Последњом представом "Шта остаје после заноса" у Извођењу Jелице Брестовац, завршен је програм у фестивалској такмичарској конкуренцији. Ова монодрама настала по тексту и режији Исидоре Бјелице прати турбулентан и буран живот краљице Наталије Обреновић, односно најпре све оно што се дешава у души узнемирене жене након краја једне љубави. Утолико комплексније колико је њен положај значајнији и у тој мери турбулетније колико је историја те породице и тог тренутка била немилосрдна према свима њима, Јелица Брестовац је приказала подељену, нестаблину жену, коју је мука натерала да унутар себе потражи снагу да преживи толико тога, а да и даље остане верна својој земљи, свом краљу и пре свега, самој себи.
Фотографије: Сања Вељковић

Последњег, четвртог такмичарског дана публика је имала прилику да види три представе. Прва представа последњег дана фестивала била је “Гости" Ивоне Момировић. Млада девојка за трпезом дочекује посетиоце, драге пријатеље, са којима разговара. Са њима се и свађа, од њих се и плаши. Од њих и бежи, са њима је и интимна. Толико тога се дешава са гостима, за које ускоро схватамо да нису ту, нити долазе. Нажалост, ни не одлазе. Много је гостију, много мрака, светла, туге и очаја за овим столом пуним најгорих посетилаца на свету, својих сопствених.
Фотографије: Сања Вељковић

Одмах затим, након кратке паузе, чувени немачки пантомимичар Волфганг Нојхаузен Немо одушевио је публику низом пантомимских скечева у представи "Дар уметности пантомиме". Поред коришћења значајних познатих елемената пантомиме, Волфганг је чак успео да наведе и публику да се заједно са њим шминка, смеје, једе јабуку и плаче. Био је то виртуозитет класичне уметности пантомиме!
Фотографије: Сања Вељковић

Последњег, четвртог такмичарског дана публика је имала прилику да види три представе. Прва представа последњег дана фестивала била је “Гости" Ивоне Момировић. Млада девојка за трпезом дочекује посетиоце, драге пријатеље, са којима разговара. Са њима се и свађа, од њих се и плаши. Од њих и бежи, са њима је и интимна. Толико тога се дешава са гостима, за које ускоро схватамо да нису ту, нити долазе. Нажалост, ни не одлазе. Много је гостију, много мрака, светла, туге и очаја за овим столом пуним најгорих посетилаца на свету, својих сопствених.

Одмах затим, након кратке паузе, чувени немачки пантомимичар Волфганг Нојхаузен Немо одушевио је публику низом пантомимских скечева у представи "Дар уметности пантомиме". Поред коришћења значајних познатих елемената пантомиме, Волфганг је чак успео да наведе и публику да се заједно са њим шминка, смеје, једе јабуку и плаче. Био је то виртуозитет класичне уметности пантомиме!

Последњом представом "Шта остаје после заноса" у Извођењу Jелице Брестовац, завршен је програм у фестивалској такмичарској конкуренцији. Ова монодрама настала по тексту и режији Исидоре Бјелице прати турбулентан и буран живот краљице Наталије Обреновић, односно најпре све оно што се дешава у души узнемирене жене након краја једне љубави. Утолико комплексније колико је њен положај значајнији и у тој мери турбулетније колико је историја те породице и тог тренутка била немилосрдна према свима њима, Јелица Брестовац је приказала подељену, нестаблину жену, коју је мука натерала да унутар себе потражи снагу да преживи толико тога, а да и даље остане верна својој земљи, свом краљу и пре свега, самој себи.

Док је жири доносио одлуке о наградама, публика је имала прилике да види сценско остварење “Ја, Исадора”.Ова суптилна плесно драмска монодрама нас је провела кроз кључне тренутке живота Изадоре Данкан на посебан, дубоко поетски израз, осврћући се на трагичне и потресне моменте који су ову изузетну уметницу обликовали, а све то у виђењу и извођењу изузетне, одсечне али истовремено и нежне Кристине Шиканић.

Након ове представе, дочекали смо и свечано проглашење овогодишњих добитника чувене награде Фестивала монодраме и пантомиме, златне колајне!
Фотографије: Сања Вељковић