Награде 47. Фестивала монодраме и пантомиме

На свечаној додели награда на 47. Фестивалу монодраме и пантомиме додељене су следеће награде:

Златна колајна "Маја Димитријевић" за монодраму се додељује
Ненаду Јездићу за представу "Књига о Милутину".

Златна колајна за пантомиму се додељује
Исидори Станишић за представу „Afterlife party with evergreen eve“.

Награда Миодраг Андрић – Љуба Мољац за најбољег младог глумца није додељена.

Стручни жири радио је у саставу Драган Петровић Пеле, драмски уметник, председник жирија, Слободан Бештић, драмски уметник и Ирена Шаровић, кореограф и драматург.

Жири публике, већином гласова Златну колајну „Синиша Дашић“ доделио је Александри Аризановић за представу "Врпца".

Жири публике радио је у саставу Јелена Ранковић, новинар, Михајло Дашић, економиста, Александра Дабижић, историчарка уметности, Дражен Руменчић, графички дизајнер и Александар Младеновић, економиста.

Честитамо добитницима златних колајни на 47. Фестивалу монодраме и пантомиме и свечано проглашавамо овогодишњи фестивал затвореним! До скорог виђења!

Четврти фестивалски дан

Књига о Милутину

Завршетком последње овогодишње представе, "Књига о Милутину" је истовремено, затворена и такмичарска фестивалска селекција.
Монодрама за коју се тражи карта више је попунила буквално свако слободно место у позоришту. Ненад Језић је снажном глумачком игром доказао да квалитетна представа не зависи од разноврсног мизансцена или можда сценских ефеката, па је тако његов Милутин без слабог тренутка сугестивно држао гледалиште на длану до самог краја. Милутин се после много година присећа почетка Првог светског рата, Принципа, деце, жртава, мора, Турака, хероизма који је водио наш народ у дугу смрт и заборав зарад вишег идеала који је заборављен. Страшне слике рата, плачне мајке, мртва деца, хиљаде несталих доносе непријатност, али и дивљење тим божјим великим људима који  су храбро ступали напред у боље сутра које неће доживети. Причајући о старом сну и(ли) пошасти, уједињеним словенским народима, подсетио нас је да смо умирали и због себе и због других и због реке Соче и због арнаутских гудура и дакако Немаца, па чак и Бога. Толико смо гинули, али "искобељасмо се". Да, али да ли ће ово све бити описано или ће да се заборави? "Јашта ће се заборави" каже Милутин, "као да смо по овој води штаповима ударали". Да смо народ мање забораван можда би било другачије...
А можда, бар можда још увек није прекасно да овог честитог старца који је много тога видео разуверимо правим поступцима нове генерације, која ће видети даље од оних претходних.

Убрзо након тога дочекали смо одлуке жирија којима смо сазнали ко су победници овогодишњег Фестивала монодраме и пантомиме!

НАГРАДЕ 47. ФЕСТИВАЛА МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ

На свечаној додели награда на 47. Фестивалу монодраме и пантомиме додељене су следеће награде:

Златна колајна "Маја Димитријевић" за монодраму се додељује
Ненаду Јездићу за представу "Књига о Милутину".

Златна колајна за пантомиму се додељује
Исидори Станишић за представу „Afterlife party with evergreen eve“.

Награда Миодраг Андрић – Љуба Мољац за најбољег младог глумца није додељена.

Стручни жири радио је у саставу Драган Петровић Пеле, драмски уметник, председник жирија, Слободан Бештић, драмски уметник и Ирена Шаровић, кореограф и драматург.

Жири публике, већином гласова Златну колајну „Синиша Дашић“ доделио је Александри Аризановић за представу "Врпца".

Жири публике радио је у саставу Јелена Ранковић, новинар, Михајло Дашић, економиста, Александра Дабижић, историчарка уметности, Дражен Руменчић, графички дизајнер и Александар Младеновић, економиста.

Честитамо добитницима златних колајни на 47. Фестивалу монодраме и пантомиме и свечано проглашавамо овогодишњи фестивал затвореним! До скорог виђења!

Други фестивалски дан

Ненаписана писма

Представа "Ненаписана писма" је почела већ у тренутку уласка првог гледаоца у салу. Епохални живот Надежде Петровић је ретроспективно, емотивно и музички приказан кроз серију писама, песама и монолога, указујући на успехе и фантастична достигнућа, али и на неправде и неједнакост коју је доживљавала, а која је неминовно обликовала уметнички и културни простор у којем и дан данас живимо. Као што то лако приметимо читајући Домановића или Нушића, писма Надежде Петровић су у енергичном и сугестивном извођењу Вање Милачић пружају хладан туш препознавања данашњице у којем се наслућује нада да су неке ствари ипак боље него што су раније биле. А шта тек рећи за рат? Ране, голи живот? Где све ту стане сликарство, образовање, страни језици?Шта је заиста заоставштина о којој причамо и на крају, шта све можемо ми урадити да буде боље? То је после овакве изванредне представе на нама да одговоримо.

Врпца

Завршетком кореодрамске представе "Врпца" готов је други фестивалски дан. У сенци сумрака, глас је физички визуелизован, па кроз реч, покрет, музику и мрак разазнајемо шта значе речи отац, рак, смрт, љубав, мајка, позориште. Како се оне играју, како оне изгледају, шта доносе а шта односе? Како је без њих, и како даље са тим сазнањима које смо силом прилика, ненадано стекли. Ауторски пројекат Александре Аризановић, набијен емоцијама и снаге у којем дебитује и ауторкина мајка кроз тумачење наслова представе брише границу између позоришта и живота и поставља велика питања на која нико не жели да одговара, пошто се то нас, обичних људи не тиче, то се нама не дешава, о томе не желимо да мислимо и далеко било да о томе мислим, да не дозовем зло. Иза сваког зла стоји велика победа и те победе славе живот и пружају поенту свему.

Већ на пола овогодишњег 47. Фестивала монодраме и пантомиме.

Трећи фестивалски дан

Ја сам дама

Трећи фестивалски дан је започео представом "Ја сам дама" насталом према Фејсбук записима Мери Баук а у режији Петра Буљевића. Духовит али и реалистичан приказ сложених и компликованих породичних односа кро серију јединствених догађаја који су само унутар породица могући. Наша јунакиња коју тумачи Ивана Жупа каже да је Бетмен и Чудесна жена и да она све може. Морамо овде да направимо паралелу са стандардним балканским женама, мајкама, које су у стању да воде комплексне породичне односе и домаћинске послове и свеједно имају времена за уредну кућу, чисте ствари и себе. Причајући о својој баби и деди и њиховог савршеног живота који је за пример, сетно и помало тужно се присећа неких лепших сада прошлих времена кроз мноштво паралелих духовитих породичних и пријатељских преплитања!

Afterlife party with Evergreen Eve

Представа Исидоре Станишић "Afterlife party with Evergreen Eve" је управо готова! У целости одржана на половини сале и у осветљеном шатору за узгајање поврћа, тај скучени артифицелни простор ауторку осуђује на ситне репетиције, некомплетиране покрете, што убрзо доводи до жеље да покуша да побегне. Изванредна секси електронска музика Дарје Јаношевић доприности тескоби и отуђености, објашњавајући да ова мала а бескрајна капсула плута у свемиру општег мрака у којем се тек понекада чује блуз Лил Грин као кратка подршка овој реткој биљци која споро расте и дуго тражи свој смисао, као и сви ми, остало поврће који једнако седимо у својим затвореним, изолованим пластичним повртњацима, украшени новогодишњим сијаличицама. Ова концептуална плесна представа наставља већ осведочени низ сјајних висококвалитетних уметничких достигнућа Исидоре Станишић.

Сутра се представом Прича о Милутину Ненада Језића завршава 47. Фестивал монодраме и пантомиме!

Први фестивалски дан

Први фестивалски дан је започео говорима представника оштине Земун |Марко Јанковић који је поздравио публику, изразио задовољство што је фестивал уврштен у програме од изузетног значаја за општину Земун, као и да већ од наредне године више није питање да ли се овај фестивал финансира већ колико. Водитељка Вања ... је затим позвала проф. др Алису Марић која се присетила више од петнаест одржаних шаховских симултанки током претходних година.

Неодустајање

Марија Меденица представом "Неодустајање" приказује дугу, тескобну и непријатну путању која води перспективну младу глумицу од тешких почетака до успешне каријере. Многа питања остају отворена, колико одрицања је потребно, колико блама, срамоте и ниподаштавања треба поднети, колико омаловажавања уметности, драме, дела врхунске уметности треба потопити,  и можда најважније, које идеале трајно изгубити да би се дошло до те лажне парадигме, врхунске уметности у глуми? Да ли смо део зачараног круга који се не може прекинути? Изузетан, духовит и успешан ауторски пројекат Марије Меденице пита страшна питања и питањем одговара да је једино решење, на крају, ипак неодустајање у било којем смислу.

Storyless... Blead

Прва пантомимска представа овогодишњег фестивала долази из Туниса. Абделрахман Шериф нам је приказао чудесну ципелу коју је случајно упецао у мору, и која га индиректно води кроз серију смешних и проблематичних догађаја које мора да на неки начин преброди. Да ли ће да ови бројни догађаји натерати да одрасте и да се придружи свету одраслиих или ће у себи заувек сачувати радост, мало дете и осмех? Наш јунак Блид зна одговор на то питање!

Овом представом је завршен први фестивалски дан.