. Фестивал монодраме и пантомиме. Надам се да Вас ово саопштење проналази у добром здрављу!
Ситуација проузрокована епидемијом болести Цовид-19 је, нажалост, негативно утицала и на припрему овогодишњег Фестивала, на више начина. Пре свега, оно што је најважније, селектор Фестивала, глумац Народног позоришта Предраг Милетић није био у могућности да одгледа све представе које су биле у конкуренцији за званичну селекцију за овогодишњи Фестивал. Стога, сматрамо да би било дискриминишуће да објавимо селекцију у којој све представе нису имале истоветан третман.
Такође, препоруке Министарства здравља су такве, да је неизвесно да ли ће и када бити дозвољено извођење позоришних представа. У складу са тим, није могуће предвидети све потребне параметре, па самим тим и продукцијски припремити Фестивал, на професионалан и одговоран начин.
Узевши све речено у обзир, као и још неке параметре који негативно утичу на одржавање Фестивала, менаџмент Фестивала монодраме и пантомиме је донео следећу одлуку:
Овогодишњи, 45. по реду Фестивала монодраме и пантомиме, неће бити такмичарског карактера. Сви који су се пријавили за овогодишњи Фестивал су аутоматски у конкуренцији за наредно издање, 46. Фестивал монодраме и пантомиме, који ће се одржати 2021. године.
Ове године, Фестивал ће бити ревијалног карактера, и на њему ће учествовати победници из претходних година Фестивала, а термин одржавања Фестивала ће бити одређен у складу са препорукама и комплетном ситуацијом везаном за Цовид-19.
До следећег Фестивала, срдачан поздрав,
Фестивал монодраме и пантомиме се са тугом опрашта од дугогодишње председнице програмског савета фестивала, диригентом и професором Даринком Матић Маровић.
Њен допринос као тадашњег ректора Универзитета уметности је један од кључних елемената обнове фестивала 1995. године и за то јој је фестивал вечно захвалан у свим деценијама које су тек пред нама.
Слава јој!
17. СЕПТЕМБАР - ЧЕТВРТАК / Позориште лутака Пинокио, Булевар маршала Толбухина 1
20:00 - "Међуигре 0-24", Зијах Соколовић, Босна и Херцеговина
18. СЕПТЕМБАР - ПЕТАК / Позориште лутака Пинокио, Булевар маршала Толбухина 1
20:00 - Промоција књиге "Антологија биографске монодраме", приређивач Радомир Путник
19. СЕПТЕМБАР - СУБОТА / Позориште лутака Пинокио, Булевар маршала Толбухина 1
20:00 - "Лина, тврђа од камена", Весна Станковић, Србија
Ове године одржаће се, у ванредним условима због вируса ковид 19, Четрдесет пети Фестивал монодраме и пантомиме.
Фестивал је основан 1973. године, дакле пре 47 година, али је постојао прекид у његовом одржавању од 1993. до 1996. Идејни творац Фестивала био је изузетан позоришни зналац, Љубиша Ружић, тада на функцији заменика управника Народног позоришта у Београду, а у тиму стручњака који су подржали идеју и формирали естетску платформу фестивала били су угледни театарски ствараоци Огњенка Милићевић, Предраг Перовић, Живомир Јоковић, Ђорђе Радишић, Марко Тодоровић, Миленко Мисаиловић, Феликс Пашић, као и друштвено-политички радник Бранко Радивојевић. Већ прво фестивалско издање показало је да оваква смотра уметности једнога глумца била веома потребна, док је допуну монодрами пружала у нас релативно непозната дициплина – пантомима.
Током четрдесет четири протекле године, на фестивалским сценама наступили су најугледнији и најзначајнији уметници минулог доба, од легендарних глумаца - Љубе Тадића, Фабијана Шоваговића, Марије Кон, Милоша Жутића, Мире Бањац, Зијаха Соколовића, Маје Димитријевић, Светлане Бојковић, Милене Дравић, Драгана Николића, Љиљане Благојевић, Јосипа Пејаковића и Радета Шербеџије, до младих уметника који су на Фестивалу добили шансу и искористили је, као што су то учинили Весна Станковић, Марта Береш или Нада Шаргин, од наших глумаца; овде ваља споменути податак да су на Фестивалу наступили уметници са скоро свих континената, а да су златне колајне, одличја фестивала, било да их је додељивао стручни жири, било жири публике, увек одлазиле на праве адресе.
Такође, треба подсетити на податак да је уз Фестивал увек било додатних, пратећих активности, од сликарских изложби до ванредних представа, од издања нових позоришних књига до дружења са шахисткињом светске класе, Алисом Марић. Стварана су и негована позоришна пријатељства која трају деценијама, а сам Фестивал монодраме и пантомиме стекао је висок углед у породици сродних европских позоришних смотри.
Током минуле четири и по деценије, Фестивал је, као и наше друштво, пролазио и даље пролази кроз неизбежне промене. Али, мењајући се и прилагођавајући савременом тренутку, позоришном изразу и прихватајући нове естетике, Фестивал је остао исти у основној идеји: Фестивал подржава позориште једног глумца у истраживачком, стваралачком и уметничком трагању. У тако доследно поштованом концепту, Фестивал има неподељену подршку неколико генерација гледалаца.
Верујемо да ће Фестивал монодраме и пантомиме и даље бити један од ослонаца позоришне уметности и позоришног живота Србије. Очекујемо да ће, као и до сада, Фестивал бити место сусрета позоришних уметника са свих меридијана и да ће, кроз неколико година, прославити и свој златни јубилеј.
Данас је отворен 45. Фестивал монодраме и пантомиме! Уз најаву Биљане Ђуровић којом се објашњава да је овогодишњи фестивал нетакмичарског карактера, публика је уз поштовање специјалних мера присуствовала првој овогодишњој фестивалској представи. "Међуигре 0-24" у извођењу Зијаха Соколовића, једна духовита и емотивна лична исповест поставља разна питања, коментарише личне односе брачних парова, присећа се неколико драгоцених брачних ситуација, коментарише наш систем вредности и тренутног окружења.
Фотографије: Сања Вељковић
Уз симболичне звучне ефекте и скоро дечији подсмех нелогичностима, фрагменти наше најскривеније интиме се ређају један до другог, а са друге стране, мало духовите вулгарности целој причи даје један људски народни тон. Публика је Зијаха на његов захтев након реченице "Сад ми је време" испратила реченицом "Сад је касно".
Фотографије: Сања Вељковић
Сутра, другог фестивалског дана нас очекује промоција књиге "Антологија биографске монодраме" приређивача Радомира Путника, коју такође можете пратити на нашем званичном ЈуТјуб каналу.
Другог фестивалског дана, присуствовали смо промоцији књиге приређивача Радомира Путника "Антологија биографске монодраме". Вече је почело говором Марка Стојановића, председника Светске организације и доделом награде Нели Антоновић. Ивана Теодоровић Стојановић, маркетинг менаџер фестивала је била модератор промоције, и публици су се обратили др. Јелена Перић, Марија Ђајић, Иван Томашевић, Драгана Бошковић, Весна Станковић, Иван Перковић, Миладин Шеварлић и Зорица Симовић.
На крају се публици обратио и приређивач Радомир Путник, кога је публика поздравила скоро десетоминутним аплаузом. Фестивал монодраме и пантомиме са поносом честита свом дугогодишњем сараднику Радомиру Путнику на дугогодишњем изванредном научном раду и трајној јединственој театролошкој заоставштини.
Фотографије: Сања Вељковић
Трећег дана фестивала ћемо гледати представу "Лина, тврђа од камена" у извођењу Весне Станковић.
Представом "Лина, тврђа од камена" завршен је 45. Фестивал монодраме и пантомиме! Весна Станковић је публици приказала Лину као симбол женског принципа који невољу и несрећу трпи, насупрот њеној Милунки Савић, која се са проблемима бори и хвата се са њима у коштац. Улога Лине је још једном показала изузетне глумачке способности Весне Станковић, никада очигледније приказане него у сцени где публици приказује реакције на смрт свог детета. Али на крају, опет у стилу Весниних монодрама, остаје ведар тон и радосна мисао да ће на крају све бити како треба!
Фотографије: Сања Вељковић
Након представе, публика је имала прилику да са Весном Станковић разговара и подели утиске, и у пријатељској атмосфери закључи овогодишњи фестивал. До наредне године, Фестивал поздравља своје верне гледаоце и пратиоце!
Фотографије: Сања Вељковић
Фестивал монодраме и пантомиме се опрашта од Ивана Бекјарева, дугогодишњег селектора фестивала за монодраму и добитника златне колајне за монодраму "Шумски грађанин" у режији Александра Ђорђевића. Поносни смо и вечно захвални за огроман допринос у развоју и животу фестивала. Слава му и хвала!
Глумац и глумачки педагог Иван Бекјарев велики део својих позоришних послова посветио је Фестивалу монодраме и пантомиме, понајпре као глумац, а потом као дугогодишњи селектор за монодраму и уметнички директор.
Први пут је као глумац наступио у фестивалском пројекту „Одбрана Пере Тодоровића“ где је био адаптатор, редитељ и глумац, 1980. године на VIII фестивалу монодраме и пантомиме. Представа је била заснована на мемоарима новинара Пере Тодоровића и доносила је слику политичких прилика у Србији осамдесетих година 19. века, у време владавине краља Милана Обреновића. Представа је играна много пута, а снимљена је за Драмски програм Телевизије Београд и приказана исте године.
Други пут појавио се као глумац у представи „Шумски грађанин“ начињеној према приповеци Моме Димића. Сарадник на драматизацији писцу Димићу био је Иван Бекјарев, а режију је потписао Александар Ђорђевић. Улога неприлагођеног човека Бабија Пупушке донела је Ивану Бекјареву Златну колајну публике на XI фестивалу монодраме и пантомиме 1983. године.
Најзад, трећи пут као глумац монодрамиста појавио се у делу књижевника Видосава Стевановића „Вук други пут међу вуковцима“; сарадник-консултант глумцу и редитељу Ивану Бекјареву био је проф. др Бранивој Ђорђевић. Представа је изведена на XV фестивалу монодраме и пантомиме 1988. године.
Као што је познато, Фестивал монодраме и пантомиме био је угашен у периоду од 1993. до 1996. године; разлоге томе прекиду ваља тражити у свеопштој политичкој, друштвеној и економској ситуацији у Србији, као и у чињеници да је Сцена у Земуну Народног позоришта, где се иначе одржавао Фестивал, добила новог власника, чиме је ускраћен не само простор за извођење програма, већ и радни простор потребан за несметан рад служби Фестивала.
Група театарских ентузијаста покренула је 1996. године иницијативу да се Фестивал обнови. Тој групи су припадали Борислав Балаћ, Иван Бекјарев, Љиљана Благојевић, Ивица Клеменц и Радомир Путник. Тадашње политичко руководство града Земуна прихватило је предлог за обнову Фестивала и именовало Ивана Бекјарева за селектора.
Иван Бекјарев обављао је функцију селектора за монодраму као и уметничког директора од 1996. до 2010. године. То су године пуног успона Фестивала, његове широке међунаредне афирмације, а на уметничком плану изоштравањем критеријума, с једне, и подршком младим глумцима да се опробају у тешкој сценској дисциплини, с друге стране.
Као уметнички директор, Иван Бекјарев дао је велики допринос одавању јавог признања истакнутим драмским уметницима поводом њихових јубилеја – Бранки Веселиновић, Ради Ђуричин и Предрагу Тасовцу. Самом Ивану Бекјареву Фестивал монодраме и пантомиме приредио је свечаност поводом обележавања 40 година уметничког рада 2004. године, не само пригодним признањем, већ и приликом да као лауреат отовори XXIX фестивал монодраме и пантомиме.
Дугогодишњи селекторски рад на одабирању монодрамских представа, код Ивана Бекјарева био је не само практичан посао гледања и оцењивања представа, већ га је подстакао на теоријско промишљање разноврсних питања и дилема које пред ствараоца – глумца, поставља играње монодраме. Отуда је имао потребу да разложно и аналитички испита све чиниоце који творе, утичу али и омогућавају истраживачки рад глумца на монодрами, па је као резултат његовог теоријског промишљања глуме настала мала студија „Есеј о монодрамисти“ која је награђена на конкурсу Културног центра Пожаревац у оквиру обележавања дана Миливоја Живановића 2008. године и објављена у зборнику посебних радова посвећених глумачкој уметности.
Захваљујући великој радној енергији, чврсто изграђеним критеријумима и јасно одређеном физиономијом Фестивала, земунска смотра монодрамских остварења имала је у делатности Ивана Бекјарева велики и значајан ослонац и остварила високе уметничке домете. Може се са сигурношћу закључити да је Иван Бекјарев у одређеном временском периоду дао Фестивалу монодраме и пантомиме огроман стваралачки допринос и тиме обележио његов уметнички садржај.
Радомир Путник
