ПЛЕМЕНИТО НАДМЕТАЊЕ

У овогодишњој понуди појавио се велики број представа изузетно квалитатних са различитим идејама и естетским формама. У пријављеним представама доминирају идеје и теме које сам покушао да сврстам у следеће целине:

ЛИТЕРАТУРА И ПОЕЗИЈА - представе рађене на предлошку литературе и поезије.

У овој целини, прозна и поетска дела су инспирисала ауторе, потстакла их на креативност покренувши њихова уметничка бића. Посебним уметничким радњама ова књижевна дела преточена су у драмска дела – монодраме. Из ове групације квалтитетаних монодрама за програм Фестивала одабране су:

Ирфан Менсур:  ГЛУМАЦ, КАЖИ НЕШТО СМЕШНО
Представа је урађена на принципу обрачуна малог глумца са великим позориштем и обрнуто, великог глумца са малим позориштем. Драматруршки је обогаћује добар избор поезије  којим се илуструје емотивно стање глумца, а код публике се изазивају емпатије које воде у сету, хумор, узвишена осећања – снове испуњене емоцијама.

Небојша Миловановић: STАND DOWN
Мултимедијална представа, која за основу има приказ живота и дела уметника у комбинацији документарног казивања са одличном интерпретацијом  добро одабране поезије. Базирана је на изузетном глумачком изразу и побуђује снажне емоције код публике. У представи се користе осмишљене видео илустрације и квалитетна музичка подршка.

Ђорђе Кукуљица: ХРВАТСКИ БОГ НА МАРСУ
Представа је настала по мотивима из дела Мирослава Крлеже, драм У логору, приповетке Барака 5Б, песама Европа 1942 и Клаун. Тема представе је – промишљање интелектуалца, незадовољног ситуацијом на реалном свету, спремног  да прави  нови праведнији свет на неком новом месту, планети Марсу. Но, назив планете потиче из имена римског бога рата и то ствара посебну атмосферу која глумца усмерава на борбу уметничким средствима уз помоћ пријатеља који га кроз музику подржавају на хистрионском путу, подстичући публику да заједно нађу одговор у Крлежиној поетичности.

Александра Маливук: ВАТРЕ
Представа третира пет митских жена (Антигона, Марија Магдалена, Федра, Сафо, Клинтемнестра) са свим њиховим врлинама и манама. Оне су, на некој врсти узвишеног суда, иако су раније суђене и осуђиване, поново се преиспитују и боре за своју истину. Уметница врло успешно користи све елементе глумачког изражавања, враћајући нас у прошлост коју меша са садашњошћу. У представи су изузетно ефектно уконпоновани видео записи који богато илуструју уметничку изражајност.

Иван Перковић: ПЕСНИК ЗА ПЕСНИКЕ
Песничка монодрама инспирисана животом и делом песника Момчила Настасијевића. Филигранском вештином глумац води представу сублимирајући песников живот и песниково стваралаштво. Неизоставни печат овом путу даје приказ уметничким средствима стања у друштву које је несебично утицало на живот и дело песника, а представи дарује посебан садржај и дубину. Уметник је успео да мање познати мистериозни живот великог песника приближи данашњем гледаоцу: љубав, рат, стваралаштво, породица, губици, преокрети...
Нажалост, углавном, због ограничених средстава, у ову групацију нису могле да уђу, такође, изузетно квалитетне представе: Николе Ракочевића, ЛАУРА, МОЛИМ ТЕ, Весне Томинац Матачић, ЈА КОЈА ИМАМ НЕВИНИЈЕ РУКЕ, из Хрватске.

ПРОГРАМ „МЛАДИ“; овом сегменту припадају представе младих уметника које су углавном истраживачког карактера, рађене у оквиру одбране мастер радова на глумачким Академијама. А то су:

Милена Живановић: ЕДИТ ПЈАФ
Модерна представа која користећи савремене артистичке моделе (глума, музика, покрет, мимика, циркуске вештине..) публику води кроз богат и контроверзни живот велике Едит Пјаф. Тим младих уметника (драматрушкиња, редитељка, композитор и музички извођач) омогућили су да уметница – извођач, искаже све своје глумачке и певачке способности.

Катарина Орландић: АНЕЛИС, СНОВИЂЕЊЕ ПО ДНЕВНИКУ АНЕ ФРАНК
Представа је мултимедијалног типа, настала као адаптација романа Дневник Ане Франк.  Представа се бави приказивањем  стања проузрокованог изолованошћу и убрзаним сазревањем јунакиње, а све време су присутни: страх, стрепња, љубав, глад, немаштина, хипертрофија чула... У кореодрамској представи преплиће се више женрова а доминантни је експресија у глумачком изразу и покрету.
Ова представа, по уметничком предлошку може да припада и групацији Литература и поезија.
Посебно ми је жао што у програм нису моглу да уђу изузетно квалитетно урађене монодраме младих: Душана Матејића, ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА, Аните Стојадиновић, БОГ ДА ПРОСТИ, Александара Ристановића, СУДНИЦА, Вање Дујовић, СЈАЈНА ДЕЛА ПРОПАСТИ НЕ МОГУ.

ПРОГРАМ „ДИЈАСПОРА“;  представе наших уметника које су створене у дијаспори. Овој групацији припадају монодраме:

Драгана Варагић: ОДБРАНА ГОСПОЂЕ КЛИТО МЕСТРЕС.
У монодрами се преплићу митски и стварни свет, кроз дијалог глумице са сцене и виртуалне глумице са екрана. Представа је креирана као пресек дводимензионалног и тродимензионалног света где се прожимају фикција и реалност, прошлост и садашњост, са причом о помирењу и искупљењу, повезујући класични грчки мит са његовом данас могућом варијантом.

Ксенија Мартиновић: ДНЕВНИК СРПСКЕ ДОМАЋИЦЕ
Монодрама је рађена по мотивима истоименог романа Мирјане Бобић Мојсиловић. Глумачким средствима с којима прелази тзв. рампу, уметница увлачи публику у своје сновиђење представљајући стање и статус српске жене од детињства из Титовог периода, преко периода Милошевићевог режима, преживљавањем бомбардовања... Корестећи средства и светла позорнице јунакиња призива сећања разоткривајући своје тајне, делећи их са публиком.
          Напомињем да обе представе по предлошку могу да се сврстају и у групацију Литература и поезија.
          Њима се придружује и пантомима Лиље Фредиксон и Ане Станишић, ZiP iT.  
(образложење у групацији Пантомима).

ПРОГРАМ „ПАНТОМИМА“
У програму пантомимских представа одабрано је пет занимљивих дела различитих идеја и естеских форми. Три иностране и две домаће.

Анас Абдул Самад (Ирак): ТИШИНА
Класична пантомимска представа са елементима источњачке културе. Тема представе је актуелни проблем са миграцијом. Поставља небројана питања: ко је следећи са проблемом, да ли остати и чекати боље дане или отићи у непознато? Са надом да је у својој домовини најбоље, уз суживот различитих народа и религија. У тишини, надати се и чекати боље.

Љиља Фредиксон и Ана Станишић (Шведска): ZiP iT
Представа је рађена комбиновањем технике мима и стрит денса у којој две пријатељице покушавају да се изборе са својим сличностима и разликама. Уметнице се испитују истражујући предрасуде и стандардне слике блиских односа између жена. Публика ће пратити њихов однос као што су: љубав, мржња, вређање, загрљаји, завођење, злостављање, са поруком - само реци...

КОТС театар: ОНЕМЕЛИ  БУЊУЕЛ
Представа је рађена по Буњуеловој комичној трагедији Хамлет. То је надреалистички комад, парадоксалан и непредвидљив. Хамлет је позив машти или како је то боље речено у манифесту надреализма: „Надреализам – базира се на израђавању маште преведене из снова.“ Представа, са пантомимом, покретом и ефекасним маскама уз сагласје модерне музике ствара маштовито сновиђење.

Ивана Кораксић: КОНЗУМИРАМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ
Пантомимска представа која користећи комбинацију технике кловна и концептуалне уметности, критикује конзумеризам и потрошачко друштво. Почиње од вербалног дела, преко пантомимског позоришта, а затим се драматургија представе развија ка концептуалном театру у блиском контакту са публиком.
Овом избору, од представа које нису могле да уђу у програм Фестивала, могла су да се придодају још, најмање три програма.

ПРОГРАМ „ИСТОРИЈА“
Представе које третирају ликове и дела из наше историје. Ево тих представа:

Јелена Иванишевић, ЈУНАК ЂЕВОЈКА, (О Василији Вукотић),
Здравко Малетић, НА ТАЉИГАМА У ВЕЧНОСТ (О војводи Петру Бојовићу),
Александар Дунић, МУДРИ И ЈУНАЧНИ ВОЈВОДА (О војводи Јанку Катићу).

ПРОГРАМ „ГОГОЉ“
Изузетне представе које су рађене по Гогољевом делу Дневник једног лудака, које су приредили млади уметници: Душан Матејић и Дејан Петошевић из Београда, Озрен Грабарић, из Загреба и Глоб театар из Тбилисија.

ПРОГРАМ „ИСПОВЕСТИ“
Представе рађене као приче о животу, из живота, или као аутобиографске приче: Моника Ромић: ЛОТО, Татјана Кецман: ИМАТИ И НЕМАТИ, Сања Крсмановић: О С(А)ВЕСТИ, Драгана Боснић: ГОСПОД ЈЕ ЖИВ, Јована Петронијевић: КОРАК ДО ПОЗИВА, Милица Недић: ТУГО БОШКЕ....

Треба напоменути да су међу пријавама биле и три моноопере и једна мондрама за децу.
Све наведено потврђује тезу наведену на почетку: понуда је била изузетна, одабир тежак. Међу пријављенима, као и међу одабранима налазе се они уметници који су Фестивалу потребни и они којима је Фестивал  потреба. Међу првима су већ потврђени и афирмисани уметници, а у другој групацији су  углавном млади, којима тек предстоји потврђивање на сцени. На крају, да закључим: надам се да ће Фестивал одвијати у племенетом надигравању и да ће представљати свечаност написане и изговорене речи, код монодрама, док ће нам уметници пантомиме   пружити богатство различитости театра покрета.

Милован Здравковић