Четртак 25. јуни 2015. у 22,30
Позориште лутака Пинокио, Гоце Делчева 1.
Сол Сарфати - Ана Маљевић
Играч - Предраг Ракић/Војислав Томић
Редитељ - Ивана Војт
Сценограф - Немања Петровић
Костимограф - Јелена Симовић
Кореограф - Ана Маљевић
Музика - Зоран Дашић
Сликар дизајнер - Сандра Урошевић
Организатор - Марија Батиница
Суфлер - Горан Младеновић
Продукција: Monte Royal Pictures
2015.година
О ПРЕДСТАВИ
Представа „Кобне лажи Сол Сарфати“ је прича о спремности на жртву која води до испуњена животног сна - певачке популарности. Сол Сарфати је та која сама себи утире пут до славе, путујући са једне тезге на другу, грабећи сваку прилику да дође до контакта који ће јој обезбедити бољу позицију, до новца којим ће платити спот, до слободе да се оствари, да постане естрадна звезда. На путу између два воза, Сол застаје да нам се представи, у пуној величини, негде између сна и јаве, где она и обитава.
Ана Маљевић
Ана Маљевић још као дете зрачила је уметничком надареношћу. Почела је са балетом и у 14 години одлази у Француску где и завршава средњу и вишу балетску школу "Росселла Хигхтоwер" у Кану (1993-1997). После тога студира и дипломира глуму на Факултету Драмских Уметности у Београду (1997-2001). Соло певање изучава паралелно са глумом. Комплетан је и свестран уметник, блиставог потенцијала. Чека праву шансу за велико остварење.
На Универзитету Уметности 2001. године у Београду уписује специјалистичке студије за мјузикл, након којих је остварила улоге у ТВ серијама, филмовима и позориштима. Ана Маљевић жена сназног духа и темперамента која уједно одише мирноћом и ревношћу. Окушала се и као мајстор сценског покрета, и кореограф, а иза себе има и више стотина сати насинхронизације цртаних филмова.
Четртак 25. јуни 2015. Позориште лутака Пинокио
Субота 27. јуни 2015. у 22,00
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
МОЈ ЖИВОТ- ПРИЧА О ИСИДОРИ ДАНКАН
Позориште Бошко Буха
Драматизација биографије Исидоре Данкан : Јелена Палигорић
Режија и кореографија: Анка Гаћеша
Музика: Александар Локнер
Костим: Јелена Стокућа
Играју:
Анка Гаћеша
Иван михаиловић
Стојан Ђорђевић
Немања Стаматовић
Страхиња Блажић
Трагична животна прича Исидоре Данкан обележена је пре свега љубављу и страшћу. Сврха њеног постојања била је трагање за срећом и слободом. Никада није волела да прави компромисе, а када је то радила бивала би несрећна. Плес у њен живот долази природно, без намере да икад оде. Он је неодвојив део њеног бића. Главни кавлеитет Исидоре Данкан није био њен плес, а ни њена лепота, него то што је она имала ту необуздану енергију којом је успевала да опчини масу. То би се у савременом свету, када звезде ничу свако мало, звало онај чувени „икс“ фактор“. Са друге стране, Исидора Данкан утемељила је савремену игру, била реформатор, презирала канон белог балета, костиме и пачке. Њен бунт је основа њене уметности.
Ово је представа о свему томе. Понајвише о страсти и бунтовништву. И вртоглавој вечној заљубљености у уметност.
Субота 27. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Недеља 28. јуни 2015. у 21,00
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
Драматизација: Биљана Ђуровић
(Сачињено од писама Надежде Петровић, одломака из романа „Боје и барут“ Олгице Цице и избора поезије Растка Петровића и Љубомира Симовића)
Режија Божидар Ђуровић
Сценографија и костим – Марина Вукасовић Меденица
Музика – Светислав Божић
Дизајн звука – Зоран Јерковић
Графички дизајн – Зоран Блажина
О ПРЕДСТАВИ
Радња монодраме „Надежда Петровић“ се догадја последњег дана живота ове велике сликарке и добровољне болничарке, у соби Ваљевске болнице 3. априла 1915.године,у времену када Србијом харају ратни вихор и епидемија пегавог тифуса. Упркос потпуној изнемоглости од епидемије,која је није мимоишла,ова знаменита,храбра,родољубива и човекољубива жена до последњег тренутка – преиспитује (не)моћ уметности у рату,размишљајући о „чуду живота и смрти“ – безуспешно покушавајући да се придигне и врати рањеницима и болесницима.
Биљана Ђуровић је рођена 24.09.1976. У Аранђеловцу. Завршила је Академију уметности у Новом Саду у класи проф. Петра Банићевића. Играла је како на позоришним сценама широм Србије, тако и на сценама Народног позоришта, Звездара театра, позоришта „Славија“ у Београду, у представама Виде Огњеновић, Душана Ковачевића, Јиржија Менцла... Поред рада у позоришту и на телевизији, у Драмском програму Радио Београда је остварила преко стотину великих, главних и насловних улога.
За свој уметнички рад вишеструко је награђивана. Носилац је годишње награде „Витомир Богић“ Драмског програма Радио Београда за радиофонију.
За улогу Каролине Нојбер у истоименој представи Небојше Ромчевића у режији Милоша Јагодића, Позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ у Зајечару, четвороструко је награђена,а за улогу Надежде Петровић у истоименој монодрами, режија Божидар Ђуровић,у продукцији Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну, на Петом међународном фестивалу Нове европске театарске акције – НЕТА у Враци, Бугарска и на 12.
Међународном фестивалу монодраме „АЛБАМОНО 2015“ у Корчи, Албанија добила је награде за најбољу женску улогу. На прошлогодишњем позоришном фестивалу „Златни витез“ у Москви ,за исту улогу, припало јој је признање Златна диплома – Златни витез. Поред уметничког бави се и педагошким радом. Доцент је на Академији лепих уметности у Београду и Универзитету Синергија у Бијељини где предаје Сценски говор и Културу говора.
Недеља 28. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Понедељак 22. јуни 2015. У 19,30
Земунски кеј
„Буђење фестивала“ представља посебну манифестацију којом се на јединствен и другачији начин обележава јубилеј Фестивала монодраме и пантомиме. Буђење фестивала је културно уметничко дешавање које кроз музички перформанс позива случајне пролазнике да постану део велике уметничке поворке. Велики број учесника, обучених у бело изводи композицију Буђење фестивала, у пратњи музичког ансамбла и хора.
Сви заједно карневалски пролазе Земунским кејом, а уз њих су и други сценски уметници, фестивалске заставе, пантомичари, аниматори и други који уз музику, глуму и интеракцију позивају случајне посматраче да им се придруже у обележавању овогодишњег јубилеја фестивала. Солиста Јована Чуровић на челу колоне носи пламен уметности којим се „буди“ овогодишњи јубиларни 40. Фестивал.
„Буђење фестивала“ је пројекат који је осмислила организација „Културни елемент“ из Београда у режији Тадије Милетића.
Редитељ и композитор:
Тадија Милетић
Солиста:
Јована Чуровић
Музичари:
Ана Радоичић - Флаута
Стефан Манчић - Хармоника
Георгије Грбић - Тарабука
Ана Милановић - Виолина
Алекса Тарабановић - Гитара
Пантомимичари:
Милош Милић, Анђела Крвавац
Хористи:
Игор Андрић, Иван Плазачић - бас
Срђан Милетић - баритон
Марко Живковић, Иван Дебељак - тенор
Александра Јовановић, Невена Ђорђевић, Сара Стефановић - сопран
Јована Јовићевић - алт
Штуле:
Сања Радуловић
Носачи застава и лутака:
Илија Вишњић, Милош Дмитровић, Страхиња Чуровић, Душан Милутиновић, Душан Недељковић, Михајло Маринковић, Александар Петровић, Далибор Ранђеловић, Никола Катић, Сергије Андријевић, Славен Андријевић
Понедељак 22. јуни 2015. Земунски кеј
Четртак 25. јуни 2015. у 21,15
Позориште лутака Пинокио, Гоце Делчева 1.
УВОД
Пјеро – пантомима
Бебе – Пантомима
Дечак – Пантомима
Еманципација – Кловнови
Гитариста – Колвнови
Чистач – Кловнови
Контрабас – Кловнови
Оркестар – Кловнови
Господар маски - Пантомима
Учесници:
Саша Којчев – кловн-пантомимичар
Алекс Којчев - кловн-пантомимичар
Албен Којчева – асистент
Таин Пасков – техничка подршка
Четртак 25. јуни 2015. Позориште лутака Пинокио
Уторак, 23. јун у 19:30
КСЦ Пинки – Клуб „Фест“
Домагој Пинтарић загребачки је комичар који се стeнд-aп комедијом бави последњих осам година, а током којих је наступао у десетак земаља пред више од стотину хиљада гледаоца. Освојио је неколико међународних награда и признања. Освојио је прву награду жирија на фестивалу Лент у Марибору 2012. године, а 2014. године награду за најбољег клупског комичара на Stand-up Adria Awards у Скопљу.
Наступио је на свим регионалним стенд-ап комичарским фестивалима и имао самосталне наступе широм регије, а обишао је стотине градова с разним комичарским дружинама и колегама. Учествовао је у Енглеској на међународном комичарском фестивалу у Бату и у Лондону, а такође и у Швајцарској и Мађарској.
Водио је емисију „Под правим кутом“ на хрватској националној телевизији ДомаТВ, сарађивао је и наступао на бројним телевизијским пројектима у облику скечева, стенд-ап наступа или глумачких гостовања, а писао је и сатиричне текстове за портале попут News bar.
Комедијом је почео да се бави током студија словенских језика и књижевности на Филозофском факултету у Загребу од чега је одустао због све већих и захтевнијих обавеза, па се у потпуности посветио комедији у свим облицима, од скечева, стенд-ап наступа или рада на серијама и филмовима.
Уторак, 23. јун - стенд ап - ДОМАГОЈ ПИНТАРИЋ, ФИЛИП АНДРОНИК, ПЕЂА БАЈОВИЋ
Петак 26. јуни 2015.у 19,30
Позориште лутака Пинокио, Гоце Делчева 1.
КАБУЛ / КУЋЕВНА
Тони Кушнер
Редитељ: Жељко Ђукић
Игра: Душанка Стојановић Глид
О ПРЕДСТАВИ
Драма „Код куће – Кабул” састоји се из два дела. Први је монолог (изводи га Душанка Стојановић), а други део Жељко Ђукић је назвао хорском формом.
„Заборавили смо на хор који је био суштина позоришног извођења. Кушнер нас овим комадом враћа на тај период и указује на контрадикторни и парадоксални начин да монолог није монолог
него вишегласје. Подсећа нас и да у хору постоји нешто монолитно што смо изгубили, заборавили.Начин на који Кушнер постиже хорско јесте мешање различитих језика који се не преводе. Говори се француски, енглески, немачки, руски... Имате утисак да сви причају у исто време, да нико никога не разуме а, у суштини, преноси се позната емоција.“
Премијера изведена 30. октобра 2014. на сцени „Раша Плаовић”.
Душанка Стојановић Глид
Рођена 26. априла 1965. године у Београду. Дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Владимира Јевтовића. Стална чланица Народног позоришта од 1990. године
Улоге у актуелном репертоару Народног позоришта:
• Јелистина Вучић („Велика драма“)
• Госпођа Пеџ („Веселе жене виндзорске“)
• Соја („Госпођа министарка“)
• Кућевна („Код куће/Кабул“)
• Грофица Алмавива ("Фигарова женидба и развод")
• Дорина мајка ("Сексуалне неурозе наших родитеља")
• Варвара Петровна („Зли дуси“)
• Леди Брекнел („Важно је звати се Ернест“)
• Арсионоја (“Мизантроп”)
ПРЕДСТАВЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ (избор):
„Живот је сан“ – Стела
„Вишњик“ – Дуњаша
„Избирачица“ - Савета
„Сократов тестамент“ - Хелена, Ифигенија Танталовић
„Тројанке“ – Атина
„Ревизор“ - Марија Антоновна
„Сан летње ноћи“ – Вила...
ПРЕДСТАВЕ У ДРУГИМ ПОЗОРИШТИМА (избор):
„Буђење пролећа“ – Хана (Југословенско драмско позориште)
„Пер Гинт“ – Ингрид (Југословенско драмско позориште)
„Просјачка опера“ – Луси (Битеф театар)
„Црта“ – Алманда (Битеф театар)
„Свако“ – Анастасија (Атеље 212)
„Рањени орао“ – Мир Јам (Атеље 212)
„Бог масакра“ – Вероник Улије (Атеље 212)
„Улога моје породице у светској револуцији“ - Тетка (Атеље 212)
„Лаки комад“ – Сека (Звездара театар)
„Ћеиф“ – Есма (Београдско драмско позориште)...
“ПР-Потпуно расуло –(Установа цултуре ВУК)
ФИЛМ И ТЕЛЕВИЗИЈА (избор):
„Кроз прашуме Јужне Америке“ – Милена
„Отворена врата“ - Дада Војканова
“Горе доле” - Нешка Катић Петровић
“Црни Груја и камен мудрости” - Баба Видана
“Тегла пуна ваздуха” – Рада
“Мој рођак са села” – Соња
“Неко ме ипак чека” – Дара...
НАГРАДЕ:
• Стеријина награда на Стеријином позорју 2008. године
• Награда за најбољу женску улогу на 7. Фестивалу босанскохерцеговачке драме у Зеници 2008.
године
• Награда „Татјана Лукјанова“ за 2007. годину
• Награда на фестивалу Малих сцена у Ријеци
• Награда „Зоран Радмиловић“ на 17. позоришним данима у Зајечару
• Награда на 13. глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу
• Награда на „Нушићевим данима“ у Смедереву
• Награда „Давид Штрбац“ на Театар фесту „Петар Кочић“ у Бањалуци
• Награда за најбоље глумачко остварење на Јоаким Интер Фесту у Крагујевцу
• Награда „Милош Жутић” за најбоље глумачко остварење у професионалним позориштима од 30. јуна 2009. до 30. јуна 2010. године за лик Кућевне у представи „Код куће/Кабул”
• Награда Града Београда, за најбоље позоришно остварење, 2009. године
Петак 26. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Уторак, 23. јуни 2015. у 19,30 часова
КСЦ Пинки – Клуб „Фест“
Рођен 1981. године у Сарајеву. Бави се цртањем стрипова и графичким дизајном. Стeнд aп комедијом се, кроз рад кабаре трупе Магацин Кабаре из Сарајева, бави од 2011. године. Аутор је две самосталне стeнд-aп представе - "'Ебему живот" (2011.), "Стрипер" (2013.)
Са својим ауторским материјалом учествује у следећим представама са глумцима/комичарима - "П.М.С. - Питања, мишљења, савјети" (2012.), "Штос" (2014.), "Лига шупљака" (2014.), "Sit down комичар" (2014.).
Организатор и водитељ вечери отвореног микрофона и такмичња "Шерет" (такмичење комичара аматера Босне и Херцеговине) у организацији Магацин Кабареа (2013. и 2015.). Наступао у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Хрватској и Словенији.
Учествовао на фестивалима стенд ап комедије у Босни и Херцеговини (Hit Stand Up), Србији (Белеф, Стенд ап Фест), Хрватској (Панч фестивал), Словенији (Лент фестивал) и Црној Гори (Instant Ex Yu, Stand up City Fest).
Уторак, 23. јун - стенд ап - ДОМАГОЈ ПИНТАРИЋ, ФИЛИП АНДРОНИК, ПЕЂА БАЈОВИЋ
Петак 26. јуни 2015. у 21,00
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
КОНАЧНО, КРАЈ!
Питер Турини
Редитељ – Мајкл Кејт
Игра – Гера Сандлер
Сценографија –Евгенија Шектер
Светло – Михаел Керјавски, Ина Малкин
Избор музике – Мајкл Кејт, Еуген Левитас
Превод на хебрејски језик – Рут Левин
О ПРЕДСТАВИ
Човек одбројава до хиљаду, и изврши самоубиство. То је „тачка без повратка“. Тренутак истине. Хиљаде тренутака уживања падају у заборав. Он не може да живи као сви остали. Или, можда, ни не жели. И не успева да живи како жели. Он је апсолутни анти-херој овога доба. Њргов живот је имао све – успех, признање, част,слободу избора, љубавне везе... Али зашто је тако празан изнутра? И зашто је тако усамљен?
Хиљду тренутака. Хиљаду слика из живота. Хиљаду покушаја да се зграби живот. Хиљаду уздисаја. Хиљаду разочарења. Човек броји до хиљаду, и почини самоубиство. Умире испред нас. И ми умиремо пред нама самима.
Петак 26. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Петак 26. јуни 2015. у 22,15
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
Глумац и редитељ: Јури Костанијан
Уметнички директор: Зирајир Дадасијан
Жанр: Монодрама и пантомиме
Трајање: 30 минута
О ПРЕДСТАВИ
Душа столице је представа која говори о односима Шекспирових карактера са институцијом власти, персонификованој у једном објекту, трону, као и о односу са женама, и њиховим непредвидимим реакцијама.
Петак 26. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Четртак 25. јуни 2015. у 19,40
Позориште лутака Пинокио, Гоце Делчева 1.
Текст и режија: Душко Премовић
Игра: Љубомир Бандовић
Асистент режије: Дејан Јанковић
Сценографија: Татјана Бандовић
Костим: Холанд Партнерс
Глас: Јелена Чворовић Пауновић
О ПРЕДСТАВИ
Питка, весела и гледљива комедија нарави, бравурозног Љубомира Бандовића, у улози непоновљивог „Поњаве“ – бившег вулканизера, симпатизера и „самоука интелектуалца“ у оба правца. Аљкавог хроничара, пристрасног историчара и лајавог полемичара, овдашњег!
„Представа је настала као омаж свима онима (нама незнанима) нашим безнадежно наивним суграђанима, а понекад и нама самима. Нама, који животе проведосмо бавећи се свим и свачим другим, а шта ћеш, и то се мора. Далеким историјама, великим прекретницама, честим странпутицама, многим изнудицама, вечитим раскрсницама… а најмање оним, што је ту, пред нама: својим духом, животом и сопственим послом“, речи су редитеља Премовића.
Љубомир Бандовић
Студирао и дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Владимира Јевтовића. Професионалну каријеру почиње 1995. године и од тада је креирао више од шездесетак позоришних улога, и освајао најзначајније награде у земљи и региону („Зоран Радмиловић“ – награда на Стеријном позорју, „Зоранов брк“ – награда на „Данима Зорана Радмиловића“ у Зајечару, „Иво Сердар“ – награда на „Данима сатире“, Сатиричког казалишта Керенпух у Загребу, награда „Вељко Маричић“ на „Међународном фестивалу малих сцена“ у Ријеци, награда на „Театар фесту Петар Кочић“ у Бања Луци).
Истовремено, остварио је низ улога у филмовима, ТВ филмовима, ТВ серијма и кратким филмовима. 2012. добитник је „Наисе“, званичне награде (Гранд Приx) „46. Филмских сусрета“ Ниш, за играни филм „Сестре“.
Глумац је Југословенског драмског позоришта од 2000. године. Живи и ради у Београду.
Четртак 25. јуни 2015. Позориште лутака Пинокио,e
Недеља 28. јуни 2015. у 22,30
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
Лик Чучук Стане: Мирјана Ђурђевић
Аутор текста: Рајко Ђурђевић
Режија: Цисана Мурусидзе
Костим: Верица Ракочевић Кузманчевић
Глас монаха: Андреј Шепетковски
Дизајн звука: Владимир Петричевић
Плакат: Милан Цвјетићанин
О ПРЕДСТАВИ
Монодрама „Чучук Стана“ је представа о животу српске и грчке хероине Чучук Стане, жене Хајдук Вељка и грчког јунака Јоргакиса Олимпоса, рођене крајем XВИИИ века у селу Сиколе, близу Неготина, а сахрањене под Олимпом половином XИX века. Реалистичним сценским приказом и начином игре, испричана је прича о животном путу ове ванвременске жене, са војном каријером, која је управо својом целокупном личношћу - необузданом храброшћу и недокучивим карактером и темпераментом утицала на догађаје пресудне за историју Србије и Грчке.
Аутор текста је драмски писац и публициста Рајко Ђурђевић. Монодраму је режирала редитељка Цисана Мурусидзе. Костим за представу урадила је Верица Ракочевић Кузманчевић, а дизајн звука Владимир Петричевић. Визуелно решење плаката за монодраму је уметничка слика „Чучук Стана“ ( уље на платну 50 x 60 цм.) коју је за потребе представе урадио иконописац Милан Цвјетићанин.
Представа је премијерно изведена 24. јануара 2014. године на малој сцени позоришта „Мадленианум“ у Земуну.
Sunday, 28th June 2015 Pinocchio Puppet Theatre
Уторак, 23. јуни 2015. у 19,30 часова
КСЦ Пинки – Клуб „Фест“
Предраг Пеђа Бајовић је пост-југословенски стенд-ап комичар и продуцент. Рођен у Црној Гори, одрастао у Србији, Босанац је који живи у Загребу. Он није, откад зна за себе, хтео да буде комичар. Хтео је да буде пилот. Не због летења, него због цура. Ћорав и смотан за ово прво, у циљу остварења циља – одлучио се за ово друго. То га је на крају довело до тога да постане један од покретача сцене стенд-ап комедије у Хрватској и БиХ те је активно ангажован у развоју регионалне мреже ‘комичара с ногу’.
У међувремену је био водио прву загребачку стенд ап комеди скупину СВЕ5 (2007-2008.), а данас је то продукција Комедија с ногу с којом је произвео први домаћи стенд ап комеди ДВД издање ‘”Комедија с ногу/…БО СКОПЈЕ” (2011.).
Био је продуцент прве икада националне турнеје стенд ап комедије у Хрватској (2009.) и БиХ (2011.), али и прве регионалне турнеје са својом географско-биографском представом С НОГУ* (2012.) Такођер, први је регионални стенд ап комичар који је наступио на једном међународном такмичењу – Seattle International Comedy Competition 2012. Међу првим регионалним комичарима је био и у програму канала Comedy Central Extra (2013.).
Онима који (с правом) наглашавају чињеницу да је боље бити у праву него први, Пеђа поручује – ‘Ко вас шиша, ја сам био први!
У свом комичарском стилу, Пеђа је негде између надрканог мргуда и насмејаног шерета. Иако су његове очи (са све наочарама) увек отворене, а прст спреман за упирање у некога или нешто, он се често враћа на своју омиљену тему – ја. Муж, отац двоје клинаца, с кредитом у францима и понешто свршених школа… околности су које чине његов стенд-ап близак многима. Он не прашта никоме, а себи понајмање!
Уторак, 23. јун - стенд ап - ДОМАГОЈ ПИНТАРИЋ, ФИЛИП АНДРОНИК, ПЕЂА БАЈОВИЋ
Субота 27. јуни 2015. у 21,00
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
Предраг Радованчевић – аутор и перформер
Нела Антоновић – продуцент
Лидија Антоновић - мултимедија
Марко Стоименов – видео рад
О ПРЕДСТАВИ
Перформанс “Трансперсона” је 30 минутна моно драма која се базира на трансперсоналној теорији психолошког прогреса. Основна идеја је заснована на књизи Без граница Кена Wилбера. Представа је материјализација свих креативних тежњи аутора да путем покрета и музике трансцендира сопствено тело и ум. Крећући се кроз модерни Вавилон, перформер напредује кроз фазе развоја, прелазећи пут од једноставне Персоне, преко Кентаура, до саме Трансперсоне, циља тог уметничког путовања. Маска и Сенка, као део његове личности, постају му реквизити, као и сценографија, која се током перформанса модификује. Прожимање свих традиција и митова је амбијентално амплифицирано видео радом, као и музиком.
МИМАРТ Театар
www.teatarmimart.org.rs
ПРЕДРАГ РАДОВАНЧЕВИЋ
Предраг Радованчевић је мултимедијални уметник – перформер, аутор и музичар. У свом позоришном раду користи бројне технике савременог театра и плеса, као и мултимедијалне апликације. Креирајући сопствену музику за представе, ствара стуктуру процеса која се креће од визије, имагинације, контемплације до финалног перформанса. Антропологија и невербални симболи су укључени у процес, као и несвакидашња употреба реквизите, сценографије и костима.
Предраг је члан UNESCO International Dance Council CID, театра Мимарт, Станице за савремени плес и Независне културне сцене Србије.
Субота 27. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Петак 26. јуни 2015. у 23,00
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
Премијера, 4. април 2015. / Сцена „Раша Плаовић"
У копродукцији са Културним центром Панчева
Превела Бојана Денић
Ауторски пројекат Маје Пелевић и Слободана Бештића
Редитељски концепт и драматургија Маја Пелевић
Костим Олга Мрђеновић
Сценографија Мираш Вуксановић и Јасна Сарамандић
Дизајн светла Милан Коларевић
Дизајн звука Владимир Петричевић
Сценски говор Љиљана Мркић Поповић
Извршни продуцент Милорад Јовановић
Изводе:
Слободан Бештић и суфлерка Гордана Перовски
ЗАБРАНА
Забранио сам свом немачком издавачу Унзелду, а забрана ступа на снагу одмах, да испоручује моје књиге у Аустрију и то све док су ауторска права правноснажна, што ће рећи од данас до седамдесет пет година након моје смрти. Забрана дистрибуције односи се на читаво подручје аустријске државе и подлежу јој све моје књиге.
Пошто се занимање аустријске државе за мене и мој рад већ деценијама своди изгледа само на то да мене и мој рад с времена на време изведу пред суд, моја одлука је стога више него логична. Четврти и вероватно не последњи пут спремни су да ми као писцу приреде један од оних смешних и дугогодишњих судских процеса за које је одговорна држава.
С обзиром на моје здравствено стање нисам више у стању себи да приуштим такве увредљиве и понижавајуће судске процесе који не би могли да се десе ни у једној другој држави средње Европе.
Томас Бернхард (Забрана, из: На трагу истине – обраћања, писма, интервјуи, фељтон;
приредили: Волфрам Бајер, Рајмунд Фелингер и Мартин Хубер, Зуркамп Ферлаг Берлин, 2011; стр. 225)
Питање: Да ли су ваша искуства са бечким Бургтеатром лоша?
Томас Бернхард: Имам искључиво лоша искуства са Бургтеатром, али не узимам то за озбиљно. Само не желим да се тамо поставља неки мој комад.
Питање: Да ли је то забрана Бечлијама, забрана да вас играју у позоришту?
Томас Бернхард: Забрана, то звучи и више него величанствено.
Питање: Да се вратим на питање Аустрије. Никад нисте оклевали у томе да Аустријанцима прилепите само оно најгрђе. У чланку поводом државног празника 1977. године написали сте да су ваше владе протеклих деценија биле спремне на сваку могућу врсту злочина против Аустрије. Владе су „према Аустрији починиле сваки замислив злочин, искоришћавајући природно успавани народ, стварајући од подлости и бруталности уметност којој се диве и којом су залуђени“. То је заправо позив на опште неповерење свакој аустријској влади.
Томас Бернхард: Да, против свих људи који су се навикли на власт и злоупотребу власти.
(Одломак из интервјуа од 23. јуна 1980: Могао бих на папиру некога да убијем,
из: На трагу истине – обраћања, писма, интервјуи, фељтон;
приредили: Волфрам Бајер, Рајмунд Фелингер и Мартин Хубер, Зуркамп Ферлаг Берлин, 2011; стр. 185-186)
СЛОБОДАН БЕШТИЋ
Дипломирао на Факултету драмских уметности 1987. у класи професора Предрага Бајчетића. Био је члан Југословенског драмског позоришта (1987–2001), затим прелази у Народно позориште.
Позоришне улоге (избор): ЈДП – Буђење пролећа (Мориц), Нижински (Нижински), Салома(Салома); Народно позориште – Хамлет (Хамлет), Ифигенијина смрт у Аулиди (Агамемнон), Опасне везе (Валмон), Баханткиње (Гласник), Зли дуси(Тихон); други театри и трупе – Харолд и Мод (Харолд, БДП), Зли дуси(Шатов, ЦЗКД), Магбет (Магбет, МТМ), Прича о младићу и 1000 анђела(Анђео, Омен театар), Хамлетмашина (Хамлет, ЦЗКД), Фрида Кало (Дијего Ривера, Опера и театар Мадленианум), Вучјак (Хорват, НП Кикинда), Пер Гинт (више улога, Шаушпиле театар, Дизелдорф), Шарлота (Лотар, „Пароброд“), Дали-Пикасо(Пикасо, Битеф театар)...
Остварио је и већи број запажених улога на филму и телевизији. Непрекидно се стручно усавршава у земљи и иностранству. Интензивно се бави и педагошким радом. Предавао је глуму и сценски покрет на ФДУ и БК академији у Београду, ФДУ Цетиње, на Уметничкој академији у Осјеку.
Добитник је више награда и признања, међу којима су: Награда за најбољег младог глумца, МЕС, Сарајево 1987; Специјална награда за најуспешније истраживање позоришног језика, Мало Стеријино позорје; Дебитантска награда на филмском фестивалу у Нишу; Европска награда за глуму „Гордана Косановић“ коју додељује Роберто Ћули; Награда за најбољу мушку улогу (Хамлет), Југословенски позоришни фестивал у Ужицу 2004; Награда за најбољу мушку улогу (Хорват), Фестивал класике, Вршац 2006.
Петак 26. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Субота 27. јуни 2015. у 19,30
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
Izvodi: Tina Milivojević
Režija i dramaturgija: Dijana Milošević
Scenografija i video: Neša Paripović
Muzika: Tina Milivojević
Kostim: Maria Marković
Dizajn svetla: Milomir Dimitrijević
Fotografije i video montaža: Una Škandro
О ПРЕДСТАВИ
Monodrama “The Village” govori o glumici koja pripremajući audiciju za ulogu depresivne žene, preispituje sopstveni smisao, tražeći odgovore u povratku sebi i svojim izgubljenim snovima. Izvodeći 4 scene i prolazeći kroz duboka emotivna stanja, u različitim stepenima depresije, ona traži izlaze u vraćanju svojim osnovnim principima, koristeći umetnička sredstva kao jedan od mogućih načina izlečenja. Ona postavlja pitanje: “zašto žene odustaju od sebe?”
Ovaj projekat je finansijski podržan od strane kanadskog Ministarstva kulture (Canada Council for the Arts).
ТИНА МИЛОЈЕВИЋ
Тина Миливојевић је позоришна и филмска глумица која живи и ради у Ванкуверу, Канада од 2000. године. Од 1993-1998 Тина је радила са београдским ДАХ Театром, а након тога се бавила музиком и продукцијом у Дому Омладине Београда. Од 2000. Тина живи у Ванкуверу и бави се глумом, музиком и педагогијом. Представа « The Village » је финансијски помогнута од стране канадског Министарства културе (Canada Council for the Arts).
www.tinamilo.com
Субота 27. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Субота 27. јуни 2015. у 23,15
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
Аутор: Горан Вучић
Режија: Милица Стојановић
У улози Вере: Вања Милачић
Костими сцена: Дејан Пантелић
Драмски корепетитор солиста: Ненад Пауновић (Јелена Вујчић)
Светло: Радован Самолов
Звук: Горан Главоњић
Фотографија: Милош Бањалић
Видео учесници: Плесни пар – Вања Милачић и Ђорђе Бабић
- Сниматељ: Срђан Величковић
- Монтажа: Марија Матовић
- Редитељка: Милица Стојановић
О ПРЕДСТАВИ
ГЛЕДАЊЕ је љубавна и животна исповест Вере Павловић. Пратећи епоху од раних година двадесетог века до његовог краја, деведесетих, кроз одрастање и животни пут једне жене, аутор додирује ‚‚било‚‚ Београда и грађанске Србије тог времена.
‚‚Када ти једном у срце удје љубав, не можеш је ишчупати...‚‚ Федерико Гарсиа Лорка
Та моћна сила ван рационалног контролисаног Ега, као да је једино Божије даровање човеку, не са овога света... Извориште боја и мириса, све радости људске...наспрам сивила свакодневице, дужности, дехуманизованог аутоматизма пролазног света.
И зато...срећан је само онај, ко је волео...
Субота 27. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Недеља 28. јуни 2015. у 19,30
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1
Текст – Весна Станковић
Редитељ – Петар Станојловић
Игра – Весна Станковић
О ПРЕДСТАВИ
Исповест хероине српских ослободилачких ратова Милунке Савић, жене ратника о животу и смрти, рату, Србији и њеној историји, из угла жене борца која је добила многа и највиша одликовања. Прича почиње од њених девојачких дана, које проводи у копаоничком селу Копривници, стога у Први балкански рат одлази уместо брата, преобучена у мупкарца, под именом Милун Савић. Неустрашива у свакој борби, највише позната као бомбаш, бива рањавана и њена тајна се открива.
Војска стаје уз њу и ако је у супротностима са војним правилима, задржавају је у јединици. Бива рањавана чак девет пута у седам година ратовања, и добија чак дванаест медаља, а после демобилизације рађа девојчицу, усваја још три ћерке, и више од тридесеторо деце храни, подиже, школује...
Високо цењена од стране француских војних великаша Франша де Переа, Шарла де Гола и вицеадмирала Гепарта, у Србији завршава као чистачица у банци, а ноћу шије војне униформе, и подиже десетине и десетине деце из копаоничких села. Сама за сеебе би рекла да је ово – исповест о животу од прве пушке до прве метле.
Недеља 28. јуни 2015. Позориште лутака „Пинокио“
Среда 24. јуни 2015. у 19,30
КСЦ Пинки – Клуб „Фест“
Владимир Цвејић - глумац и редитељ, члан УДУС ( Удружење драмских уметника Србије ) од 1992. Дугогодишњи члан и уметнички директор Академског позоришта ,,Бранко Крсмановић“.
Добитник награда и признања ,,Мата Милошевић“, ,,Мирослав Беловић“ и плакете за глуму ,,Зоранов Брк“. 18 награда за најбољу режију на домаћим и страним фестивалима студентских позоришта.
Управник Драмске дружине А из Београда која негује политичко- сатирични кабаре и stand up наступе. Посвећен раду на откривању нових талената и стварању новог позоришног израза.
Среда 24. јуни 2015. - КСЦ Пинки – Клуб „Фест“
