"Ветар и заставе" - Никола Шурбановић

29.11 – 20.45

КУПОВИНА УЛАЗНИЦА

Pjaf Olga

Аутор: Дејан Стојиљковић
Редитељ: Милан Милосављевић
Продукција: Фаме Солутионс, Градско позориште Чачак
Сценографија/костимографија: Марина Меденица
Музика: Петра Петрович/ Сања Керкез, сопран

Овом представом Чачак, прва Престоница културе Србије обележила је 208 година од Боја на Љубићу, у ком је погинуо Танаско Рајић, један од најистакнутијих устаничких јунака, Карађорђев барјактар у првом устанку и устанички старешина у другом, Танаско Рајић, рођен 1756. године у селу Страгари подно Рудника, послужио је као инспирација познатом писцу Дејану Стојиљковићу да напише текст монодраме “Ветар и заставе“.

Бој на Љубићу најзначајнија је битка у Другом српском устанку. Танаскова јуначка погибија као да је дала снагу тадашњим српским борцима за слободу и на крају у овом боју извојевана је победа. Кад су Турци разбили српске редове, на брду је остао само Танаско чувајући топове. Са јатаганом у једној и кубуром у другој руци са непријатељм се борио до смрти, како би сачувао топове . Турци су Танаска исекли на комаде, а његову глава пренета је у манастир Вољавчу, где је сахрањена и ту и данас почива . То је подигло углед кнеза Милоша у народу и пробудило наду. У бројним списима стоји да Милош Обреновић никада није заборавио Танаска Рајића нити његов храбри чин.

Његова прича уједно је и прича његовог народа, јер није много јунака српске револуције доживело дубоку старост и још мало ко од њих је успео да учествује у скоро свим важнијим догађајима који су обележили овај значајан период српске историје. Рајић је у једном, проживео десет живота. И не само тамо - на крају тог живота он је, попут јунака грчких легенди и прича староставних, успео да буде награђен величанственом, јуначком смрћу која ће га - учинити бесмртним.

Форма монодраме, некако се чини врло погодном за приповедање легендарне историје Танаска Рајића, јер када се светла погасе а изговори последња реплика, глумац стоји сам и чека суд публике, баш као што је и Рајић остао сам на Љубићу да пркоси у свом судњем часу. На крају крајева, херој увек остаје сам и може да се ослони једино на себе док ветар историје дува у заставе обојене крвљу и славом.

Трејлер: