ЧЕТВРТАК, 13. ОКТОБАР 2022. У 21:30
Кореографија и извођење Исидора Станишић
Музика Дарја Јаношевић
Костим Јасмина Панић Самсара
Уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, Станице Сервиса за савремени плес, КЦ МКМ и Удружења грађана Горгоне, Оливера Кецојевић
О ПРЕДСТАВИ
“Afterlife party with Evergreen Eve” је савремена плесна представа у соло изведби саме ауторке, која се одвија у шатору за гајење биљака. Простор је лимитиран, услови за раст и развој су вештачки, средина је безбедна, циљ је трајање. Pinus longaEva је врста борова која се убраја у најдуговечније живе организме на планети. Наша Ева је зимзелена, украсна и вечно млада у настојању/настајању.
Брижљиво је себе узгајала и сачувала. Од свега. Има карактер пузавице. Ту је сукоб. И порекло. Подсећа на свог будућег аватара у дигиталном загробном животу. Можда и нема разлике, не знамо. Осећа се мирис убода четинарке, најежене и саме. У сопственом хтењу. Воли све што воле млади.
О АУТОРУ
Исидора Станишић je рођена је 14.8.1975. у Београду. Завршила је Балетску школу „Лујо Давичо“ у Београду, а потом се усавршавала у иностранству. Основне академске студије у пољу кореографије завршила је на Институту за уметничку игру у Београду. Ради као педагошкиња савремене игре у Балетској школи „Лујо Давичо“ и Битеф денс компанији. Ауторка је бројних представа савременог плесног израза попут комада
Лимени добош, (Народно позориште), Валцери, Организација рада (КПГТ), Лифт, Параноја шик, Простор за револуцију (Битеф театар), Сан летње ноћи (Центар за културу Тиват и Битеф театар), Голи (Ужичко народно позориште) и многих других. Добитница је многих награда за извођачки и кореографски допринос, попут лауреата Фестивала кореографских минијатура, вишеструки је добитник Парлићеве награде, као и Специјалне награде за иновативност за кореографију представе Град, Златне значке КПЗ Србије... 2021. године за представу “Afterlife party with Evergreen Eve” у сопственом извођењу, добила је 3 награде на интернационалном фестивалу БашТеатар: Гранд при за најбољу представу, награду за режију, као и награду за визуелни идентитет.
ЧЕТВРТАК, 13. ОКТОБАР 2022. У 20:00
Текст, режија и глума Ивана Ђове Жупа
Продукција Позориште Мали принц / ЦЗК Омиш
О ПРЕДСТАВИ
Монодрама „Ја сам дама..“ настала је помоћу друштвених мрежа и преточила се у озбиљну позоришну представу. Записи су скидани са фејсбук профила ауторке Мери Баук. Она говори о положају жене и мерљивој количини нежности, рањивости и снаге једне савремене жене, она скида многе неморалне маске које као императиви одређују људски живот, тако се проблематизирају многи архетипови; улога мајке и мајчинства, улога пословне жене, улога нечег потрошеног и неважно заборављеног као што је живот једне домаћице. Цели свет се претвара у шарени бљештави циркус, а улоге можемо бирати сами у својој машти или на фејсбуку. Комад је испричан кроз плашт финог сарказма и бритке црнохуморне комедије.
О АУТОРУ
Ивана Ђове Жупа, Сплит (1981.) је остварила значајан број позоришних улога у земљи и иностранству. Учествовала је на бројним стручним радионицама, у телевизијским и позоришним пројектима.
Од најранијег детињства у вези са „даскама које живот значе“.
Од 2003.-2007.чланица ХНК-а у Мостару а од 2006. чланица Хрватског друштва драмских умјетника.
Водитељка је дечјег позоришта Харлекин при ЦЗК Омиш,
где већ 7. сезону води школу глуме за децу. Ради друштвено ангажоване пројекте као што је представа „Само реци Не“ која проблематизује коришћење наркотика и алкохола међу младима. За свој рад награђена је Особном наградом Града Омиша.
ПЕТАК, 14. ОКТОБАР 2022. У 20:00
Писац Данко Поповић
Режија и адаптација текста Егон Савин Сценограф и костимограф Весна Поповић Композитор Бора Дугић
Глумац Ненад Јездић
Продуцент Драгиша Ћургуз, Звездара театар
Суфлери Драгана Анђелковић и Горан Млaденовић Дизајнери светла Радован Самолов и Немања Цалић Дизајнери тона Никола Јововић и Стефан Анђелић Видео продукција Марко Вукотић
Аутор видео спота Стево Мандић
Дизајнер Александра Илић
О ПРЕДСТАВИ
Много година после 1914. и почетка Првог светског рата Милутин се у мислима враћа на дан када су звона звонила са свих страна и позивала људе у рат. Он, протагонист и приповедач присећа се болних тренутака који су обележили његов али и животе многих других. Он покушава да нађе одговоре на питања која су мучила српског сељака и домаћина.
Овом необразованом али мудром и праведном сељаку је најважније у животу бринути о мајци, жени, имању; отхранити волове, напунити амбар и сачувати образ. Једноставним и емотивним реченицама Милутин доноси страшне слике рата, мери догађаје својим мерилима и указује не само бесмисленост рата у којем је победа остварена десетковањем војске и народа, жртвовањем омладине већ и о лаковерности народа који поведени идејом велике државе јужних Словена, остављају своје вољене борећи се и гинући за
„више” циљеве које ни сами себи не могу објаснити.
О АУТОРУ
Слободан Данко Поповић рођен је у Аранђеловцу 1928. године. Завршио је Правни факултет у Београду и од шездесетих година почео да објављује своја дела. Најчешћа тема његових прича и романа била је новија српска историја кроз страдања и надања малог човека. Написао је драму Карађорђева смрт, која је снимљена за ТВ Београд 1983. године, у режији Ђорђа Кадијевића. Написао је сценарија за неколико филмова, а најпознатији је онај за филм Хајдук из 1980. године, у режији Александра Петковића. Објавио је књиге приповедака Свечаности и Кукурек и кост, романе Господари, Официри, Чарапићи, Кућа Лукића и Конак у Крагујевцу... Објављивао је и књиге есеја попут Време лажи, Неспокоји, Четири ветра...
О ГЛУМЦУ
Ненад Јездић (Ваљево, 12. јул 1972) српски је позоришни, филмски и телевизијски глумац. У свом родном граду Ваљеву завршио је основну и средњу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Предрага Бајчетића. Члан позоришта Атеље 212 од 1998. године, а Југословенског драмског позоришта од 2020. године. Играо је у десетинама позоришних
представа, филмова и серија, од којих се издвајају Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић, Ујка Вања, Љубинко и Десанка, Турнеја, Смртоносна мотористика, Свети Георгије убива аждаху, Ожалошћена породица, Црни Груја и камен мудрости, Седам и по, Мртав ладан, Радио Милева, Камионџије, Сенке над Балканом, Корени, Рањени орао, Црни Груја. Добитник је десетина награда попут Годишње награде ЈДП, Стеријине награде, награде „Зоран Радмиловић“
„Ардалион“, „Миливоје Живановић“, „Зоранов брк“...
СРЕДА, 12. ОКТОБАР 2022. У 20:00
Текст Милкица Милетић
Режија и драматизација Наташа Радуловић
Глумица Вања Милачић Музика Ана Крстајић Костим Марта Чкоњевић Сценографија Маја Лукић
Инспицијент Сања Угринић Мимица
Дизајн Ана Крбањевић
Продуцент Братислав Јанковић
Извршни продуцент Марко Чкоњевић
О ПРЕДСТАВИ
Инспирисана слојевитом личношћу ове знамените Српкиње, њеним емотивним и уметничким недоумицама, положајем уметника у тадашњој Србији и ондашњим политичким превирањима, Милкица Милетић, књижевница из Чачка оживела је лик Надежде Петровић, најзначајније српске сликарке с краја IXX и почетком XX века, која је својом уметношћу обележила и европску ликовну сцену, и била авангардна личност свог времена и хероина Првог светског рата, у свом тексту
„Ненаписана писма“, који је за сцену адаптирала и режирала Наташа Радуловић.
„Ненаписана писма“ као редовно гостовање налази се на репертоару сцене “Раша Плаовић” Народног Позоришта у Београду.
О ИЗВОЂАЧУ
Вања Милачић је рођена 24. априла 1977. године у Подгорици. Још као мала, Вања је ишла на часове глуме, балета и клавира. Глуму је завршила на факултету драмских уметности на Цетињу, у класи професора Бранислава Мићуновића представом Dies Irae. Са двадесет и две године, преселила се у Београд, где је наставила своју глумачку каријеру.
Бавила се синхронизацијом анимираних филмова и серија за студије Блу хаус, Ливада Београд, Моби, Голд диги нет и Вочаут. Играла је у великом броју представа широм земље и региона од којих се издвајају Љубав вера нада, Електра, Три мускетара, Кокошка, Горски вјенац, Женидба краља Вукашина, Дом Бернарда Албе, Гледање, Успаванка за Вука ничијег, Зли дуси, Брод плови за Београд итд. Добитница је награде „Вељко Маричић“ за најбољу женску улогу за представу Малограђани, добитник је награде публике на Југословенском фестивалу у Ужицу, два пута је нграђена на Дечјем фестивалу у Котору, а за улогу у Горском вјенцу.
О ПОЗОРИШТУ
Од укидања Народног градског позоришта Чачак (1946 – 1956), смештеног у тадашњем хотелу „Крен“, а данас познатом по називу хотел „Београд“ град Чачак поново добија своје градско позориште. Седмог октобра 2018. године премијером прве професионалне представе „Триптих о радницима“ у режији Југа Ђорђевића, након више од шездесет година, почиње да ради Градско позориште Чачак.
Као тренутно најмлађа и шеста по реду институција културе у граду, Градско позориште Чачак званично је основано 25. децембра 2018. године. Идеју о поновном отварању градског театра, са неколицином сарадника у марту 2018. године покреће тренутни директор позоришта Братислав Јанковић. Позориште у априлу 2019. године приступа у „Заједницу професионалних позоришта Србије“ и постаје шеснаести члан ове заједнице.
Градско позориште Чачак има за циљ да се у будућности профилише као модеран театар заснован на савременим тенденцијама у позоришту.
УТОРАК, 11. ОКТОБАР 2022. У 20:20
Текст, режија и глума Марија Меденица
Сараднице на тексту и режији Дивна Стојанов и Маја Гргић
Композиторка Ирена Поповић Драговић Сарадница у костимографији Марина Сремац Дизајнер звука Давид Светлик
Дизајнер светла Игор Љубић
Сарадник на сценском покрету Игор Грекса
Дизајнерка плаката Милица Ракоњац
Сарадник на изради видео-материјала Срђан Радаковић
О ПРЕДСТАВИ
“Неодустајање” је прича о глумици која се у моменту доделе награде суочава са дилемом да ли треба да прихати признање или да се коначно обрачуна са ситсемом против ког се борила током своје каријере. У тренутку церемоније изнова проживљава све професионалне и животне ситуације које су претходиле овом тријумфу. Ово је прича о жени у савремном свету и изазовима које собом носе амбиција, партнерство, мајчинство, а највише сопствене несигурности и страхови.
Пројекат је реализован уз подршку Академије уметности у Новом Саду, Српског народног позоришта, Савеза драмских уметника Војводине и Градске управе за културу - Град Нови Сад
О АУТОРУ
Марија Меденица, рођена у Београду 23. јула 1981, након завршене Гимназије у Обреновцу и три године студија на групи за Српску књижевност и језик на Филолошком факултету у Београду, уписала је глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бориса Исаковића, а од маја 2008. је запослена у Српском народном позоришту, али је играла и у представама других позоришта, као и на филму. Петнеаст година је водила драмски студио „Ћоше“ у Обреновцу, где се, осим педагошким радом, бавила и режијом. Докторирала на Академији уметности у Новом Саду 2022.године.
УТОРАК, 11. ОКТОБАР 2022. У 21:50
О ПРЕДСТАВИ
Блид окупља рибе кловнове са дна мора магичном ципелом која постаје његов саучесник у превазилажењу нереда у свету. Магична ципела не успева да усмери Блида из његових лудорија у шетњу правом линијом, на „прави пут“. Да ли ће моћи да настави свој луди веома кловновски живот или ће бити осуђен на озбиљан живот без магије?
О АУТОРУ
Абдерахмен Шериф (драматург и перформер) рођен је 1995. године у Махдији, у Тунису, а дипломирао је на Вишем институту за драмску уметност у Тунису 2019. године.
Почетком 2020. године основао је Уједињено позориште, продукцијску кућу за истраживање и стваралаштво у сценским уметностима. Он је позоришни и сценски редитељ, глумац и драмски писац.
О ПОЗОРИШТУ
Уједињено позориште је основао Абдерахмен Шериф у новембру 2020. са циљем оригиналне драмске продукције која укључује појединце кроз радионице у вези са актуелним продукцијским темама. У сеоским позориштима дефинишемо простор за драмске догађаје где је комуникација основа културног наслеђа. Позивамо гледаоце да учествују у драматичним догађајима и тако замењују информације комуникацијом која успоставља социјални дијалог који сада недостаје. Позоришне програме заједно режирају Абдерахмен Шериф и Садок Аидани Уједињено позориште је основао Абдерахмен Шериф у новембру 2020. са циљем оригиналне драмске продукције која укључује појединце кроз радионице у вези са актуелним продукцијским темама.
У сеоским позориштима дефинишемо простор за драмске догађаје где је комуникација основа културног наслеђа. Позивамо гледаоце да учествују у драматичним догађајима и тако замењују информације комуникацијом која успоставља социјални дијалог који сада недостаје. Позоришне програме заједно режирају Абдерахмен Шериф и Садок Аидани
СРЕДА, 12. ОКТОБАР 2022. У 21:30
Режија: Александра Аризановић
Извођачи: Александра Аризановић и Јелица Аризановић
Музика: „Гора" - Јулија Петковић, „Врпца" – Немања Антонијевић
Продукција: Удружење балетских уметника Србије
О ПРЕДСТАВИ
Врпца, која води од њеног до мог пупка, пресечена је још пре четврт века. Од тада смо често много даље од тих 50цм, који нас везиваше док смо још биле једно. Она ме је донела на овај свет. Могла бих да јој га улепшам. Немам хитнијег посла од тог да њој поклоним љубав. Желим да јој будем близу. Врпца, која води од моје креативне душе до њене душе жељне израза - ствара се сада, овом представом.
О АУТОРУ
Што се тиче Александре Аризановић као уметнице, у кратким цртама је можда довољно рећи да јемастерирала глуму на АУНС у класи проф. Бориса Исаковића. Тренутно највише игра у "Краљевачком позоришту", а поред глуме се бави и плесом и кореографијом. Овогодишња је добитница Стеријине награде за најбољу младу глумицу.
