Pređi na sadržaj

Изаберите ваш језик

Ја се зовем Лидија Дедуш

Миљка Брђанин

Представа/монодрама „ја се зовем лидија дедуш“ настала по истоименом делу ауторке Лидије Дедуш, бави се, позоришним средствима, егзистенцијалним питањима жене. Колико је и да ли је уопште лик Лидија Дедуш налик на ауторку дела Лидију Дедуш?! Колико се од човековог идентитета налази у његовом имену и презимену?! Да ли лик Лидија Дедуш представља изузетак или је типизиран примерак савремене жене? Савремени начин живота утерује појединца у сајбер торове, креирајући сајбер душе које хоће све инстант (инстант знање/информације, инстант храну, секс, инстант бога, пилуле, живот па и смрт). Представа, третирајући општа места живљења савремене жене Лидије Дедуш, открива оно појединачно, јединствено што Лидију Дедуш раздваја од свих оних Лидија. Лидија о свом животу проговара транспарентно, а представа уочава разлику између транспарентности њеног живљења, истинитости истог, те изналази суптилност душе, читајући знакове ауторке, којим нас од општег у лику/писању доводи до појединачног у лику/писању. Није случајан избор да дело „ја се зовем лидија дедуш“ свој сценски приказ нађе у форми монодраме, где (једна) глумица Миљка Брђанин показује Лидијино живљење. Инсистирање на термину показује, указује одсуство било какве врсте моралисања, јер сви ми који постојимо данас и овде, требамо разумети једни друге и треба да чујемо и разумемо прикривени крик душе Лидије Дедуш као прикривени крик душа свих нас.